Niz problema zatvorskog sistema – od nedovoljno zaposlenih do netransparentnosti institucija

Dužnost države je da garantuje bezbednost građana ali i onih koji se nađu iza rešetaka. Međutim, poslednji slučajevi pokazuju da nešto ne štima. Više od 24 sata nakon što je iz Zabele kod Požarevca pobegao jedan zatvorenik, policija se ne oglašava o detaljima potrage. Da se slučajevi bekstva dese – omogućava to što je na 11.000 osuđenika u oko 30 zatvora, nedovoljno zaposlenih – kako čuvara, tako i drugog osoblja. Međunarodni standard nalaže jedan zaposleni na dva osuđenika. U Srbiji je jedan zaposleni na četiri zatvorenika

"Kada uspostavljate režim rada u nekom zatvoru, vi uspostavljate bezbednosne procedure - bezbednosne procedure se odnose na svaki aspekt života i rada u zatvoru ali ako nemate dovoljno osoblja da sprovedete te bezbednosne procedure, vi ste već u problemu. Ako imate recimo da dva stražara sprovode 60 osuđenika, to je vrlo nebezbedno ali ako dva stražara sprovode 10 ili 15 osuđenika, onda je to već prihvatljivo", izjavio je za Marker Damir Joka, bivši zamenik direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcije, piše Insajder.

S druge strane, javnost još ne zna epilog ko je u sistemu odgovoran za smrt sedamdesetčetvorogodišnjeg muškarca koji je umro usled zlostavljanja trojice zatvorenika početkom februara. Tri meseca nakon što je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija pokrenula disciplinske postupke protiv sedam zaposlenih – čuvara i lekara u zatvoru nema informacija šta je utvrđeno i ko je odgovoran. Iz Uprave uporno ne odgovaraju na niz upita koji smo im slali.

"Ovako stvara se utisak da se sve gura pod tepih, postavlja se pitanje da li je zaista izvršen uvid u video-nadzor, da se vidi kada je reč o slučaju u Padinskoj skeli ko je sve ulazio u prostoriju, u kakvom je stanju izvođen to lice iz prostorije u kojoj boravi, koliko puta je odveden kod lekara i u kakvom je bio stanju. Veliko pitanje je da li je to uopšte urađeno", izjavio je za Marker Miloš Janković, bivši direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Tortura među zatvorenicima nije nova pojava, međutim slučaj iz Padinske skele, kaže bivši direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, primer je da zatvorski sistem ne funkcioniše. Javnost je za smrt zatvorenika saznala mesec dana nakon što se desila, a onda se pojavila sumnja i u postupanje čuvara i lekara protiv kojih se vodi disciplinski postupak.

"Zašto zatvorske vlasti nisu odmah reagovale kada su saznale da se neko zlostavlja nego su puštale da to zlostavljanje traje. Dalje, postavlja se pitanje da li je on odveden kod lekara. U svim tim izveštajima ne pominje se lekar, nego medicinski tehničar. Ako je i bio na zdravstvenom pregledu, zašto je to lice vraćeno u istu prostoriju sa licima koji su ga već mesec dana zlostavljali", naveo je Janković. 

Tortura i prenaseljenost zatvora u Srbiji bila je glavna tema i izveštaja Saveta Evrope. Uporno se šalju preporuke, nadležni tvrde da ih sprovode, ali se incidenti i dalje događaju. U odnosu na broj stanovnika, Srbija ima 162 zatvorenika na 100 hiljada ljudi, što je znatno iznad evropskog proseka gde je 108 zatvorenika na 100 hiljada ljudi.