Severna Makedonija: Izabrana nova vlada, na vlast se posle sedam godina vraća VMRO-DPMNE

Tik pred istek zakonskog roka, poslanici Skupštine Severne Makedonije u nedelju uveče izabrali su novu vladu koju će predvoditi predsednik stranke VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski.

U ekspozeu kao mandatar, Mickoski je u Sobranju najavio ekonomski preporod, borbu protiv korupcije i kriminala i „odlučne" reforme u skladu sa evropskim standardima.

Upozorio je i da je, po njegovim saznanjima, „situacija u nekoliko oblasti blizu kliničke smrti, institucije su dovedene do kolapsa".

„Neću tražiti medeni mesec od 100 dana i odmah najavljujem ulaganja, već u utorak više od 400 miliona evra, zatim smanjenje poreza i povećanje penzija", rekao je Mickoski, prenela je državna agencija MIA.

Opozicioni poslanici su kritikovali program i sastav nove vlade, a predstavnica Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Sanja Lukarevska je govor premijera uporedila sa ekspozeom Nikole Gruevskog, prethodnika Mickoskog na čelu VMRO-DPMNE i bivšeg predsednika makedonske vlade, iz 2006. godine, konstatacijom „skoro sve je isto, samo njega nema".

Parlamentarni i predsednički izbori u Severnoj Makedoniji, na kojima je ubedljivo pobedila VMRO-DPMNE i čija je kandidatkinja Gordana Siljanovska Davkova izabrana za šeficu države, održani su 8. maja.

• Da li je ubedljiva pobeda VMRO-DPMNE povratak u prošlost ili nova nada za Severnu Makedoniju
• Albanske stranke na izborima u Severnoj Makedoniji: Dva tabora, dve želje i Aljbin Kurti
• Drugi krug za izbor predsednika Severne Makedonije 8. maja

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Za vladu glasalo 77 od 120 poslanika

Za izbor vlade je glasalo 77 poslanika od 120 ukupno, a protiv je bilo 22.

Nova vlada koju čine koalicija predvođena VMRO-DPMNE, albanska koalicija „Vredi" (Vlen) i partija „Znam - Za našu Makedoniju" imaće 20 ministara, umesto 16, koliko su imale prethodne, i to uglavnom muškaraca.

Tri ministra će biti bez resora, a premijer će imati pet zamenika.

Albanska koalicija Vredi ima podršku partije Samoopredeljenje kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

U opoziciji su ostali koalicije „Evropski front" oko albanske Demokratske unije za integraciju (DUI), kao i koalicija koju predvodi Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) koje su doskora činile vladajuću većinu, kao i politička partija „Levica".

Novoizabrani premijer Hristijan Mickoski je u svečanoj izjavi zemlju nazvao ustavnim imenom Severna Makedonija, koje je dogovoreno Prespanskim sporazumom sa Grčkom.

Za razliku od njega, novoizbrana predsednica Gordana Siljanovska Davkova prilikom polaganja zakletve izbegla je da iskoristi to ime, rekavši da će „štititi suverenitet Makedonije", što je izazvalo revolt Grčke.

Skoplje i Atina potpisali su Prespanski sporazum 2018. godine, čime je okončan 27-godišnji spor oko imena Makedonije kojim je ta zemlja promenila ime u Republika Severna Makedonija, a Grčka, zauzvrat, nije sprečavala ulazak te države u NATO alijansu.

Povratak desničara posle sedam godina

VMRO-DPMNE bila je u opoziciji od 2017. godine kada je smenjena Vlada Nikole Gruevskog zbog optužbi za korupciju, a na vlast je došla SDSM.

Gruevski, desničarski nacionalista, napustio je zemlju 2018. kada je osuđen na dve godine zatvora zbog umešanosti u korupciju, a dobio je politički azil u Mađarskoj, podseća agencija Rojters.

Godinama su makedonski biraču glasali protiv VMRPO-DPMNE iz straha da bi njihov povratak na vlast mogao da naruši odnose države sa susedima, članicama Evropske unije, Grčkom i Mađarskom.

Ipak, usled sporog napredovanja ka EU, od levice su se okrenuli desnici i ovog puta im dali podršku.

Dolaskom na vlast 2017. SDSM, koju je tada predvodio Zoran Zaev, postigla je dogovora sa Grčkom oko imena, pa je prefiks „Bivša Jugoslovenska Republika" zamenjen sa Severna, a zemlja je počela pregovore sa Evropskom unijom.

Međutim, umesto najavljivanog brzog ulaska u EU, taj put blokira Bugarska zbog spora oko jezika i istorije.

U međuvremenu, zemlja 2020. godine postaje članica NATO.

Poslednjih godina, Severnu Makedoniju potresaju korupcionaške afere, politička previranja i spor ekonomski rast, iako je 2023. prosečna zarada dostigla oko 800 evra.

Nalazi se na 78. mestu od 150 zemalja sveta na listi percepcije korupcije za 2023. godinu, koju objavljuje nevladina organizacija Transparensi internešnel, dok je i izveštaji Fridom hausa opisuju kao veoma koruptivnu državu.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]