Poplave: Šta izaziva plavljenje i šta raditi kad se dogodi

Poplave su od početka godine donele velika pustošenja i raselile hiljade ljudi u zemljama širom sveta.

Studije pokazuju da obilne padavine postaju češće i ozbiljnije u mnogim delovima sveta zbog klimatskih promena, a stručnjaci upozoravaju da će se taj trend najverovatnije samo nastaviti.

Avganistan, Brazil, Indonezija, Kenija, Oman i Ujedinjeni Arapski Emirati samo su neke od zemalja koje su pogodile teške poplave do ovog trenutka u 2024. godini.

U svakom od ovih slučajeva, rast nivoa vode izazvao je široko rasprostranjeno razaranje i ostavilo hiljade ljudi bez krova nad glavom.

Ovde ćemo se baviti uzrocima poplava, zašto postaju intenzivnije i šta možete da uradite da pomogne sebi i drugima u slučaju plavljenja.

• Kako obnoviti život i osušiti kuću posle poplave, četvrti put u sedam godina
• Kolika je opasnost od poplava u Srbiji i kako se zaštititi
• Od sirene do SMS poruke: Da li na Balkanu funkcioniše sistem za upozoravanje na nepogode

Šta je poplava?

Poplave, koje su najčešći tip prirodne katastrofe, dešavaju se kad se voda izlije i potopi suvo zemljište.

Plavljenje može da se desi tokom čitave godine, ali klimatske promene pojačavaju padavine, povećavajući tako i rizik od poplava.

Poplave posle perioda toplotnih talasa i dugog vrelog, suvog vremena mogu biti posebno štetne.

„To znači da je zemlja veoma tvrda i da se osušila i ispucala. Kad obilni pljuskovi udare pečenu zemlju, ona upija kišnicu mnogo sporijim tempom.

„Voda može da ostane samo na površini. To, opet, može da dovede do površinskih oticanja, koja izazivaju poplavu", objašnjava britanski Crveni krst.

Poplave mogu da izazovu masivna razaranja, dovodeći do gubitka života kao i štete po ličnu imovinu i kritičnu infrastrukturu javnog zdravlja.

Prema Ujedinjenim nacijama (UN), između 1998. i 2017. godine poplave su pogodile više od dve milijarde ljudi širom sveta.

Oni najugroženiji od poplava uključuju ljude koji žive na poplavnim ravnicama i one koji žive u priručnim ili loše izgrađenim objektima.

Te zajednice koje nemaju sisteme upozorenja ili u kojima postoji ograničena svest o opasnosti od poplava takođe mogu biti vrlo ugrožene, dodaje UN.

Humanitarne organizacije pružaju vitalnu uslugu spasavanja kad velike poplave udare, naročito u ruralnim oblastima gde ima malo infrastrukture.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Šta izaziva poplave?

Poplave mogu da izazove teške kiše, brzo otapanje snega ili naleti oluja iz tropskih ciklona ili cunamiji u obalskim oblastima.

Postoje tri obična tipa poplava:

• Iznenadne poplave se dešavaju kad rapidne i preterane padavine dovedu do brzog rasta nivoa vode, bujanja reka, potoka, drugih vodenih kanala ili plavljenja puteva
• Rečne poplave se dešavaju kad stalne obilne padavine ili topljenje snega dovedu do toga da reka premaši vlastite kapacitete
• Obalske poplave pokreću naleti oluja iz tropskih ciklona i cunamija

Prema UN-u, od 80 do 90 odsto svih dokumentovanih prirodnih katastrofa u proteklih 10 godina izazvale su poplave, suše, tropski cikloni, toplotni talasi i žestoke oluje.

Zašto su poplave opasne?

Poplave uništavaju domove, ometaju saobraćaj i bankrotiraju kompanije.

Ljudima čije su domove, kompanije ili zajednice zadesile poplave može da bude potrebna pomoć danima, mesecima, pa čak i godinama, kaže britanski Crveni krst.

„Samo 15 centimetara vode koja brzo teče može da obori osobu, a 60 centimetara vode može da odnese automobil."

Štaviše, poplave mogu da preopterete odvode i kontaminiraju vodu, šireći zaraze.

„Poplave mogu da dovedu do toga da ljudima bude potrebna hrana, sklonište, lekovi, odeća i novac.

„Nekima će možda biti potrebna pomoć da se vrate na posao i saobraćaj da bi do njega stigli."

• Pet godina od poplava: Bujica vode, ali i „kriminalnog nemara"
• Majske poplave 2014: Dani kad se „voda spojila sa sivilom neba“, a Obrenovac postao „močvara“
• Da li je „sejanje oblaka” izazvalo poplave u Dubaiju

Čak i onima koji su dovoljno srećni da imaju osiguranje, njegova naplata nakon svega ume da bude mučna, a osiguranja često odbijaju da osiguraju dom nakon niza poplava ili će premije biti mnogo više.

Koristeći Veliku Britaniju kao primer, za povratak kući posle poplave može da bude potrebno „godinu dana ili više", prema Udruženju britanskih osiguravača (ABI).

