Tehnologija i veštačka inteligencija: Čovek koji je preminulog oca pretvorio u četbota

Džejms Vlahos je 2016. saznao strašnu vest - njegovom ocu je dijagnostikovan rak u završnoj fazi.

„Voleo sam tatu, a gubio sam ga", kaže Džejms, koji živi u Ouklandu u Kaliforniji, u Sjedinjenim Državama (SAD).

Odlučio je da na najbolji način iskoristi vreme koje mu je preostalo sa ocem.

„Proveo sam sate i sate snimajući njegovu životnu priču".

Sve to se poklopilo sa vremenom kada je Džejms počeo profesionalno da se bavi veštačkom inteligencijom, tako da je njegov projekat počeo da napreduje.

„Pomislio sam 'bože, šta ako bih mogao da napravim nešto interaktivno od ovoga'", kaže on.

• Kako veštačka inteligencija vraća filmske zvezde iz mrtvih
• „Internet budućnosti će se spojiti sa ljudskim mozgom“: Mičio Kaku, vizionarski fizičar
• Borba protiv dipfejkova „pretvorila se u trku u naoružanju“
• Tri stadijuma veštačke inteligencije: Da li može da dovede do našeg izumiranja

„Na način koji bi vernije čuvao njegova sećanja i neki osećaj njegove ličnosti, koja je bila divna".

Džejmsov otac Džon preminuo je 2017. godine.

Međutim, Džejms je u međuvremenu napravio četbot veštačke inteligencije koji može da odgovori na pitanja o životu njegovog oca - i to njegovim glasom.

Ovakva upotreba veštačke inteligencije dugo je prisutna u naučnoj fantastici, ali je razvojem tehnologije sada to moguće i u stvarnom životu.

Džejms je 2019. od njegovog četbota napravio aplikaciju koja se zove HereafterAI i omogućava korisnicima da urade isto sa njihovim voljenima.

Kaže da, iako četbot nije otklonio bol zbog smrti njegovog oca, to mu pruža „više nego što bi inače imao".

„Imam ovaj divan interaktivni zbornik kome mogu da se obratim."

Korisnici aplikacije HereafterAI mogu da fotografije voljenih postave na aplikaciju, tako da se pojave na ekranu njihovog pametnog telefona ili računara kada je koriste.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Druga firma, koja pretvara ljude u čatbotove veštačke inteligencije, otišla je mnogo dalje.

Južnokorejska kompanija DeepBrain AI stvara video avatar osobe na osnovu višesatnih snimljenih video i audio zapisa pomoću kojih se kopiraju lice, glas i osobenosti - pokreti i gestovi.

„Stvaramo klon koji je 96,5 odsto isti kao pravi lik", kaže Majkl Jung, finansijski direktor DeepBrain AI.

„Iako je to avatar veštačke inteligencije, porodica uglavnom nema neprijatan osećaj da razgovara sa preminulim članom."

Kompanija veruje da ova tehnologija može biti važan deo razvoja kulture pripreme za smrt, kada ljudi ostavljaju porodičnu istoriju, priče i sećanja kao oblik „živog nasleđa".

Ovaj postupak nije jeftin, jer korisnici ne mogu sami da stvaraju avatar, već moraju da plate firmi do 50.000 dolara za snimanja i stvaranje njihovog avatara.

Uprkos visokoj ceni, neki investitori su uvereni da će ova tehnologija biti popularna, a DeepBrain je u poslednjoj kampanji prikupio 44 miliona dolara.

Ipak, psihološkinja Lavern Antrobas kaže da u trenucima snažnih emocija treba biti veoma oprezan pri upotrebi ovakve tehnologija.

„Gubitak je nešto šta nas iznenada zadesi", kaže.

„Možete pomisliti da ste prilično blizu da budete dobro, a onda nešto može opet da vam pogorša stanje.

„Mogućnost da u tim trenucima možete da čujete glas preminulog i njegove reči, mogla bi da bude prilično uznemirujuća."

