Informisanost o radu sudova: Perspektiva građana, sudije i novinara

Onlajn anketu „Imate li poverenje u sudstvo“ popunilo je 58 ispitanika. Anketa je bila anonimna.  

Od 58 anketiranih, njih 18 (31.03%) o radu navedenih sudova uopšte se ne informiše. Među onima koji se informišu, njih 12 (20.69%) navelo je da se informiše iz medija, 6 (10.34%) navelo je da informacije pronalazi na sajtu institucija, dok je petoro navelo da se informiše u samim sudovima (8.62%). Među pojedinačnim odgovorima navedeno je da se anketirani informišu od advokata, kroz svakodnevni razgovor, putem interneta i na poslu.

Najveći broj anketiranih, čak 60.3% njih, nikada ne posećuje sajtove Osnovnog i Višeg suda u Požarevcu. 

Samo četvoro ispitanika (6.9%) navelo je da navedene sajtove posećuje često, a devetnaestoro njih (32.8%) da sajtove posećuje kada im je potrebna određena informacija.

Oni koji su naveli da sajtove posećuju odgovorili su na pitanje koliko su im navedeni sajtovi informativni. Samo tri ispitanika smatraju da jesu (13,04%).

“Ne daju dovoljno informacija o prostim stvarima kako podneti žalbu ili poslati podnesak, već za sve mora da se plati advokat, a često nisu ažurirani”, glasio je jedan od odgovora.

U ostalim odgovorima navodi se da se sporo ažuriraju, da su nedorečeni i komplikovani za pretragu, da nemaju dovoljno obrazaca i uputstava. 

Prilikom istraživanja “Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa”, koje je sprovela organizacija Partneri Srbija, u okviru istraživanja proaktivne transparentnosti (samoinicijativnog objavljivanja informacija od javnog značaja), Partneri Srbija analizirali su sledeće indikatore: institucije imaju funkcionalne veb-sajtove, objavljivanje vesti o radu i saopštenja za javnost na veb-sajtovima, imenovanje portparola, održavanje konferencija za štampu, objavljivanje i ažuriranje informatora o radu.

Ove indikatore primenili smo na Osnovni i Viši sud u Požarevcu. 

Osnovni sud u Požarevcu ima funkcionalni veb-sajt. Najnovija vest je iz 2023. godine i tiče se konkursa za sudijskog pripravnika. Osnovni sud ima portparole. U poslednjih godinu dana nije održana nijedna konferencija za štampu koja se tiče sudskih postupaka. Informator o radu suda redovno se ažurira.

Viši sud u Požarevcu takođe ima funkcionalni veb-sajt. 

Na sajtu Višeg suda poslednja vest je iz januara 2024. godine i tiče se strukture zaposlenih i angažovanih lica u Višem sudu, a prethodna se tiče obeležavanja 200 godina od osnivanja prvog nahijskog suda u Srbiji. 

Kada je u pitanju organizovanje konferencija za štampu, predsednik Višeg suda Dragan Vučićević za Boom93 kaže da su se one organizovale u vreme kada je bilo “interesantnih”, predmeta za čitaoce, slušaoce itd.

“Na našu sreću mi u poslednjih nekoliko godina nemamo takvih predmeta. Poslednje je bilo ubistvo deteta u Majilovcu. Nakon toga nije bilo nekih predmeta koji bi interesovali, privukli veću pažnju javnosti. Tako da u slučaju potrebe, ako bi bilo nekog slučaja koji bi izazvao veću pažnju javnosti, sigurno je da bi se održala konferencija za medije jer to je najefikasniji način da se daju prave informacije slušaocima ili čitaocima i da mediji steknu pravu predstavu o nekom kritičnom događaju”, kaže Vučićević.

Isti je razlog zbog koga na sajtu nema saopštenja o toku sudskih postupaka.

Viši sud u Požarevcu, prema rečima predsednika suda, ima dva portparola koji su zaduženi za kontakte sa medijima, i to jednog portparola za oblast krivičnog prava i drugog za oblast građanskog prava. Njihova imena, prezimena i brojevi telefona navedeni su na sajtu suda.

Što se tiče Informatora o radu Višeg suda, na samom sajtu poslednji Informator je iz 2022. godine. Međutim, predsednik suda navodi da se Informator redovno ažurira.

“Godine 2022. izmenjen je Zakon o informacijama od javnog značaja, i tada smo dobili uputstvo da naš Informator vodimo na portalu poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Mi informator i dalje vodimo, ali sada ne kao poseban informator Višeg suda, već na portalu poverenika, gde su informatori svih drugih državnih institucija”, navodi Vučićević.

