BBC News

Skandali u pop muzici: Da li se ulepšava slika o Majklu Džeksonu

Novi mjuzikl i biografski film o Majklu Džeksonu zaobilaze događaje koji su oštetili pevačevu reputaciju.

Majkl Džekson
Getty Images

Majkl Džekson je bio jedna od najvećih ikona pop muzike, pa ne čudi što i dalje postoji želja da se ispriča njegova priča.

Ali kritičari tvrde da se optužbe za razna nedela, koje su ga pratile tokom života, sada ignorišu.

„Nema ničeg prirodnog u stvaranju dece zvezda. Oni su mala arheološka nalazišta, jer na sebi nose slojeve istorije šou biznisa. Deliće istorije i tradicije", objasnila je američka spisateljica Margo Džeferson u njenom čuvenom eseju o Majklu Džeksonu iz 2006.

Kada se priča priča o poznatoj osobi, neophodno je izbaciti suvišne elemente, kako bi ona lepo tekla na stranici, sceni ili ekranu.

Kada se priča priča o Majklu Džeksonu - čudesnoj dečijoj zvezdi, kralju pop scene, ekcentriku šou biznisa, samoproklamovanom Petru Panu ili navodnom serijskom predatoru - to što smo izostavili može da deluje kao kobna greška.

Petnaest godina posle njegove iznenadne smrti 2009. (koja je posledica predoziranja sedativima i anestetikom propofolom), Džekson ima status legende, neverovatno poznate i ozloglašene osobe.

Čak i njegovi inicijali su prepoznatljivi.

Em Džej: Mjuzikl je ranije ove godine imao premijeru na londonskom Vest endu, a pre toga je bio postavljen na Brodveju, gde osvojio nagradu Toni i bio nominovan za Gremija.

Trenutno se snima biografski film nazvan Majkl u režiji Antoana Fuke i produkciji Oskarom ovenčanog Grema Kinga, sa Džeksonovim nećakom Džafarom u glavnoj ulozi, a premijera se očekuje sledeće godine.

U oba projekta učestvuju velika imena, uz podršku porodice Džekson - mjuzikl se ne bavi užasnim optužbama da je zlostavljao decu, koje je pevač žustro negirao i nikada nisu dokazane na sudu.

Em Džej: Mjuzikl - bio je predmet kritika zbog stvari koje su izostavljene u priči
Getty Images
Em Džej: Mjuzikl - bio je predmet kritika zbog stvari koje su izostavljene u priči

Nedavno je muzički novinar Mejtu Beloni napisao tekst za novu medijsku platformu Pak Njuz (Puck News) da rana verzija scenarija koju je pročitao „želi da vas ubedi da je Majkl nedužan".

Ovi navodi muče Džeksona još od 1993, kada su ga trinaestogodišnji Džordan Čendler i njegov otac Evan prvi put optužili za zlostavljanje.

U tekstu u Pak Njuzu, Beloni je posebno naveo da u scenariju koji je video da „postoji ogroman trud da se umanji ozbiljnost optužbi Čendlerovih".

Optužbe su nastavile da se pojavljuju tokom Džeksonovog života, ali i kasnije - dokumentarac iz 2019. Napuštajući Nedođiju donosi priču dvojice muškaraca Vejda Robsona i Džejmsa Sejfčaka, koji prilično detaljno opisuju da su kao deca bili žrtve seksualnog zlostavljanja koje je počinio Majkl Džekson.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Džeksonovi naslednici su žestoko negirali ove optužbe, a između ostalog objavili su i izjavu u kojoj javno osuđuju Napuštajući Nedođiju kao „linčovanje u javnosti".

Tužili su i producenta - mrežu HBO što je prekršio dogovor iz 1992, da nikada neće ugrožavati Džeksonov imidž.

U nedavnom intervjuu za Tajms, reditelj filma Napuštajući Nedođiju Den Rid rekao je da je imao uvid u prvu verziju scenarija biografskog filma o Majklu Džeksonu, opisavši da je ona „potpuno isprana".

„To je očigledni pokušaj da se optužbe umanje ili opišu kao sulude, ispunjen lažima.

„Ne postoji scena u kojoj ga vidimo da je nasamo s dečacima, iako je poznato da je spavao u istom krevetu sa malom decom godinama", rekao je Rid koji planira nastavak filma.

Portparol filma Majkl poslao je BBC saopštenje: „Od početka, naslednici Majkla Džeksona su verovali Grejemu Kingu, ne mešajući se u kreativni proces."

