„Ne bih ovo radila da nije novca“: Kako je rat u Ukrajini promenio svetsku trgovinu surogat majčinstvom

Ukrajina je nekada bila omiljeno evropsko odredište za komercijalno surogat majčinstvo, ali otkako je Rusija izvršila totalnu invaziju, broj porođaja je opao, procenjuje se, za 90 odsto.

Budući roditelji umesto toga odlaze u Gruziju, gde je reklamiranje usluge u porastu.

Ali vlada zabrinutost zbog pritiska koji sve to vrši na žene, od kojih se mnoge sada regrutuju iz inostranstva.

„Ne bih radila ovo da nije novca", kaže Alina.

• Prednosti i mane surogat majčinstva
• „Iznajmljujem matericu“: U Kolumbiji cveta komercijalno surogat majčinstvo
• Borba surogat majki za decu usred rata u Ukrajini

Ova tridesetsedmogodišnjakinja, čije ime smo promenili, prijavila se u agenciju za surogat majke u Gruziji kako bi iznela trudnoću za neki drugi par.

Ona će dobijati 500 dolara mesečno dok god je trudna, a potom 15.000 dolara nakon što se porodi.

„Želim da pomognem porodicama koje ne mogu da imaju vlastitu bebu", dodaje ona.

„Vidim mnogo porodica koje su u krizi zato što ne mogu da imaju decu.

„Ali, pre svega mi je bio potreban novac, moja porodica mora da dobije sve najbolje. Moram da budem jaka za sebe i za svoju decu."

Globalno gledano, surogat majčinstvo je grana teška više milijardi dolara.

Alinu je regrutovala gruzijska agencija iz njenog rodnog Kazahstana, gde živi kao samohrana majka sa dvoje dece.

Tokom procesa surogat majčinstva, ona će zaraditi oko tri puta više nego što bi zaradila na redovnom poslu u prodavnici odeće.

„Ne marim ni za šta, sem za svoju decu", kaže ona, dodavši da joj jako nedostaju dok čeka da otputuje u gruzijski glavni grad Tbilisi, da bi joj u matericu bio prebačen embrion para.

„Pripremila sam se za ovo, ali osećam se kao da sam u svemu sama, bez ikakve podrške."

Potražnja u porastu

Gruzija je od Ukrajine preuzela titulu evropskog centra za surogat majčinstvo, ali uz stanovništvo koje je 10 puta manje, agencije regrutuju sve više i više žena poput Aline iz čitave Centralne Azije.

Sume koje se vrte, a mogu da promene život izazivaju zabrinutost zbog pritiska koji se vrši na žene, čak i u okviru same industrije.

„Slušajte, nema gotovo nikakve prednosti od toga kad ste surogat majka, naše devojke se osećaju prisiljeno", kaže Damira Bekbergenova, direktorka agencije za surogat majčinstvo po imenu Bolašak („budućnost" na kazahstanskom).

„Nijedna od njih to ne radi zato što su dobrodušne", kaže ona, dodavši: „One to rade iz finansijske potrebe, skoro sve devojke rađaju decu zarad budućnosti njihove vlastite dece."

Njena agencija koristi reklame na TikToku i Instagramu da bi ciljala žene starosti između 20 i 34 godine, koja su već rađale vlastitu decu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Rast potražnje za surogat majkama znači da ona mora konstantno da leti avionom između tri kancelarije u Kazahstanu, a ponekad čak i u Kinu, da bi se susrela sa ženama.

Iako su honorari za surogat majke skočili, Damira kaže da su troškovi života u Kazahstanu takođe u porastu.

Neke žene se prijavljuju za drugo ili treće surogat majčinstvo da bi mogle da otplate dugove.

„Nažalost, danas primamo čak i nastavnice i mlade doktorke koje više ne mogu da priušte da plaćaju vlastitu medicinsku obuku, nisam ponosna na to", kaže ona.

„Žao mi je devojaka - ne verujem da je novac koji dobiju vredan emotivnog tereta koji preuzimaju na sebe.