Predsednik suda navodi da transparentnost u svom radu Viši sud obezbeđuje primenom zakona.

“Sva suđenja su javna. Svi zainteresovani mogu da dođu i da slušaju. To i jeste bilo nekad interesantno pre nego što je počela era ove savremene tehnologije zadnjih 7-8 godina. Ranije je jedan broj zainteresovanih građana dolazio u sudnicu i slušao suđenja”, kaže Vučićević.

Navodi da se na sajtu nalaze svi podaci o sudu, o organizaciji suda, o sudijama, o radnicima i finansijskom poslovanju.

“Stranke imaju mogućnost da ulaze elektronski u svoje predmete i da ih pregledaju. Svi predmeti i svi podnesci se sada skeniraju pre formiranja predmeta, tako da stranka od kuće može, kad ukuca broj svog predmeta, da uđe u predmet i da pregleda da li je stiglo neko veštačenje i sl.”, rekao je Vučićević.

Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja

Ustavom Republike Srbije i Zakonom o pristupu informacijama od javnog značaja, svaki građanin ima pravo da putem zahteva od sudova traži informacije koje su mu potrebne. 

Ipak, među anketiranima, samo je 11 ispitanika (19%) navelo da je na ovaj način zahtevalo određene informacije od sudova. Od njih 11, četvoro nije dobilo tražene informacije (36.36%).

U anketi naveli su šta je bilo obrazloženje:

“Navodno nemam prava na uvid u te spise…”

“Nisu dali konkrerno objasnjenje. Sve se svelo na to: ‘Tako je sudija odlucio’”.

“’Predmet nije kod nas, na veštačenju je.’ Ali to ne može trajati 3 meseca!”

“Uvijeno zavijeno, poplava kriva za nestanak dokumenata”.

Informisanje medija o sudstvu i sudskim procesima

Društvo sudija Srbije i Biro za društvena istraživanja (Birodi) sproveli su analizu stavova građana o sudstvu, prvo istraživanje ovakvog tipa u Srbiji, u kojem je učestvovalo 1000 ispitanika.

Kako je prilikom predstavljanja rezultata rekao izvršni direktor BIRODI Zoran Gavrilović,  građani se o sudstvu najviše informišu preko sredstava javne informisanosti, odnosno medija, prenela je agencija Beta. 

Naveo je i da se kroz medije ne šalje objektivna slika o stanju u sudstvu. Kako prenosi FoNet, prema njegovim rečima, mediji Junajted grupe izveštavaju previše kritički, kao i većina nedeljnika, dok Radio-televizija Srbije izveštava neadekvatno, a Pink televizija i mediji bliski vlasti o sudstvu izveštavaju popuno neobjektivno.

U anketi koju je sproveo Boom93, čak 89.7%  anketiranih smatra da lokalni mediji građane ne informišu dovoljno o radu sudova i slučajevima koji su izazvali veću pažnju javnosti.

U anketi su mogli da navedu slučaj koji je izazvao veću pažnju javnosti, a nije dovoljno ili nije uopšte medijski propraćen. Ovo su neki od odgovora:

“Dečko koji je 2022. godine na ulasku u Veliko Gradište mrtav pijan sa probnom vozačkom dozvolom uveče pregazio dečka na motoru i za to je dobio neku uslovnu kaznu ili kućni pritvor jer je otac potplatio ko zna koga sve. Tu nije bilo pravde.”

“Ima ih bezbroj od privrednih kriminalaca, do dilera droge i ostalih...”

“Ima ih mnogo koji se zataškavaju zarad vladajuće garniture”

“Mnogi slučajevi vezani za sukob između stranaka i grada, države.”

“Nestanak agregata sa vodoizvorišta”

“Proces oko izdavanja lokala Vodovodu od strane javnog izvršitelja”,

“Smrt deteta u hraniteljskoj porodici, policijska brutalnost nad građanima u Pozarevcu i Velikom Gradištu itd...”

“Šta se desilo sa ženom koja je štrajkovala ispred suda zbog spora oko nekretnine.”

“Ujed pitbula pre 25 godina. Nastradalo je dete od 9 godina, jedva ostalo živo. Sedam godina je trajao proces u kome je sve bilo jasno, a okrivljena nije ni dana odgovarala.”