A King je s druge strane naveo: „Ušao sam u ovaj projekat otvorenog uma i proučavao sam Džeksonov život i rad godinama, od njegove umetničke veštine do javnih i privatnih problema, kao i humanitarnog rada".

„Majklov život je bio komplikovan. Kao filmski autor, težim ka tome da humanizujem, ali ne i ulepšavam i da predstavim privlačnu, nepristrasnu priču u filmu i tako pustim publiku da sama odluči kako se oseća posle gledanja.

„Majkl očigledno ostaje uticajan, kulturno relevantan umetnik čiji život i nasleđe zaslužuju da budu proučavani."

BBC je takođe kontaktirao naslednike Majkla Džeksona radi komentara, ali oni nisu odgovori na taj zahtev.

Nesumnjivo, optužbe za zlostavljanje su duboko oštetile Džeksonovu reputaciju - 2021. godine američki sud zadužen za poreska pitanja je utvrdio da Džekson nije „zaradio ni jedan dolar od svog lika u 2006, 2007. i 2008. godini," što pokazuje „efekat koje su te optužbe imale i dalje imaju do trenutka njegove smrti."

Ipak je zanimljivo da je Džeksonova popularnost ponovo u porastu u digitalnoj eri.

Nedavno je Bilbord objavio izveštaj u kome stoji da između 2021. i 2023, globalna potražnja za njegovom muzikom je porasla od 4,7 do 6,5 milijarde strimova (što je porast od 38,3 odsto); a u februaru kompanija Soni Mjuzik Grup je potvrdila da je pribavila polovinu Džeksonovog kataloga pesama u transakciji po kojoj je njegova muzika procenjena da vredi više od 1,2 milijarde dolara.

Međutim, ovaj obrt sudbine nije u potpunosti odagnao sve probleme, jer optužbe i dalje bacaju senku na njegovo nasleđe i predstavljanje njegovog života.

U kritici predstave Em Džej: Mjuzikl, novinar Njujork tajmsa je pohvalio određene elemente poput koreografije, ali je primetio u naslovu da „Niko više ne gleda u čoveka u ogledalu", aludirajući na Džeksonovu pesmu Man in the mirror.

U dnevnom listu San Francisko Hronikal autor je napisao: "Em Džej je pop savršenstvo u čijem centru se nalazi ogromna rupa."

Zašto ljudi obožavaju Džeksona

Čišćenje prljavijih strana njegove reputacije kroz bombastične prikaze ili ograničavanja dalje štete traje već decenijama.

Britanska novinarka Lora Li Dejvis je bila muzička urednica u magazinu Tajm aut London kada je dobila zadatak da se bavi nadrealnom promocijom koja je pratila objavu albuma HIStory, a između ostalog to je bila ogromna skulptura Džeksona koja je plutala rekom Temzom.

„Radi se o sledećem: on je bio najveća pop zvezda na svetu, neophodno je bilo da rehabilituje imidž, jer iako ništa nije dokazano, postojale su optužbe koje nisu nestale," priseća se Dejvis.

„Već su ljudi počeli da pričaju o njemu kao ludaku nazvavši ga 'Wacko Jacko' (Ludak Džekson), zbog neobičnog ponašanja i izgleda koji se nije podudarao sa slikom mladića sa prethodnih albuma.

„Navikli smo se na pop spektakle u tom trenutku, a onda se pojavila ova stvar koja je delovala sitno, nebitno i pomalo smešno, jer si video statuu od deset metara pored Tauer bridža, koji je visok 61 metar."

Džekson je znao kako da mitologizuje sebe, kao kada je njegova statua plovila niz reku Temzu 1995.
Getty Images
Džekson je znao kako da mitologizuje sebe, kao kada je njegova statua plovila niz reku Temzu 1995.

„Ali, ovo je urađeno da bi se lansirao neverovatni album najvećih hitova svih vremena, jer je sadržao sve te sjajne hitove, ali i još 15 pesama koje su predstavljene kao istorijske, a da ih niko nije čuo.

„Bila je to neverovatna potvrda verovanja, a meni se čini da je to ključno, gotovo kao da je mislio 'volite moje hitove, volećete i mene'."

To ohrabrenje Džeksonovim obožavateljima da pokažu bezrezervnu posvećenost najverovatnije je dovelo do ulepšavanja Džeksonovog nasleđa, što je vidljivo u predstavama o njemu koje već dugo igraju poput Triler - revija uživo na pozornici (Thriller - Live stage revue, koji je igran širom sveta od 2009. do 2020) ili aktuelnog mjuzikla.

Pored sjajnog kataloga koji sadrži muziku po kojoj ga znamo i pokreta koje pamtimo, publika se u ovim predstavama stalno podseća na Džeksonovu žrtvu, njegovu čovekoljubivost, njegovu viziju za isceljenje sveta.

