Borbe s bikovima: Dečak protiv tradicije u španskom gradu poznatom po koridi

Možda zvuči kao neobičan izbor zanimanja u vremenu u kojem se borbe s bikovima smatraju okrutnim i staromodnim sportom, prvenstveno zbog dobrobiti životinja.

Međutim, društveni stavovi u pojedinim delovima španske pokrajine Kasteljona nisu toliko napredni kao u obližnjoj Valensiji i Barseloni, a dečaka na ovo zanimanje podstiče njegov deda koji ne mari za kontroverze oko borbi s bikovima.

Novi dokumentarac Dečak i odelo svetlosti, koji je nedavno premijerno prikazan na Festivalu dokumentarnog filma u Šefildu u Engleskoj, tokom nekoliko godina prati dečaka Borhu i njegov odnos sa dedom Matijasom.

• I Beograd je nekada imao koridu, kada je poklič „ole, ole“ zamenio tajac
• Borba s bikovima se vraća na Majorku
• Troje mrtvih u trkama sa bikovima u Španiji u 24 sata

Rediteljka Inma de Rejes, rodom iz gradića Kasteljona de la Plane (skraćeno Kasteljon), odrasla je uz arenu za borbu s bikovima u centru grada i gledala je koridu na televiziji.

Tada, međutim, nije shvatala da se njeno rodno mesto smatra prestonicom koride u Španiji.

„To je mali grad u kome vreme stoji, a ljudi se bave tradicionalnim poslovima, ribare, rade na poljima pomorandži i rade poslove u vezi sa borbom s bikovima, a povremeno se održava tradicionalna verska proslava.

„Tako ja vidim moj rodni grad - kao mesto gde se ništa ne menja.

„Zato sam otišla, nisam se tu uklapala, želela sam da istražim svet i saznam ko sam izvan mog gradića.

„Kada sam se vratila zbog snimanja filma, počela sam dublje da sagledavam kako porodice usađuju vrednosti u decu i kako se oblikuju njihove ličnosti".

Kada je Rejes počela da se bavi temom za dokumentarac, majka joj je poslala članke iz lokalnih novina u kojima naglašavaju tradiciju borbe sa bikovima, a rediteljka je tako otkrila svet za koji ranije „nije bila zainteresovana".

„Moj deda je imao knjige i postere o borbama s bikovima, ali sam mislila da je to bilo davno", priseća se Rejes.

„Nisam znala koliko je ta kultura velika".

Prijatelj španske rediteljke, koja sada živi u Edinburgu, glavnom gradu Škotske, povezao ju je sa školom za borbu s bikovima preko koje je upoznala Borhu.

U praksi, borac s bikovima, odeven u sjajnu i kitnjastu odeću, pokušava da pokori, onesposobi ili ubije bika u areni pred publikom.

U filmu je jasno da Matijas nije ostvario san da postane profesionalni borac s bikovima i da je njegova želja da mu unuk uspe u onome u čemu on nije, delom i zato što se nada da bi to moglo da pomogne porodici da se izvuče iz siromaštva.

Borha oseća da su mu zbog siromašnog porekla mogućnosti u životu ograničene i u početku se miri sa željama njegove porodice.

Producentkinja Ajmara Rekes kaže da je zamišljati sebe kao borca s bikovima „romantično" i da taj san „sledi Borha".

„Svi gledaju na toreadora kao na nekog ko uživa ugled, ne razmišljate o ubistvu.

„Kao dete, on mašta kao i njegova porodica. 'Ah, on će biti tamo u areni'.

„To je predstava, u neku ruku je pravi tabor, uparadiš se i majke su tako ponosne.

„Ali onda morate da ubijete bika i to je najveći paradoks".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Industrija koja 'propada'

Dokumentarac Dečak i odelo svetlosti, koji je sniman pet godina, ne beži od kontroverzi oko borbi s bikovima.

Borha posmatra kako tokom održavanja koride demonstranti jurišaju na arenu i nose transparente na kojima piše „Bez nasilja".

Međutim, za film koji se bavi borbom s bikovima primetno je da sadrži malo scena iz koride.

Ta tema je u pozadini suptilne priče o odrastanju, sazrevanju, porodici, i siromaštvu.