Jedan ispitanik naveo je šta smatra problematičnim u informisanju medija o sudskim procesima:

“Pa sve što mediji objave je samo početak nekog postupka, tj. kada nekog uhapse, ali nikada nisam video da je neko objavio kako je neko suđenje teklo, ili, i ako je objavljeno da se završilo neko suđenje, nikada niko nije objasnio zašto su za krađe koje su se dešavale unazad 30 godina svi oslobođeni. Nijedan medij nikada nije napisao zašto su oslobođeni i na koji način i zađto je sudija doneo takvu presudu.”

Odnos sudova i medija

Radoslavka Žigić, novinarka Insajdera, koja je svoju profesionalnu karijeru započela u Požarevcu, za Boom 93 navodi da je iz požarevačkih sudova izveštavala pre 20 godina.

 “U pitanju su bili procesi protiv Marka Miloševića i njegove grupe saradnika i postupci za naknadu štete koje su pokretali članovi Otpora. Svi procesi su bili javni i bilo ih je moguće pratiti. U to vreme, pravosuđe je bilo prilično zatvoreno za javnost, ali je velika medijska pažnja bila posvećena tim konkretnim postupcima, pa je pravosuđe bilo otvoreno. Sva svedočenja i izricanja presuda smo kao novinari pratili”, rekla je Žigić.

Kako kaže, trenutno je pravosuđe prilično zatvoreno za postupke od javnog značaja, dok se, s druge strane, svakodnevno izdaju saopštenja za javnost o procesima koji nisu od javnog značaja, čime se stvara privid otvorenosti institucija.

“Primer za to je jednoipomesečno ćutanje tužilaštva u Zaječaru/Boru u vezi sa tužilačkom istragom o nestanku dvogodišnje Danke Ilić. Umesto da javnost dobije informacije koje ne bi remetile tužilačku istragu, mediji nagađaju, a policija saopštava neutemeljene tvrdnje. Da ne bude zabune, pošto je ovde reč o sudovima, ni sudija za prethodni postupak se u tom slučaju nije oglašavao”, kaže Žigić. 

Branko Čečen, nekadašnji direktor Centra za istraživačko novinarstvo navodi da s jedne strane, sudije osećaju strašan medijski pritisak kada sude i vrlo ga teško trpe, a u isto vreme trpe političke pritiske, što se događa zato što, kako kaže, sudovi nisu sasvim nezavisni.

“Sudovi se nalaze između čekića i nakovnja. Pošto ne mogu prema vlastima da reaguju ni na koji način nekažnjeno, onda reaguju prema medijima. Čini mi se da, bez obzira koliko su loši mediji u Srbiji, a strašno su loši, van tih slučajeva koji su strašno zanimljivi tabloidima, kao što su veoma senzacionalna ubistva ili otmica Danke Ilić itd. slučajevi za koje tabloidi nisu zainteresovani, nisu loše medijski predstavljeni, ali su sudije opet jako osetljive na to”, kaže Čečen.

Kada je u pitanju spremnost sudova da daju informacije, Radoslavka Žigić ne misli da je u manjim mestima teže doći do informacija vezanih za rad sudova i tužilaštava, već da je trend privida komunikacije sa javnošću prisutan svuda. 

Branko Čečen smatra da je lokalnim novinarima uvek mnogo teže nego novinarima nacionalnih medija.

“Lokalni sudovi i njihova transparentnost, a sada govorim i o transparentnosti, recimo, rada policije i rada lokalne samouprave itd., najčešće dosta zavise od toga ko je zapravo na vrhu te piramide, i to se razlikuje od mesta do mesta. Ali ukupna transparentnost rada sudova je u manjim mestima bitno manja nego u Beogradu. Za to postoje jako dobri razlozi, zato što je neposredna kontrola nad pojedinkama i pojedincima, koje čine jedan sud mnogo lakša, mnogo intenzivnija i mnogo snažnija u manjim sredinama, nego što je to u Beogradu, gde u trenutku kada izađete s posla nestanete u masi od 1,8 miliona ljudi”, navodi Čečen.

Predsednik Višeg suda Dragan Vučićević zadovoljan je saradnjom sa lokalnim medijima i navodi da nije bilo izveštavanja koje bi stvaralo pritisak na sudije. 

Smatra da se saradnjom sudova i medija može povećati poverenje građana u sudstvo.

“Poverenje građana u sudstvo bi moglo da se poboljša na taj način što bi mediji objavljivali i pozitivne informacije, afirmativne tekstove u vezi sudova, a ne samo negativne. Međutim, negativni tekstovi prodaju novine, privlače slušaoce, a pozitivni ne”, kaže Vučićević.

Ono što ističe jeste i da je važno da se novinari informišu o načinu rada institucije u koju idu, kao i o postupcima, jer se često nenamerno ili iz nekog drugog motiva daju poluistinite informacije koje stvaraju negativno mišljenje slušalaca ili čitalaca prema sudovima.

