Religija: Zašto se životinje žrtvuju u islamu, judaizmu, hrišćanstvu i hinduizmu

Veruje se da je prorok Ibrahim usnio san koji je doživeo kao poruku od Alaha. Alah je od njega tražio da žrtvuje sina Ismaila kao čin pokornosti.

Kad je to preneo sinu, Ismail je prihvatio sudbinu i tražio od oca da posluša zapovest.

Dok se Ibrahim spremao da ubije sina, Alah ga je zaustavio i dao mu ovna da ga žrtvuje umesto njega.

• Zašto je najava žrtvovanja životinje dovela do sukoba u Jerusalimu
• Bogovi sutrašnjice: Kako izgleda budućnost religije
• „Izgubio sam i hadžiluk i novac, trebalo mi je tri godine da ga povratim“
• Mamul - slatki kolačić koji povezuje hrišćane i muslimane

Muslimani širom sveta ritualno žrtvuju različite životinje.

Tradicionalno je taj čin obavezan ako osoba poseduje bogatstvo koje nadilazi njene potrebe.

Šta je, dakle, sa drugim velikim verama?

Kako se žrtvovanje životinja doživljava u hinduizmu, judaizmu i hrišćanstvu?

Judaizam

Istorija islama ima mnogo toga zajedničkog sa judaizmom i hrišćanstvom.

Jevrejska sveti tekstovi navode razna žrtvovanja, svako sa određenim vremenom i mestom, kaže rabin Geri Somers, šef akademske službe na koledžu Leo Bek u Velikoj Britaniji.

„Danas ne sprovodimo te žrtve zato što hram u kom su se rituali odvijali više ne postoji. Umesto toga, mi se prisećamo žrtava kroz molitve", kaže.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Rabin doktor Bredli Šavit Artson je potpredsednik Američkog jevrejskog univerziteta i predsedavajući Ziglerove škole rabinskih studija.

„Uništenjem Drugog hrama od Rimljana, žrtvovanje životinja više nije bilo dozvoljeno u judaizmu. Mnogi veruju da je ono sada trajno zabranjeno, dok drugi veruju da će posle dolaska Mesije ono biti vraćeno", objašnjava on.

Hram se odnosi na Hramsku goru, gde se trenutno nalazi džamija Al Aksa, u Starom gradu Jerusalimu.

Jevreji se mole ponovnoj izgradnji hrama, verujući da jednom kad on bude bio podignut, mogu da se vrate praksi žrtvovanja životinja.

I dok većina Jevreja ne praktikuje žrtvovanje životinja zbog odsustva hrama, neke grupe u Jerusalimu, poput Samarićana, i dalje podnose žrtve tokom Pashe.

Drugi doniraju ekvivalentne troškove žrtvovanju životinje.

Bilo da je ovca, bivo, krava ili koza, žrtvovana životinja mora da bude verski prihvatljiva ili „košer".

Doktor Artson pojašnjava: „Samo košer životinje su dozvoljene za klanje, od kojih se neke spaljuju na oltaru, neke se daju porodicama sveštenika, a neke jedu slavljenici sami i njihove porodice".

Iako direktna žrtvovanja nisu česta, upražnjavanje mesa ostaje ključno za mnoge praznike.

Jevrejski rituali za žrtvovanje životinja variraju u skladu sa svrhom žrtvovanja.

Ranije su tri hodočasna praznika u judaizmu - Pesah (Pasha), Šavout (Praznik sedmica) i Sukot (Praznik šatora) - bila značajna kao događaji sa žrtvovanjem životinja.

Rabin Geri Somers, šef akademske službe na koledžu Leo Bek u Velikoj Britaniji, objašnjava da su i drugi praznici kao što su Roš hašana (jevrejska Nova godina) i Jom kipur (Dan pokajanja) obuhvatali žrtvovanje životinja.

Priča o žrtvovanju proroka Abrahama pojavljuje se i u jevrejskim svetim tekstovima.

Međutim, zapovest da se izvrši žrtvovanje životinje došla je kasnije i bila je neznatno drugačija za Jevreje.

Hrišćanstvo

Hrišćanstvo ima korene u judaizmu, a jevrejski sveti tekstovi imaju mnogo toga zajedničkog sa Starim zavetom iz Biblije.