„Znali smo da borbe s bikovima ne mogu da budu u prvom planu", kaže Rejes.

„Priča o Borhinom odrastanju morala je da bude u središtu pažnje, delom i da bi gledaoci mogli da uživaju u filmu.

„Borbe sa bikovima možete da gledate na Jutjubu i nisam htela da prikažem više takvih scena.

„Više se radi o oblikovanju ličnosti deteta".

Zapravo, tokom snimanja dokumentarca održane su samo dve borbe s bikovima.

Pogledajte video o bosanskoj koridi

Rejes, koja sada živi u Edinburgu, opisuje Borhu kao „nežnog i brižnog", a takva ličnost verovatno nije podobna za svet borbe s bikovima.

„Na početku sam bila zadivljena Borhinom posvećenošću, on je tako revnosno izvršavao zadatke.

„Izgledalo je kao da misli: 'Ovo je ono što mi je rečeno da radim i ovo je ono što ću uraditi'.

„Mislim da je neverovatno dete", kaže Rejes.

„Nadam se da ćete u filmu videti kako odrasta, da je sve manje posvećen ubijanju bika.

„I ja sam kao režiserka osećala da Borha nije stvoren za ovo, a i on je to nekako znao.

Film prikazuje scene Borhe i njegovog brata kako vežbaju koristeći modele glave bika postavljene na točak, dok ih njihov deda posmatra.

Prati Borhu i u drugim situacijama - druženju sa prijateljima i kako mu se po meri kroji tradicionalni kostim za koridu.

Međutim, bilo je izazovno staviti priču o Borhi u prvi plan, jer kao i mnogi njegovi vršnjaci nije uvek bio rad da govori o njegovim osećanjima.

„Tokom snimanja filma, pokušavala sam da shvatim šta Borha misli bez da to izgovori, jer ne mislim da bi on bilo kome nekada rekao da neće to da radi, ali možete da pretpostavite", kaže Rejes.

„Tako da je zaista bilo teško preneti misli i osećanja na filmsko platno, da dočarate da je počeo o tome da razmišlja bez ikakve naracije ili razgovora sa njim".

Zasluge za to pripisuje njenom snimatelju koji je uspeo da uhvati Borhina osećanja preko izraza lica i govora tela.

„Samo dok ga gledate, počinjete da shvatate da se u samom Borhi mnogo toga dešava".

Iako borbe s bikovima nisu nezakonite u Španiji, mnogi gradovi su uveli zabrane.

Borbe s bikovima se povremeno takođe održavaju u delovima Portugala, južne Francuske, Meksika, Ekvadora, Venecuele i Perua.

U mnogim zemljama, među kojima je Ujedinjeno Kraljevstvo, one su zabranjene ili je postupak donošenja takve odluke u toku.

Kolumbija postepeno uvodi zabranu koja bi trebalo u celoj zemlji da stupi na snagu 2027. godine.

Rejes je svesna da kada čuju da film sadrži scene borbi s bikovima neki ljudi možda neće želeti da ga pogledaju, ali kaže da je „važnija poruka dokumentarca da deci treba dozvoliti da istražuju i budu štagod žele".

„I takođe se nadam da će to proširiti poglede [gledalaca] u smislu da ne treba odmah osuđivati ljude zato što rade nešto što vi smatrate lošim i da im treba dati priliku da objasne zašto je to njihov izbor.

„Nemaju svi privilegiju da izaberu zanimanje ili da idu na univerzitet, čak i ako žive u Evropi.

„Nadam se da scene borbi s bikovima neće odvratiti ljude od gledanja filma".

• Tragedija u Kolumbiji tokom borbe s bikovima: Četvoro mrtvih, među kojima i dete
• Prkosni bik beži po Hrvatskoj od klanice: „Vrati se, Džeri, sve ti je oprošteno"

Rekes kaže da borbe s bikovima verovatno nemaju budućnosti, čak i za one kojima je to zanimanje.

„Realnost je da je to industrija koja propada", kaže.

„Propada, više ne postoji.

„Ljudi koji žele da se drže tradicije misle da je to veoma važno, ali većina boraca sa bikovima je nezaposlena.

„To više nije ono što je bilo, i to se jasno vidi u filmu".

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]