Izrael i Palestinci: „Imam novca na računu, ali ne mogu da kupim hleb za decu"

„Ima dana kada ne mogu da kupim veknu hleba za moju decu, iako hleba ima, a imam i novca na bankovnom računu".

Mohamed al-Klub, Palestinac iz Deira al Balaha, grada u središnjem delu Pojasa Gaze, kaže da je novac na njegovom bankovnom računu bezvredan ako ne može da ga podigne, a mnogi trgovci na malo ne prihvataju elektronsko plaćanje.

U Gazi poslednjih meseci vlada oskudica gotovine, posebno oda kada je Izrael zamrznuo izdvajanja za Gazu iz palestinskih poreskih prihoda.

• „Treba nam čudo“: Izraelska i palestinska privreda teško pogođene ratom
• „Spora smrt“: Život Palestinaca u Gazi pored istrulelog smeća i glodara
• SZO: Deca umiru od gladi u severnoj Gazi

Oskudica gotovog novca

Tokom prvih meseci rata, dok je rastao broj raseljenih lica, stanovnici su stajali u redovima ispred bankomata i banaka, nadajući se da će podići nešto gotovine.

Neki su danima čekali da podignu novac.

Kako je sve veći broj banaka uništavan u borbama, neki civili su bili žrtve bandi koje su priliku da zarade novac videle u haosu i panici, a koje stanovnici Gaze zovu „mafija koja se bavi menjačkim poslovima".

Šest meseci posle početka rata, Palestinska monetarna uprava je 24. marta objavila da „nije moguće otvoriti preostale poslovnice banaka u svim administrativnim jedinicama u Pojasu Gaze zbog neprestanog bombardovanja, nestanka električne energije i teške situacije na terenu".

Zatvaranje banaka kao i činjenica da većina bankomata ne radi doveli su do nezapamćene oskudice gotovog novca.

Palestinska monetarna uprava je 11. maja pokrenula uslugu instant plaćanja putem elektronskog bankarstva, novčanika i bankovnih kartica.

Međutim, veliki problem su predstavljali prekidi internet veze, a ni usluga nije naišla na veliki odziv stanovnika.

„Tokom osam meseci rata našao sam samo jednu prodavnicu koja je prihvatala elektronsko plaćanje, posebno sada kada se proizvodi izlažu i prodaju na 'tezgama': u kampovima, a ne u prodavnicama", kaže Mohamed.

• Šta je glad, kad se zvanično proglašava i zašto preti Gazi
• Očajna majka iz Gaze moli za hranu za njenu petomesečnu bebu

Privreda Gaze

Za razumevanje uzroka trenutne nestašice gotovog novca, važno je objasniti kako funkcioniše finansijski sistem u Pojasu Gaze.

Ekonomiju Gaze ozbiljno pogađa blokada pod kojom je od 2007. godine, kada je Hamas preuzeo potpunu kontrolu nad Pojasom.

Izrael kaže da je blokada neophodna da bi se zaustavili napadi ove militantne grupe.

Banke u Pojasu Gaze su povezane ili sa Palestinskom monetarnom upravom i palestinskom vladom u Ramali, ili su u privatnom vlasništvu i povezane su sa Hamasom.

Palestinska monetarna uprava osnovana je Protokolom o ekonomskim odnosima koji je potpisan u Parizu 1994. godine i koji je kasnije uz male izmene uvršten u Sporazum iz Osla.

Ovim dokumentom izraelski bankarski sistem kontroliše i nadzire palestinsku ekonomiju i finansijske transakcije.

Prema protokolu, Izrael prikuplja poreze u ime Palestinske uprave i prenosi ih Monetarnoj upravi na mesečnom nivou, posle odobrenja i potpisa Ministarstva finansija i odbitka procenta koji ostavlja sebi.

Ova sredstva, poznata kao poreski prihodi, najveći su deo finansijskih prihoda Palestinske monetarne uprave, čiji se deo izdvaja za Pojas Gaze.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kada je Hamas preuzeo kontrolu nad Pojasom Gaze 2007. godine, hiljade državnih službenika u Gazi nastavilo je da prima plate od Palestinske monetarne uprave.