“Kada se u dnevnim novinama objavi podatak da je diler dobio uslovnu osudu, vi ćete svakako negativno da reagujete i da kažete da je taj sudija bio podmićen i da se pitate šta to radi naše sudstvo. Kod vas će se pojaviti negativno osećanje i odnos prema sudu. S druge strane, po zakonu nijedan diler ne može da dobije uslovnu osudu, jer je takva mogućnost zakonom isključena. Kada pročitate tekst, vidite da je uslovnu osudu dobio narkoman koji je uhvaćen sa drogom u ruci”, navodi predsednik suda kao primer.

Novinari neretko greše u terminologiji.

“Često smo u situaciji da čujemo, kada slušamo izveštaj nekog novinara, da je tužilac pritvorio okrivljenog. Tužilac ne može da odredi pritvor. To može samo sud. Ili čujemo komentar, na primer, da je sud propustio da pokrene krivični postupak protiv nekog lica. Sud ne može da pokreće krivični postupak, on sudi, a tužilac podnosi optužni akt i pokreće krivični postupak. Tako da su to stvari koje mogu da izazovu negativnu reakciju i nepoverenje građana prema sudu, a posledice su, na primer, nedovoljne informisanosti onoga ko prenosi informaciju o načinu funkcionisanja državnih organa, pre svega  sudova, tužilaštva i policije”, kaže Vučićević.

Branko Čečen smatra da je izveštavanje o sudstvu postalo mnogo lošije zbog loše materijalne situacije u medijima, koja je izazvala to da više nema novinara koji su specijalizovani samo za određene oblasti.

“Mi sad imamo univerzalne vojnike koji će da pucaju iz svih oružja i da se bave svim temama i pre podne odu na miting, po podne na suđenje, a kasnije na festival cveća na glavnom trgu i sve će oni to da rade, a zapravo ni o čemu ne znaju dovoljno. Kada je bilo novca, imali smo resorne novinare koji se godinama bave, na primer, sudom, pa onda znaju kako se to radi, imaju kontakte, imaju izvore itd. Sada to ne postoji”, objašnjava Čečen.

Kako dalje navodi, kada novinari pokušaju da nadoknade to što ne mogu tako duboko da zađu u rad sudova, kada pokušaju da prevaziđu to što sudovi odbijaju da daju informacije, onda svi reaguju vrlo negativno na rad novinara.

“To ne znači da novinari ne greše. Novinari često greše. Međutim, jasno se dele ti mediji na dve grupe. Mislim da je pretpostavka nevinosti i kršenje pretpostavke nevinosti jasna crta. Postoje novinari koji će da prekrše tu pretpostavku samo za klikove i pažnju, ili da obave posao za nekoga ko će posle da im, registruje auto zaposli dete itd., a imate ove druge koje će prekršiti pretpostavku nevinosti zato što su sigurni da je neko kriv i zato što za to imaju možda čak i dokaze. Kada se protiv toga neko buni, to je neko kome zaista nije stalo do pravde, nego mu je stalo samo do sopstvene reputacije, a kada se buni protiv otvorenog kršenja pretpostavke nevinosti bez ikakvih uvida i saznanja, to je onda nešto u čemu su sudovi u pravu”, kaže Čečen.

Radoslavka Žigić navodi da su mediji onakvi kakvo je društvo – “nedovoljno kompetentni i nedosledni u praćenju važnih postupaka, u jurnjavi za "klikabilnim" informacijama”. Senzacionalizam ističe kao ključni problem, a neznanje navodi kao sporedni. 

Mogućnost građana da se informišu o radu sudova značajna je iz više razloga. Naime, informisanost o radu državnih institucija jedan je od temelja demokratskog društva. Kada je rad sudova transparentan, a građani informisani o sudskim postupcima i presudama, jača se poverenje građana u institucije i smanjuje mogućnost korupcije i zloupotrebe položaja. Takođe, to doprinosi boljem razumevanju funkcionisanja pravnog sistema. Stoga je važno da sudovi kao organi rade na unapređenju transparentnosti i komunikacije sa građanima i medijima. 

Kada je izveštavanje o sudskim procesima u pitanju, neophodno je da medijski radnici budu za to obučeni – upoznati sa radom institucija, terminologijom i sl., neprestano vodeći računa o objektivnosti svog izveštavanja.

Drugi deo analize ankete koju je sproveo Boom93, koji se tiče stavova građana o sudstvu, očekujte na našem portalu sledeće nedelje.