„Što ja tako ne živim“, „tužan sam, pomozite“: Mladi sve otvoreniji za psihološku pomoć

CEZAM je počeo sa radom zvanično 24. aprila i mladi su odmah počeli sa se javljaju, rekla je.

„Termini su praktično svi zauzeti, a zakazuju se preko Instagrama. Od početka rada javilo nam se 210 mladih i 33 roditelja. Pored preventivnog rada sa mladima, u smislu psihosocijalne podrške, postoji i program koji se bavi edukacijom roditelja. Tu su i tribine koje se organizuju za roditelje, a u četvrtak je održana tribina psihoseksualnog razvoja mladih, na kojima su roditelji mogli da postave pitanja psihologu i ginekologu“, rekla je ona.

Mladi nailaze na različite probleme u svakodnevnom životu, a psihološkinja kaže da je prirodno što misle da su to veoma teške stvari.

„To se odnosi na probleme sa vršnjacima, sa školom, ko će šta da upiše, odnosi sa partnerima… Uglavnom naši stručnjaci procene da sa svojim kapacitetima mogu da im izađu u susret, ali ako smatraju da intezitet problema koje mlada osoba ima prevazilazi kapacitete koje mi ovde imamo, mi ih pošaljemo u neku drugu ustanovu“, dodala je.

Mladi koji u CEZAM dolaze su vrlo su introspektivni, manje se osećaju stigmatizovano i svesni su da imaju problem koji zaista hoće da reše, objasnila je.

„Naravno, prvo se svi obrate vršnjacima i mi ćemo se od septembra baviti nekom vrstom obuke volontera da budu osposobljeni da pruže vršnjacima prvu psihološku pomoć“, rekla je ona.

Sve više u javnom prostoru se može čuti da je mladima danas teško da steknu prijatelje, ali Mrvić kaže da dok pojedinci traže pomoć, jer se osećaju usamljenim, ovo se pitanje ne može generalizovati.

„Imate mlade ljude koji su introvertni i teže im je da ostvare prijateljstva, ali i ljude koji su otvoreni i imaju crte ličnosti koje im pomažu da stupaju u kontakt sa drugima. Možda zbog prevelike upotrebe društvenih mreža i digitalizacije, to može da bude faktor rizika za osećanje usamljenosti. Nekada gledanje slika drugih na društvenim mrežama može da izazove pitanja ‘zašto ja ne živim tako’, pa da to izazove osećaje anksioznosi i usamljenosti, ali sve je to individualno“, napominje ona.

Citira Frojda da „mentalno zdravu osobu čini sposobnost da voli i da radi“.

„Naš kapacitet da primimo ljubav i da funkcionišemo je nešto što nas čini zdravim. Čim primetimo da nam je svakodnevno funkcionisanje oštećeno, da ne možemo da radimo, družimo se, učimo kao što smo nekad mogli, znak je da se nešto urušava i to su signali kada bi trebalo da potražimo pomoć“, objasnila je.

Više informacija pročitajte OVDE.