Antrobas dodaje da ljudi ne bi trebalo da koriste četbot preminule voljene osobe neposredno posle njene smrti.

„Morate da budete prilično jaki da biste koristili nešto poput ovoga. Tome treba pristupiti veoma, veoma polako."

Svako tuguje na svoj način, ali postoje i zajednička iskustva.

Birokratija je jedno od njih.

Banke, kompanije i društvene mreže koje je koristila vaša voljena osoba zahtevaće od vas da odradite gomilu papirologije u vezi sa zatvaranjem bankovnih računa, isplate zaduženja, ukidanja pretplata i sličnih stvari.

„Trebalo je da pozovem više od dvadeset kompanija i svaku obavestim o mom gubitku", kaže 41-godišnja Elenor Vud iz južnog Devona, u Engleskoj.

Njen suprug Stiven preminuo je u martu prošle godine posle teške bolesti.

„Neke su bile sjajne i sa njima je bilo jednostavno, a neki su bile potpuno nesposobne i bezosećajne.

„Stvorile su mi dodatni stres i produbile duševnu bol u trenucima kada sam već bila potpuno skrhana".

Platforma Settld u Velikoj Britaniji pomaže ožalošćenima oko papirologije tako što umesto njih kontaktira organizacije privatnog sektora.

Korisnik na internet postavlja potrebna dokumenta i spisak svih koje je potrebno kontaktirati, a platforma automatski sastavlja pisma i šalje elektronsku poštu.

Korisnik može ponovo da se prijavi na platformu i proveri da li su kompanije odgovorile i koji slučajevi su rešeni.

• Kako veštačka inteligencija odgovara na uobičajena pitanja o zdravlju
• Veštačka inteligencija kao moneta: Nvidija postala najvrednija kompanija na svetu

Platforma radi sa 950 organizacija - od banaka, preko kompanija koje vode društvene mreže, do komunalnih preduzeća.

Kompaniju je 2020. suosnovala Viki Vilson, posle smrti bake.

„Što više možemo da koristimo tehnologiju da olakšamo administrativne poslove, to bolje", kaže ona.

Kada neko umre, sređivanje papirologije za prosečno imanje zahteva oko 300 sati za obavljanje 146 raznih poslova i zadataka.

„Obično je potrebno oko devet meseci da se sve završi.

„Smatramo da oko 70 odsto tog posla može i treba da bude automatizovano."

Vrednost takozvanog tehnološkog sektora tuge procenjena je na više od 116 milijardi evra, piše sajt za vesti iz oblasti tehnologije TechRound.

Taj sektor obuhvata startap preduzeća i proizvode kojima se planira smrt, podrška ožalošćenima i digitalni život posle smrti.

Ovaj rast je podstakla pandemija korona virusa, kaže glavni urednik Dejvid Sofer.

„Kovid-19 je istakao važnost života", kaže, naglašavajući da je to pomoglo da se razbiju neki tabui u vezi sa umiranjem.

Kao rezultat, sve više prihvatamo tehnologiju kao deo procesa tugovanja.

„Važno je biti u mogućnosti da obavestite mnogo ljudi odjednom i da pamtite ljude pomoću glasovnih snimaka ili vizuelnih poruka", kaže on.

Ali Sofer veruje da ovaj trend ima još dublje značenje.

„Kada tehnologija evoluira da može da reši tehnološke probleme, to je dobro", kaže on.

„Ali kada pomaže u rešavanju netehnoloških problema, kao što je tugovanje, to je prava svrha tehnologije."

Ipak, Antrobas upozorava da kada je u pitanju prevazilaženje tuge, ne postoji zamena za ljudsku podršku.

„Ne mogu baš da zamislim gde bi tehnologija mogla da zameni tradicionalnije načine tugovanja, a koji su povezani sa osećajem bliskosti sa ljudima, osećajem da se neko brine o vama, osećajem da je ljudima stalo do vas."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]