Čak i oni koji ne smatraju sebe „superfanovima", mogu biti zapanjeni emotivnim porukama njegovog rada, kao i pričama o godinama trpljenja zlostavljanja u detinjstvu i bezosećajnog tretmana u medijima koji je trpeo.

Posetila sam veliku izložbu umetničkih radova inspirisanih Džeksonovim životom u Nacionalnoj galeriji portreta u Londonu 2018, među kojima se nalaze dela Kita Heringa, Endija Vorhola i Fejt Ringold.

Jedini izloženi rad koji je izazivao neprijatnost je bila Nedođija (2001) Džordana Volfsona, u kome je korišćen video materijal u kome Džekson negira zlostavljanje 1993, ali sve je u videu obrisano sem njegovih prodornih očiju.

Pomoćnica kustosa Lusi Dalsen mi je tada rekla: „Pokušavamo da budemo objektivni".

„Mnogo radova slave njegov rad; dok se drugi bave zahtevnijim uglovima onoga što je Džekson predstavljao. Izložba je zapravo više istraživanje onoga što je on značio."

Kako je njegovo nasleđe opstalo

Nebrojena izdanja, raskrinkavajuća ili previše slavodobitna (uz njegovu autobiografiju iz 1988, koja je imala višemilionski tiraž) iznova su se bavila njegovim značajem.

Sjajna i ovečana Pulicervom nagradom, knjiga O Majklu Džeksonu, Margo Džeferson sadrži rečenicu: „Majkl Džekson je postao poznat širom sveta, zato što je bio svetski talenat."

Kad uzmemo u obzir njegovu neverovatnu muziku i izvođenje, pitam se da li smo mogli da očekujemo da Džeksonovo muzičko nasleđe izdrži ozbiljne skandale i optužbe?

„Nije to bilo neizbežno, ali je bilo verovatno", izjavila je Džeferson izjavila za BBC.

„Rekla bih da postoje dve vrste nasleđa: jedno za njegove obožavatelje koji znaju koliko je on talentovan, uprkos i baš zbog užasa u njegovom životu i ono za fanove koji ga obožavaju, jer ga vide kao mučenika i nevinu žrtvu.

„Očigledno, pripadam prvoj grupi."

Njena knjiga je objavljena 2006, a kako bi se perspektive promenile, da je knjigu pisala uz sve informacije koje posedujemo danas?

„Džeksonova muzika i ples su opstali i uticali su na druge izvođače", odgovara Džeferson.

„Kritičari i ljudi koji ga proučavaju su osmislili zanimljiva tumačenja njegove ličnosti u kontekstu nebinarnih kulturnih stilova i ponašanja; u smislu njegove motivacije, njegove potrage za 'drugošću' koja prevazilazi crne i bele identitete.

„Morala bih da se pozabavim i dokumentarcem Napuštanje Nedođije i eksplicitnim optužbama za zlostavljanje dece koje su tu iznete."

Džeksonov nećak Džafar igraće u novom biografskom filmu
Getty Images
Džeksonov nećak Džafar igraće u novom biografskom filmu

Bez obzira na priče o takozvanoj „kulturi otkazivanja", može se tvrditi da mi živimo u vremenu rehabilitacije, gde veoma poznate osobe iz sveta popularne kulture ili muzike mogu da se vrate na scenu i dobro zarade, čak i posle veoma ozbiljnih kontroverzi.

Međutim, Džeferson nije uverena da bi Džeksonov brend opstao da je on i dalje živ.

„Publika bi pratila svaki njegov korak i svaku reč i to procenjivala, svaku reakciju njegovih braće i sestara i njegovu decu."

Možda se ne radi o Džeksonovoj „ulepšanoj" reputaciji koliko o maglovitoj mitologiji koja i dalje privlači publiku.

Ne postoji nijedan umetnik koji izgleda ili zvuči kao on, čak i dok je bio živ, on nije samo živeo na sceni, već u nekakvoj fantastičnoj stratosferi - on se opirao gravitaciji, uspostavio je novu stvarnost.

Kao što Dejvis kaže: „Ima puno ljudi koji su rekli da nikada više neće moći da slušaju ponovo nijedan Džeksonov album".

„Neki od njih su se verovatno vratili tim pesmama, jer stvarno vole njegovu muziku.

„Možda će oni sagledati i druge stvari u njegovom životu i staviti to u kontekst, ali nadam se da će malo razmisliti, da će imati saosećanje i razumevanje za neke od žrtava."


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]