„Mi obezbeđujemo psihološku podršku, što neke agencije ne rade, ali čak i uz to, to je ogroman napor za telo. Nije laka lova. Taj posao je veoma težak."

Zašto, ona, onda, to omogućuje, pa čak i zarađuje?

„Još to radim zato što je potražnja sve veća", kaže ona.

„Mora da bude legalno, potpuno transparentno, i da koristi svakome."

Kao bivša profesorka prava, Damira tvrdi da se zalaže za onoliko pravne zaštite za svakoga ko učestvuje u procesu koliko je to uopšte moguće.

Ona tvrdi da ju je kontaktiralo mnogo žena koje, u najgorem slučaju, nisu bile plaćene ili su bile prevarene da učestuju u trgovini decom u zemljama u kojima je surogat majčinstvo zabranjeno.

Stigma

Nijedna žena koju smo sreli, međutim, nije doživljavala sebe kao žrtvu.

Mnoge su bile ponosne na život koji grade za vlastitu decu, kao i za sebe, i bile su nezadovoljne stigmom koja prati surogat majčinstvo u njihovoj rodnoj zemlji.

Sabina (nije joj pravo ime), koja je u sedmom mesecu trudnoće sa petim dečakom - trećim kog nosi za druge roditelje - pozvala nas je u svoj apartman u centralnom Tbilisiju.

Dobila ga je od agencije za surogat majčinstvo i deli dnevnu sobu, kuhinju i kupatilo sa i do pet drugih trudnih surogat majki, koje moraju da provedu najmanje poslednji trimestar - a obično i duže - živeći u Gruziji.

Stan je svetao, sa visokom tavanicom, i malim balkonom sa pogledom na Kavkaz.

Za Sabinu, koja potiče iz gradića na kazahstanskom jezeru Balkaš a udala se u 15. godini, njen „miran" boravak u Gruziji nudi utočište od kritike koju bi očekivala vlastite zajednice kod kuće, gde kaže da se surogat majčinstvo često poredi sa seksualnim radom.

„Tamošnji mentalitet to naprosto ne podržava", kaže ona.

„Ljudi me osuđuju i optužuju da prodajem bebu. Odlučila sam da ne govorim ljudima za to, da ne bih bila anatemisana kad se vratim kući.

„Kao muslimanka, zapitala sam se da li činim greh. Čitala sam mnogo o tome i istraživala sam na internetu. Mislim da je imati dete dobra stvar jer donosim život na svet i činim dobro za ljude koji ne mogu da imaju decu.

„Ne bih to radila besplatno. Imam da hranim decu u razvoju, a moj najstariji sin će poći na koledž za nekoliko godina. U Kazahstanu, trebalo bi mi dvaput toliko vremena da zaradim ovu količinu novca."

Zakonska zabrana

Kontroverza koja prati surogat majčinstvo dovela je do kritika sa obe strane političkog spektra u Gruziji.

Sa liberalne strane, feminističke grupe traže strožu regulaciju medicinske prakse i veću zaštitu od rizika iskorišćavanja.

Potom, u julu 2023. godine, tadašnji premijer Irakli Garibašvili iz socijalno konzervativne stranke Gruzijski san, najavio je planove da zabrani surogat majčinstvo za strane državljane.

On je rekao da oni „pretvaraju ovo pitanje u biznis" i da prosto „ima previše reklama".

Gruzijska vlada, koja je često vodila politiku i davala izjave koje se doživljavaju kao anti-LGBT, takođe je izrazila zabrinutost da bi „istopolni parovi mogli da preuzimaju bebe rođene ovde".

Posle lobiranja agencija za surogat majčinstvo, međutim, predlog zakona je prošao u gruzijskom parlamentu pred izbore na jesen.

Mnoge samohrane majke poput Aline nadaju se da će finansijska korist koju donosi surogat majčinstvo ostati otvorena opcija.

„Želim da započnem program što je pre moguće, da bi se završio što je pre moguće", kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]