Izbori u Americi 2024: Pristalice demokrata zabrinute zbog Bajdena, porodica ga uverava da se ne povlači

Dok su pristalice Demokratske stranke vrlo zabrinute posle prve predizborne debate i nastupa Džozefa Bajdena, aktuelnog predsednika SAD, njegova porodica traži od njega da ignoriše pozive da se povuče iz predsedničke trke.

Prva TV debata Bajdena i izazivača Donalda Trampa, izazvala je zabrinutost među pristalicama demokrata i pitanja da li je 81-godišnji predsednik dobrog mentalnog zdravlja i da li je uopšte u stanju da obavlja tu funkciju, pokazali su rezultati najnovije ankete.

Čak 72 odsto registrovanih birača, koji su učestvovali u ispitivanju, smatra da on nema mentalne i kognitivne sposobnosti da bude predsednik, pokazali su rezultati ankete CBS Njuza objavljeni u nedelju, dok je u prethodnoj anketi ta brojka bila 65 odsto.

Istu zamerku na račun Donalda Trampa, bivšeg predsednika i kandidata Republikanske partije, iznelo je 49 odsto ispitanika.

Ono što je posebno zabrinjavajuće za one koji vode Bajdenovu kampanju je podatak da 45 odsto ispitanih demokrata smatra da bi on trebalo da prepusti mesto predsedničkog kandidata nekom drugom.

• Prva debata Bajdena i Trampa: Ko je bio u konopcima i ko se više mučio
• Bela kuća o viralnim snimcima Bajdena: „Kampanja desničara, predsednik je dobro"
• Šta bi Trampova pobeda na američkim izborima mogla da znači za svet

Iako su se pojavili glasovi među demokrata da bi predstojeću konvenciju trebalo iskoristiti da se pronađe drugi kandidat umesto Bajdena, on to odbija, za šta je dobio podršku porodice.

Bajden je nedelju proveo sa članovima porodice u predsedničkom domu gde su ga ohrabrivali da nastavi da se bori, prenosi CBS Njuz, američki partner BBC-ja.

Posle vrlo loše debate u studiju sa Trampom u kojem je mrmljao, izgovarao neke nesuvisle rečenice i katkad se gubio u odgovorima, među demokratama raste zeblja pred novembarske izbore.

Ali poruka njegovog predizbornog tima i njegove porodice je da on ostaje najbolja nada stranke da će Tramp biti pobeđen.

U nedelju je Bajden bio okružen najbližim članovima porodice jer je ranije bilo zakazano profesionalno fotografisanje.

Njujork tajms je prvi izvestio da je dobio podršku porodice da ostane u trci, a potom je tu istu informaciju potvrdio CBS Njuz.

Džil Bajden je magazinu Vog u telefonskom pozivu iz Kemp Dejvida da „neće dozvoliti da tih 90 minuta definiše njegove četiri godine koliko je predsednik".

Nastavićemo da se borimo, rekla je ona, dodajući da će njen suprug „uvek raditi ono što je najbolje za zemlju".

Zabrinutost oko godina dvojice kandidata (Bajden ima 81, a Tramp 78) postojala je i pre debate održane u četvrtak.

Prilikom odgovora na jednu od tema, Bajden je nešto promrmljao, a kada je voditelj upitao Trampa za komentar, bivši predsednik je rekao: „Ne znam šta je rekao, a mislim da ni on ne zna".

Posle debate, prva dama Džil Bajden, potpredsednica Kamala Heris i bivši američki predsednik Barak Obama priznali su da ovo nije bilo najbolje izdanje Džozefa Bajdena.

Ali, oni i drugi ljudi bliski vrhu Demokratske stranke odbacuju ideje o Bajdenovom povlačenju.

Saopštenje Džen O'Mali, šefice Bajedenove kampanje, objavljeno u subotu govori potpuno suprotno.

Navodi se da su internom anketom utvrdili da Bajdena otpisuje „prestonička klasa" u Vašingtonu, a ne Amerikanci iz cele zemlje.

Ali intervjui sa biračima posle debate, u skladu su sa rezultatima ankete CBS Njuza.

