Izbori u Francuskoj: „Makron neće moći da šalje vojsku u Ukrajinu ako mi napravimo vladu", kaže Marin Le Pen

Marin Le Pen, lidera Nacionalnog okupljanja, rekla je da predsednik Emanuel Makron neće moći da pošalje vojsku u Ukrajinu ako njena stranka bude osvojila većinu na izborima i potom dobije mandat da pravi novu vladu.

„To što je predsednik komandant oružanih snaga je samo počasna titula, premijer je taj koji upravlja", rekla je ona uoči prvog kruga vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj u nedelju, 30. juna.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Nacionalno okupljanje, koji Makron i levica nazivaju 'ekstremističkom strankom', moglo bi da pobedi na izborima sa 36 odsto glasova, ali ne bi ima dovoljno za apsolutnu većinu potrebnu za kontrolu skupštine, samim tim i pravljenje vlade.

Kao predsednik, Makron je vrhovni komandant, a ta pozicija igra ključnu ulogu u međunarodnoj i odbrambenoj politici zemlje.

Od početka ruske invazije februara 2022. godine, Makron je jedan od najglasnijih zagovornika podrške Ukrajini, a izjavio je jednom prilikom i da je jedna od mogućnosti slanje vojske „ako Rusija nastavi ofanzivu".

Poručio je i da Rusija ne sme da pobedi u Ukrajini.

Njegovu ideju je podržalo nekoliko zemalja Evropske unije, ali ima i glasnih protivnika.

• Lideri NATO članica odbacili Makronov predlog o slanju „zapadnih trupa u Ukrajinu"
• Putin: Zapad ne treba da šalje vojsku u Ukrajinu, imamo oružje kojim možemo da napadnemo njihove teritorije
• G7: Ukrajini 50 milijardi dolara od zamrznute imovine Rusije, Moskva poručuje: „Odgovor će boleti"
• Putin: „I Rusija može da dostavi oružje drugim zemljama za napad na Zapad"

U intervjuu za francuski list Telegram, Le Pen je rekla da će, ako lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela postane sledeći premijer Francuske, ovlašćenja predsednika Makrona biti smanjena.

„Žordan nema nameru da se svađa sa njim, ali je stavio crvene linije - predsednik neće moći da pošalje vojsku (u Ukrajinu)", naglasila je.

Ako Nacionalno okupljanje osvoji apsolutnu većinu u skupštini, ona kaže da bi Makron imao malo izbora osim da da mandat za pravljenje vlade 28-godišnjem lideru te stranke Bardeli.

To bi značilo podelu vlasti, poznata i kao kohabitacija, između predsednika i vlade, što se u Francuskoj nije desilo od 2002. godine.

• Zašto Francuska ima vojne baze u Africi
• Postkolonijalne napetosti „nadomak građanskog rata“ na rajskim ostrvima

Bez 289 mesta potrebnih za apsolutnu većinu u skupštini, Bardela je rekao da neće biti premijer jer bi većina bila nestabilna.

Najnovije istraživanje javnog mnjenja, sa značajnim uzorkom od skoro 12.000 birača, sugeriše da bi Nacionalno okupljanje moglo da osvoji potencijalnih 36 odsto glasova, pojačan brojnim kandidata iz redova konzervativnih republikanaca koji mu daju podršku.

Bris Tenturije iz agencije Ipsos kaže da anketa pokazuje „neverovatno moćan blok oko Nacionalnog okupljanja".

Uoči izbora, oglašavaju se i najveće francuske sportske zvezde.

„Naravno, izbori su lična stvar svakog. Ali ja želim da se distanciram od ekstrema, koji nisu pravac za zemlju poput naše", izjavio je 20-godišnji košarkaš Viktor Vambenjama koji igra u američkoj NBA ligi.

Prošle nedelje, i kapiten francuske fudbalske reprezentacije i najveća zvezda tima Kilijan Mbape, oglasio se sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj, pozivajući mlade glasače da kažu ne„ekstremistima", za koje je rekao da su „pred vratima moći".

Levičarski Novi narodni front je na drugom mestu u anketama, iza Nacionalnog okupljanja, Makronova Rensansa (Obnova) je na trećem.

Makronov saveznik Fransoa Bajru optužio je Marin Le Pen da dovodi u pitanje ovlašćenja predsednika koje ima prema Ustavu, a koji mu dozvoljava da postavlja ljude na ključne pozicije u civilnim i vojnim strukturama i omogućava mu da komanduje oružanim snagama i savetom za odbranu.

Na to mu je Le Pen odgovorila na društvenoj mreži Iks, napisavši da ne dovodi u pitanje moć predsednika da šalje vojsku u inostranstvo, već samo da premijer „ima kontrolu nad budžetom i sredstva da mu se suprotstavi".

Ukrajinski premijer Vladimir Zelenski izrazio je uverenje da će Francuska nastaviti da podržava Kijev posle izbora i da će sledeća vlada „nastaviti da sveobuhvatno podržava Ukrajinu kako na bojnom polju tako i na istorijski nepovratnom putu zemlje ka Evropskoj uniji".

• Rizična odluka Emanuela Makrona o vanrednim izborima
• Da li bi krajnja desnica mogla da zavlada Francuskom posle izbora
• Birači iz Makronovog rodnog grada okreću leđa francuskom predsedniku
• „Želim da i posle izbora ponosno nosim francuski dres, protivim se ekstremizmu", kaže Kilijan Mbape

U predizbornoj televizijskoj debati ove nedelje, Žordan Bardela je rekao da će njegova stranka nastaviti da podržava Ukrajinu, ali da neće slati rakete dugog dometa ili francuske vojnike.

Nacionalno okupljanje, tačnije Marin Le Pen, ranije je imalo bliske veze sa Rusijom, ali je stranka promenila stav kada je Moskva počela rat protiv Ukrajine.

Makron je raspisao vanredne parlamentarne izbore posle debakla na izborima za Evropski parlament.

Samo sam nakon što je saopšteno da je Nacionalno okupljanje pobedilo na tim izborima, Makron se obratio naciji i rekao da raspušta skupštinu i raspisuje vanredne izbore - prvi krug je 30. juna, drugi 7. jula.

Nekoliko Makronovih saveznika otvoreno je osporilo njegovu odluku da raspiše vanredne izbore, a pred mladog premijera Gabrijela Atala je stavljen težak zadatak da se bori u kampanji u trenutku kada rejting i popularnost Makronove stranke opada.

Birače najviše zanima ekonomija, odnosno rastući troškovi života, ali je visoko na listi i pitanje imigracije, što je jedno od ključnih tačaka kojima se bavi Nacionalno okupljanje.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]