Ta sredstava su se prebacivala preko banaka u Gazi, povezanim sa Monetarnom upravom.

Gotovina je takođe dolazila u Gazu u vidu pomoći Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć i rad palestinskih izbeglica (UNRVA) i Katara i smatrala se glavnim izvorom dolara u Gazi.

Ahmed Abu Kamar, palestinski ekonomski stručnjak iz Gaze, opisuje ove tokove prihoda kao „zvanične puteve za priliv gotovine".

On je za BBC rekao da ima i nezvaničnih puteva, koji se opisuju kao „siva ekonomija".

Ali gotovina koja dolazi nezvaničnim putevima ne prikazuje se u monetarnom ciklusu ili „novčanoj masi", kaže on.

On je naglasio da su svi izvori finansiranja Gaze nedovoljni da bi se uspostavio zdrav privredni ciklus koji bi omogućio normalan život za više od dva miliona stanovnika u Pojasu Gaze.

Tri valute koje se koriste u finansijskim transakcijama:

• Izraelski šekel: najčešće korišćena i osnovna valuta dnevnih transakcija;
• Američki dolar: koristi se za uvoz, međunarodnu trgovinu i kupovinu luksuznih proizvoda kao što su automobili;
• Jordanski dinar: tradicionalno se koristi na primer za isplatu miraza, kupovinu nekretnine ili zemlje i plaćanje školarine.

Uticaj rata

Od početka rata, izraelske vlasti odbijaju da prebace Palestinskoj monetarnoj upravi poreske prihode koji se dodeljuju Pojasu Gaze.

Izrael tvrdi da se tim sredstvima pomaže finansiranje pokreta Hamas.

U novembru 2023. godine, palestinsko Ministarstvo finansija objavilo je da je „izraelsko Ministarstvo finansija odbilo 600 miliona šekela od mesečnih poreskih prihoda pod izgovorom da se u deo tog iznosa ubrajaju plate zaposlenih i troškovi za Pojas Gaze".

Početkom godine, ministar finansija Izraela Bezalel Smotrič zapretio je da će Palestinsku monetarnu upravu lišiti svih poreskih prihoda ako „ijedan šekel" uđe u Gazu.

„Nijedan šekel neće ući u Gazu", napisao je on na društvenim mrežama u januaru.

Novčana masa se smanjuje i zbog ljudi koji napuštaju Gazu - u vidu naknada koje plaćaju da im se obezbedi izlaz preko graničnog prelaza Rafe.

Ove naknade za izlaz, koje često iznose desetine hiljada dolara po osobi, značajno su iscrpele količinu dolara u opticaju u Pojasu Gaze.

Nestašici gotovine takođe doprinose oštećene novčanice.

Na osnovu sporazuma Palestine i Izraela, oštećene novčanice su se ranije zamenjivale novim.

Međutim, od početka rata ova zamena je obustavljena, pa su te novčanice postale bezvredne, jer trgovci odbijaju da ih prihvate.

Crno tržište

Mohamed al-Klub je bio primoran da se okrene crnom tržištu.

On uzima gotovinu iz prodavnice i daje je uz proviziju koja se kreće između deset i 20 odsto, ali čak i to postaje problem, kaže zaposleni Mahmud Bakr al-Luh.

Na mnogim prodavnicama u kojima je ranije gotovina mogla da se podigne uz određenu proviziju su obaveštenja da „nema gotovine".

Oni koji imaju pristup gotovini „prednost daju njihovim prijateljima", kaže Mahmud.

Ahmed (nije njegovo pravo ime) govorio je za BBC kako je davao gotovinu uz proviziju.

To je počeo da radi da bi nadoknadio gubitak koji je pretrpeo zbog podizanja 40.000 šekela sa njegovog računa.

Morao je da plati proviziju od deset odsto, a sada on uzima 13 odsto na gotovinu koju isplati.

Njegova zarada jedva pokriva mali deo njegovih dnevnih potreba.

Ali stanovnici Gaze koji se okreću crnom tržištu žale se na „iznude" koje produbljuju njihove svakodnevne teškoće.

Pogledajte i ovu priču iz Gaze

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]