Oni su BBC-ju rekli da ih, posle onoga što su videli i čuli tokom debate, brine predsednik.

„Danas imam manje poverenja u Bajdenovu sposobnost da vodi zemlju nego bilo kada ranije", rekao je birač blizak demokratama za BBC posle debate.

• Predsednički izbori u Americi: Kako se Bajden nada da će rešiti problem godina
• Uoči prve debate Bajdena i Trampa: Jesu li godine samo broj
• „Sa mojim pamćenjem je sve u redu", ljutito odgovara Bajden tužiocu
• Bajden pao na bini, Bela kuća kaže da se „sapleo o vreću sa peskom"

Dok se brige množe, predsednikovi saradnici pojavili su se u nizu političkih emisija u Americi u nedelju ujutru u nameri da suzbiju štetu i umire uzburkane vode.

Senator iz Demokratske stranke Kris Kuns, blizak saradnik Bajdena i jedan od šefova njegove kampanje, žustro ga je branio u emisiji TV ABC Njuz.

„Bajden ima neverovatne rezultate i on zna, kao i američki narod, da treba ustati i boriti se još jače kada padneš", rekao je Kuns.

„To planira i da učini".

Kada su senatora pitali o mentalnom stanju Bajdena, promenio je temu i izneo sumnje u vezi sa Trampom.

Nije želeo ni da kaže da li Bajden prihvata zabrinutost u vezi sa njegovim godinama i stanja.

„On je jedini demokrata koji može da pobedi Donalda Trampa", ocenio je Kuns.

Rafael Vornok, senator iz redova demokrata, rekao je za NBC Njuz da predsednik „apsolutno ne treba" da se povuče iz trke za novi mandat.

„Bilo je više od jedne nedelje kada sam poželeo da sam bolje besedio", rekao je Vornok, koji je po zanimanju pastor.

„Ali kada završim propoved, moj posao je da prenesem poruku, da izađem pred ljude kojima služim. To radi i Bajden", kaže on.

Republikanci su udvostručili količinu kritika upućenih Bajdenu, navodeći da je debata pokazala zbog čega je Tramp pravi izbor.

„Bajdenov nastup je bio užasan, zbog čega i govorimo o njegovoj smeni", kaže republikanski senator Džej Di Vens za Foks Njuz.

Vens smatra da je Tramp bio aktivan, zabavan i da se „dobro ponašao" tokom debate.

„To vam je potrebno ako hoćete da budete predsednik Amerike, što je suprotno Bajdenu, jer je delovalo da on ne može da sastavi rečenicu", dodaje.

Može li Bajden da bude zamenjen?

Izvori iz Demokratske stranke rekli su BBC-ju da postoji panika i konfuzija unutar partije i da su pokrenute diskusije da li 81-godišnji Bajden treba da podnese ostavku.

Urednički odbor Njujork tajmsa, žila kucavica američkog liberalnog establišmenta, smatra da je Bajden „senka" nekadašnjeg političara i diplomate i da bi trebalo da se povuče.

Ali da li bi Bajden sada mogao da se povuče? Šta bi se u tom slučaju desilo i ko bi mogao da ga zameni?

Ukratko, ako ne pristane da povuče, situacija bi mogla da postane nezgodna i ružna.

Evo nekih scenarija:

Može li Bajden sada da se povuče?

Da, ako - a to je veliko „ako" Bajden odluči da se povuče, bilo bi relativno jednostavno pronaći drugog kandidata.

Kandidat ove stranke biće zvanično izabran na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji (DNC) u Čikagu od 19. do 22. avgusta.

Demokrate planiraju da kandiduju Bajdena i potpredsednicu Kamalu Haris praktično pre skupa kako bi ispoštovali rok za overu glasačkih listića u Ohaju.

Kandidat mora da dobije podršku većine „delegata" - partijskih funkcionera koji formalno biraju kandidata.

Delegatski glasovi se dodeljuju kandidatima proporcionalno na osnovu rezultata primarnih izbora svake države.

Ove godine, Bajden je osvojio skoro 99 odsto glasova od skoro 4.000 delegata.