„Knjige iz Starog zaveta, naročito Levitska 17 i Ponovljeni zakoni, detaljno opisuju kako treba sprovoditi žrtvovanje životinja - obično ujutro i uveče, i tokom raznih praznika", kaže doktor Prošanto T. Rebeiro, pastor katoličke crkve Kafrul u Daki.

U to vreme, životinjske žrtve su se prinosile u nadi da će se dobiti pokajanje i oproštaj za negativne pojave.

Ali ta praksa se više ne sprovodi u okviru verskih običaja zato što se smrt Isusa Hrista doživljava kao najveća žrtva.

Isus se u hrišćanstvu smatra „jagnjem Božjim".

Iako ne postoje verske odredbe za žrtvu, u mnogim slučajevima „ako neko nešto obeća Bogu, žrtvovanje životinja se sprovodi na drugačiji način".

Pored jevrejske veze, nije postojala tradicija žrtvovanja životinja u hrišćanstvu u ime Tvorca, naglašava doktor Rebeiro.

Međutim, ne postoji ograničenje u upražnjavanju mesa.

U mnogim zemljama, tradicija je jesti jagnje tokom jevrejskog praznika Pasha, a Rebeiro napominje da je tokom njegovog boravka u Italiji, jedenje jagnjeta pre Uskrsa bilo praktično obavezno.

Međutim, u hrišćanstvu ne postoji običaj Kurbana - jevrejske tradicije žrtvovanja životinje u verske svrhe.

• Zašto smo očarani tajnim magijskim simbolima i vradžbinama
• Zašto je Ruska pravoslavna crkva „ozakonila" isterivanje đavola
• „Sujeverno učenje“: Da li „rituali sreće“ mogu da donesu uspeh
• Strndžanje - erotski vlaški običaj između stvarnosti i mita

Hinduizam

Iako ne postoje sporenja oko žrtvovanja životinja u hinduizmu, ono se praktikuje samo među delom hindusa.

Na primer, u mnogim delovima Indije ili Bangladeša, životinje se žrtvuju u verskim ritualima, kao što su praznici Durga pudža i Kali pudža.

„Razni drevni hinduski verski tekstovi, kao što su Ramajana i Mahabharata, i svete knjige kao što su Purane, pominju žrtvovanje životinja", kaže doktor Kušal Baran Čakraborti, vanredni profesor katedre za sanskrit Univerziteta Čitagong (Bangladeš).

„U Rigvedi, jednom od drevnih verskih tekstova hinduizma, pominje se da žrtvovana životinja dobija oslobođenje i da se izbavlja iz okova", navodi on.

Veruje se da su životinjske žrtve bile uobičajene u Vedskoj civilizaciji, između 1500. i 500. godine pre nove ere.

Meso je nuđeno bogovima, a potom upražnjavano na gozbama.

Međutim, ima oprečnih mišljenja o praksi žrtvovanja životinja među ekspertima u savremenoj Indiji.

Žrtvovanje životinja se još uvek sprovodi u nekim drevnim hramovima, kaže doktor Čakraborti.

• U fotografijama: Proslava Kurban-bajrama širom sveta
• Božić se slavio i pre Isusa - zavirite u hodnike istorije
• „Ovo je telo moje": Zašto se religija menjala tokom istorije

Ističe hramove kao što su Dakešvari u Bangladešu i Tripura Sundari, Kamakija i Kaligat Kali u Indiji.

Međutim, doktorka Rohini Darmapal, još jedna stručnjakinja za hinduizam, kaže da ne zna za široko rasprostranjeno žrtvovanje životinja u savremenoj Indiji.

Doktor Čakraborti napominje da savremena praksa žrtvovanja životinja u hinduizmu često naglašava samozadovoljenje, nadmetanje ili uživanje umesto duhovnog značenja žrtvovanja.

Smatra da to umanjuje njegovu svetost.

Nekoliko grupa u Indiji dobrovoljno su prestale da žrtvuju životinje u raznim hramovima i zagovaraju zabranu klanja životinja u verske svrhe.

Šri Lanka i Nepal su zabranili žrtvovanje životinja kod hindusa.

Ta zabrana se ne poštuje uvek.

Pogledajte video: Gađanje kravljom balegom u slavu hinduističkog božanstva

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]