„Cene lako rastu, a teško se smanjuju“: Šta održava visoku inflaciju u Srbiji?

Prema stopi inflacije, Srbija i dalje spada među zemlje sa najvišim procentom u Evropi. Ipak, u maju je, po prvi put posle skoro tri godine, opala na gornju granicu ciljanog koridora od 4,5 odsto.

Ekonomisti očekuju da će ona nastaviti da pada i da bi krajem godine mogla da se spusti na 3,5 odsto međugodišnje. Ipak, kako se ocenjuje u najnovijem Kvartalnom monitoru, u slučaju većeg skoka cena primarnih proizvoda kao što su energija, hrana, metali, inflacija bi mogla privremeno da se poveća.

Autori KM navode da najveći doprinos inflaciji više ne daju cene hrane i energenata, već bazna inflacija, na koju utiču troškovi rada, fiskalna i monetarna politika. Takođe,ističu da se cene u Srbiji postepeno približavaju cenama u Srednjoj i Zapadnoj Evropi, ali da brzina približavanja zavisi od kretanja troškova rada, otvorenosti privrede i monetarne politike.

Sa druge strane, Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, kaže da je teško očekivati da će kamatne stope u Srbiji da padaju i da će inflacija, kao opšti nivo cena, da bude niža.

„Inflacija će najverovatnije stagnirati. Ovde tražnja ne utiče bitno na cene, niti na visinu kamatnih stopa i na inflaciju. Sada prestaju ograničenja u rastu kamatnih stopa kod banaka. Zato će banke, verovatno, tražiti način da povećavaju kamatne stope. Jer, ako u jednom periodu nisu imale pravo na osnovu odluke NBS da to urade, smatraće da mogu da ih koriguju i podese u svoju korist. Sa druge strane, konkurencija kod nas nije kao u razvijenim tržišnim ekonomijama. Snižavanje kamatnih stopa u SAD i EU bi trebalo da utiče i na snižavanje kamatnih stopa u Srbiji. Ali kod nas se pokazalo da to nije uvek tačno. Već da, kada rastu kamate ili cene energenata, kod nas rastu cene. A kad tamo padaju , kod nas se direkto ne odražava na cene na tržištu. Srpsko tržište nije dovoljno razvijeno da bi bilo osetljivo na uticaje ovakve prirode. Cene su vrlo rezistentne kada je u pitanje kretanje naniže, a vrlo osetljive kada je kretanje naviše. Drugim rečima, lako se povećavaju, a teško smanjuju“, kaže ovaj profesor.

Dugalić dodaje i da problemi sa hranom i energentima još uvek nisu prošlost, a da dodatni rizik po rast cena mogu predstavljati nepovoljni vremenski uslovi.

„Možemo pretpostaviti kakva će biti godina nakon ovih padavina i kakve će biti cene hrane. A sa druge strane, situacija u Ukrajini i na Bliskom istoku se ne smiruje, a to na posredan način utiče i na urednost u snabdevanju naftom. Zato se ne može očekivati da će se smanjivati cena barela“, poručuje sagovornik Danasa.

Više pročitajte na LINKU.