Prema pravilima Konvencije stranke, ti delegati su se 'zavetovali' da će podržati aktuelnog predsednika.

Ako Bajden dobrovoljno odustane, 'šank' bi bio otvoren za sve.

Demokratama bi ostala otvorena konvencija na kojoj bi predlagali potencijalne kandidate i nastavili da glasaju dok neko ne dobije većinu glasova delegata.

To bi moglo da izazove žestoko nadmetanje među demokratama koji budu želeli da se kandiduju.

Bajden do sada nije dao nikakve naznake da razmišlja o povlačenju.

• Da li bi mogao biti primoran da se povuče?

Ovo je još manje verovatan scenario. A ako ne želi se povuče, proces da se natera da to uradi postaje komplikovan.

U modernoj političkoj eri, velika nacionalna stranka nikada nije pokušala da oduzme kandidaturu nekome.

Nema dokaza o bilo kakvom ozbiljnom planu da se to učini sada.

Međutim, propisi Demokratske konvencije imaju neke rupe koje bi, u teoriji, mogle da omoguće izbacivanje Bajdena iz predsedničke trke.

Pravila dozvoljavaju delegatima da „čiste savesti odražavaju osećanja onih koji su ih izabrali", što znači da mogu da potraže nekog drugog.

„To bi mogao biti neverovatno ružan scenario", kaže istoričarka Lija Rajt Riger za BBC.

Stručnjaci su za BBC rekli da sumnjaju da će doći do pobune među partijskim delegatima.

Ali DNC može da promeni pravila stranke u bilo kom trenutku.

Rajt Riger ukazuje na 1968. godinu, kada je predsednik Lindon B. Džonson odlučio da se ne kandiduje za reizbor.

Stranka je prešla sa procesa otvorene konvencije, u kojoj su delegati mogli da glasaju za koga god odaberu, na takozvani vezani proces, gde je delegat vezan za određenog kandidata na osnovu primarnih rezultata.

„U bilo kom trenutku, komitet za pravila može da promeni pravila o tome kako birate predsedničkog kandidata", rekla je ona.

„Ništa nije nemoguće", dodala je ona.

• Da li bi Kamala Haris mogla da zameni Bajdena?

Potpredsednica SAD Kamala Haris bi automatski zauzela Bajdenovo mesto ako bi se on povukao sa mesta šefa države.

Ali ista pravila ne važe ako se Bajden povuče kao kandidat Demokratske stranke za novembarsku izbornu trku, a ne postoji mehanizam koji bi potpredsedniku/ci dao prednost na otvorenoj konvenciji stranke.

Dakle, Kamala Haris ne bi imala nikakvu prednost zbog pozicije potpredsednice zemlje, već bi kao i svaki drugi potencijalni kandidat morala da osvoji većinu glasova delegata, kao i svaki drugi kandidat.

Pošto je već na listi demokrata, Haris bi mogla da bude favorit.

Ali njena relativno niska popularnost među američkom javnošću mogla bi da umanji tu prednost.

Prema agenciji za ispitivanje javnog mnjenja FiveThirtyEight, ona se sada lošije kotira i od Bajdena i od Donalda Trampa, tačnije njena popularnost je na rekordnom minimumu.

• Neko drugi

U ovogodišnjem izbornom ciklusu, Bajden se suočio sa izazivačima unutar njegove stranke, među kojima su kongresmen iz Minesote Din Filips i spisateljica Marijen Vilijamson.

Ali teško da bi jedno od njih moglo da se popne na lestvici unutar stranke.

Postoje neke glasine o troje guvernera - Kalifornije Gevin Njusom, Mičigena Grečen Vitmer i Pensilvanije Džoš Šapiro - ali niko od njih nije javno izrazio želju da uskoči umesto Bajdena.

Pominje se u kuloarima i ime Mišel Obame, supruge bivšeg predsednika Baraka Obame.

Bajden gubi podršku u crnačkom stanovništvu, ali i među mladima zbog blagog stava prema Izraelu i ratu u Pojasu Gaze, a Mišel Obama bi trebalo da te glasove vrati.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]