Izveštaj BBC-ja iz maja pokazao je da skoro 100 kompanija pogođenih poplavom još čeka isplatu odštete više od šest meseci nakon što su velike poplave zahvatile Severnu Irsku.

U mnogim delovima sveta, pogođeni nemaju nikakvo osiguranje.

Kako obilne padavine izazivaju iznenadne poplave

Mnoge reke nežno meandriraju dok se postepeno spuštaju ka moru.

I zato, kad rekao poplavi, to se obično dešava sporo zato što je potrebno mnogo vremena da kiša natopi zemlju i oteče u reke pa sve do mora, što daje vremena za pripremu.

Međutim, u slučaju iznenadnih poplava, često ostaje minimalno vremena između početka padavine i prvog javljanja poplave.

Iznenadne poplave obično se dešavaju češće tamo gde su reke uske i strme, pa teku brže.

„Ona može da se javi i od malih reka u izgrađenim urbanim oblastima, gde tvrde površine kao što su putevi i beton ne dozvoljavaju vodi da oteče u zemlju", kaže Meteorološka kancelarija, britanska nacionalna meteorološka služba.

„To dovodi do prelivanja i može često da preoptereti lokalne sistem odvoda, što dovodi do iznenadnih poplava."

Drveće, oblasti zelenih površina i biljaka su korisne za upijanje vode i ublažavanje efekata poplava u gradovima.

Kako se zaštititi od poplave

Prema stručnjacima, evo šta bi trebalo da uradite tokom poplave:

• Gde god postoji pretnja po ličnu bezbednost, bez odlaganja pozovite hitnu službu
• Ne hodajte, ne plivajte ili ne vozite kroz vodu poplave. Samo 15 centimetara brzog toka vode može da vas obori s nogu, dok 60 centimetara može da odnese automobil
• Ne hodajte po morskim nasipima ili rečnim obalama
• Izbegavajte kontakt sa vodom od poplava. Mogla bi da bude kontaminirana vodom iz kanalizacije. Ako ste joj izloženi, temeljno operite ruke i odeću čistom vodom
• Ne dajte deci da se igraju blizu vode iz poplava ili u njoj

Zašto poplave postaju češće i ozbiljnije?

Prema UN-u, „očekuje se da učestalost i intenzitet ekstremnih padavina nastavi da raste zbog klimatskih promena".

Kako se svet zagreva, vazduh može da primi više vlage - oko 7 odsto više na svakih 1 stepen Celzijusa rasta.

To za rezultat može da ima više kapljica i obilnije pljuskove, ponekad za kratko vreme i nad malom oblašću.

„Vreliji vazduh može da zadrži više vlage. Ako vazduh ima neograničeno snabdevanje vodom, kao što je okean, onda topliji vazduh privuče više vlage. To za posledicu ima oblake koji sadrže veći broj krupnijih kišnih kapi, što bi mogao da bude razlog zašto su letnji pljuskovi često obilniji od zimskih", kaže Meteorološka kancelarija.

„Kako klima nastavlja da se zagreva, posledice će se pojačavati, a očekuje se da obilne padavine postanu sve češće."

Naučnici ocenjuju da pojedinačni slučajevi ekstremnih vremenskih uslova mogu da se pripišu klimatskim promenama uzimajući u obzir prirodne i ljudske uzroke.

U slučaju žestokih padavine koje su zadesile Dubai, Ujedinjene Arapske Emirate i Oman u aprilu 2024. godine, bilo je teško zaključiti koliku su tačno ulogu odigrale klimatske promene.

To je zato što su obilne kiše u ovom regionu retke, što naučnicima daje manje prilika za istorijsko poređenje.

Ali slučajevi jakih kiša ovog tipa postali su od 10 do 40 odsto obilniji, a najverovatnije objašnjenje su klimatske promene, prema grupi Svetska inicijativa za pripisavanje vremenskih uslova (VVA).

„Ako ljudi budu nastavili da sagorevaju naftu, gas i ugalj, klima će nastaviti da se zagreva, kiše će nastaviti da budu obilnije, a ljudi će nastaviti da gube živote u poplavama", kaže doktorka Friderike Oto, viša predavačica klimatskih nauka sa Imperijalnog koledža u Londonu.

U aprilu su ekstremne poplave takođe pogodile delove Istočne Afrike.

Naučnici se utrkuju da istraže tačnu ulogu klimatskih promena.

U septembru 2023. godine, severna Libija je bila pogođena smrtonosnim poplavama.

Sugerisano je da je uticaj klimatskih promena učinio jake kiše 50 puta verovatnijim, prema VVA.

Uz to, godine političke nestabilnosti ostavile su zemlje u regionu nespremne za takve dramatične događaje.

Globalno gledano, jake kiše su postale češće i intenzivnije nad većinom kopnenih masa zbog ljudskih aktivnosti, prema klimatskom telu Ujedinjenih nacija IPCC.

Ovaj obrazac će se nastaviti sa dodatnim zagrevanjem, upozorava IPCC.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]