Parlamentarni izbori u Francuskoj: Desnica pomela konkurenciju, ali može li da ima većinu

Desnica u Francuskoj stekla je prednost u prvom krugu parlamentarnih izbora, potvrđujući njenu dominaciju u francuskoj politici i došla je pred kapija moći.

Nacionalno okupljanje, koju u Francuskoj nazivaju 'krajnje desničarskom i ekstremističkom strankom', osvojilo je 34 odsto, zeleno-leva koalicija Novi narodni front je na drugom mestu sa 28,1 odsto, dok je lista predsednika Makrona osvojila 20,3 odsto glasova, a Republikanci 10,2 odsto.

Marin Le Pen, liderka Nacionalnog okupljanja, pozvala je pristalice da u drugom krugu podrže njenu partiju jer samo apsolutna većina omogućiće da dobije premijerski mandat i napravi vladu.

„Demokratija je rekla svoje, Francuzi su na vrh liste stavili Nacionalno okupljanje i naše saveznike - praktično smo pomeli Makronov blok", rekla je Le Pen.

• Izbori u Francuskoj: Vanredno glasanje, redovne tenzije
• „Makron neće moći da šalje vojsku u Ukrajinu ako mi napravimo vladu", kaže Marin Le Pen
• Birači iz Makronovog rodnog grada okreću leđa francuskom predsedniku
• Rizična odluka Emanuela Makrona o vanrednim izborima

U novijoj političkoj istoriji Francuske, nikada se ranije nije dogodilo da krajnja desnica osvoji najviše glasova u prvom krugu francuskih parlamentarnih izbora.

U drugi krug 7. jula prolaze samo kandidati za ukupno 577 poslaničkih mesta u nacionalnoj skupštini koji osvoje više od 12,5 odsto glasova.

Izlaznost je bila najveća u prvom krugu za parlamentarne izbore još od od 1997. godine.

Već posle prvog kruga izabrano je 39 poslanika Nacionalnog okupljanja, a levičarski Novi narodni front, napravljen neposredno uoči ovih izbora, već sada ima 32 poslanika.

Marin Le Pen i 28-godišnji Žordan Bardela, koji važi za političara u usponu i koji bi mogao da bude novi francuski premijer, žele apsolutnu većinu od 289 mesta u skupštini.

Prema dosadašnjim podacima, Nacionalno okupljanje je na blizu 34 odsto glasova, levičarski savet 28,1 odsto, a Makronov savez, predvođen njegovom strankom Renesansa, tek na trećem mestu sa 21 odsto.

„Cilj mi je da budem premijer celog francuskog naroda", rekao je Bardela pristalicama posle saopštavanja rezultata.

Projekcije mandata u drugom krugu drugog kruga sledeće nedelje sugerišu da bi Nacionalno okupljanje moglo ostane 'kratko' u pokušaju da osvoje većinu.

Bez apsolutne većine, Nacionalno okupljanje ne bi moglo da sprovede obećanja o smanjivanju poreza, poboljšanju životnog standarda, kao i zaustavljanju imigracije.

Rezultati parlamentarnih izbora i nisu iznenađenje.

Ovako nešto je nagovešteno na nedavnim izborima za novi saziv Evropskog parlamenta na kojima je Nacionalno okupljanje takođe dobilo najviše glasova, a Makron zadobio težak udarac.

Uvidevši kakvo je raspoloženje među biračima, svi na drugoj strani političkog spektra su se uzmuvali i pozivaju na ujedinjenje protiv krajnje desnice.

Pojedine stranke već su najavile da će se njihovi kandidati povući ukoliko su trećeplasirani - samo da bi se glasovi objedinili i tako sprečila pobeda desnice.

Gubitnik izbora, aktuelni predsednik zemlje Emanuel Makron, pozvao je birače da podrže republikanske i demokratske kandidate u drugom krugu, da bi se tako stvorila široka koalicija protiv Nacionalnog okupljanja.

• Makron i Vučić: Srdačno o ekonomiji i emocijama, oprečno o Kosovu, posle i o Luju Vitonu
• Diplomatska istorija Srbije i Francuske: Od ratnih saveznica, preko „mračnih devedesetih", do „obnovljenog prijateljstva"
• Kao Roki: Francuski predsednik Makron pokazao mišiće u bokserskim rukavicama

Makron je raspisao vanredne parlamentarne izbore posle ubedljivog poraza njegove partije na izborima za Evropski parlament ranije ovog meseca.

Iznenađujuće raspisivanje izbora uvelo je zemlju u nestabilnost, jer su ankete pokazivale da bi stranka ekstremne desnice mogla postati najveća u Francuskoj.

Nije bilo potrebe da Makron raspisuje vanredne izbore, ali je posle pobede Nacionalnog okupljanja na evropskim izborima rekao da je to „najodgovornije rešenje".

Mnogi su ga kritikovali, ocenjujući to kao hazarderski potez, a ispostavilo se i da jeste.

Odmah posle saopštavanja rezultata prvog kruga parlamentarnih izbora, stotine pristalice levice okupilo se na Trgu Republike u Parizu, izražavajući nezadovoljstvo zbog uspeha Nacionalnog okupljanja.

Makron je mikrofon prepustio mladom premijeru Gabrijelu Atalu, ali je objavio saopštenje u kojem je rekao da je došlo vreme za „široku, jasno demokratsku i republikansku alijansu za drugi krug".

„Nijedan glas ne sme otići Nacionalnom okupljanju. Ulozi su jasni - sprečiti da Nacionalni skup ima apsolutnu većinu", poručio je Atal.

Sa levice i radikalne levice slične poruke.

Žan-Lik Melanšon, lider krajnje leve stranke Nepokorena Francuska, saglasan je da Nacionalno okupljanje više ne sme da dobije nijedan glas u drugom krugu, ali je dodao: „Jedno je sigurno - Atal više neće biti premijer".

Time je stavio do znanja Makronu da je izgubio moć i da neće moći da računa na podršku levičarskog bloka ako bude insistirao na premijerskom mestu.

Nacionalno okupljanje - dug put do istorijskog uspeha

Stranka Marin Le Pen, koju je preuzela od oca, a potom je reformisala, prošla je dug put od ekstremne desnice do partije kojoj sada veruje jedan od tri glasača u Francuskoj.

Imaju harizmatičnog mladog lidera koji bi mogao da bude sledeći premijer Francuske, i niz programskih tačaka koje se tiču svakog u Francuskoj: od zabrane mobilnih telefona u učionicama i smanjenja poreza na energiju do ukidanja beneficija strancima.

„Pobeda je na vidiku", rekao je Erik Sioti, konzervativni lider koji je podelio svoju Republikansku stranku i formirao savez sa Nacionalnim skupom koji je nazvao „neviđenim i istorijskim".

Francuska je ušla u neistraženu teritoriju, kaže komentator Pjer Haski.

„Mnogi su ljuti na Makrona", rekao je on za BBC.

Nacionalno okupljanje ima šanse za apsolutnu većinu, iako bi verovatniji ishod u ovom trenutku mogao ima najviše mesta u skupštini, ne i većinu da formira vladu.

Levičarski blok Novi narodni front takođe bi mogao da poboljša rezultat ako ga podrže ostali koji su protiv Nacionalnog okupljanja.

U drugom krugu sledeće nedelje takmičiće se kandidati dve ili tri stranke, odnosno koalicije.

Na prošlim izborima bilo malo trojnih bitaka, ali visoka izlaznost znači da se sada u drugi krug plasiralo više od 300 trećeplasiranih kandidata.

Ono što će sada biti odlučeno, uglavnom na nivou lokalne izborne jedinice, jeste da li će trećeplasirani kandidat ispasti iz trke kako bi se sprečilo da Nacionalno okupljanje dobije bitku na tim mestima.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]