Lokalni izbori 2024: Ko su najveći pobednici i gubitnici

Posle izbora za vlast u opštinama i gradovima u Srbiji, politika se vraća na lokalnu scenu.

„Politički život na lokalu nije postojao u prethodne četiri godine, budući da je opozicija 2020. bojkotovala izbore, pa je SNS uglavnom bio na vlasti bez ozbiljne političke konkurencije", kaže Bojan Klačar, direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid), za BBC na srpskom.

I ta bi politika mogla da bude zanimljiva.

Opozicija je pobedu proglasila u Nišu, trećem najvećem gradu u Srbiji, gde je zapažen rezultat ostvarila grupa građana doktora Dragana Milića, kao i u Čačku, gde je tesna razlika, kao i u nekoliko centralnih beogradskih opština.

„Povratak opozicije u odborničke klupe je dobra vest za lokalne zajednice, politički pluralizam, artikulisanje politike na lokalnom nivou, pa i za politička lica, među kojima će u predstojećem periodu možda biti i nekih važnih političkih aktera", kaže Klačar.

Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) je takođe proglasila pobedu u Nišu, ogromnoj većini opština, kao i Beogradu, gde su glasanje bojkotovale pojedine stranke opozicije.

Predizbornim kampanjama, pogotovo vladajuće stranke, dominirala je „visoka politika", poput Kosova i rezolucija UN o Srebrenici, i manje se pričalo o lokalnim problemima.

No, dobri rezultati pojedinih grupa građana i debitantskih učešća pokreta pokazali da su glasači zainteresovani za ono što ih neposredno okružuje i tišti.

• Ko je doktor Dragan Milić, neočekivani dobitnik lokalnih izbora u Nišu
• Zašto na izborima u Topoli „dobro rađaju" lokalne grupe građana
• „Nezamisliva koalicija”: SPS i SNS zajedno na lokalnim izborima u Surdulici

Pobede SNS, uz nove optužbe

Mnogi su u izbornoj noći proglasili pobede, iako je pitanje šta te pobede znače.

Miloš Vučević, lider SNS-a, istakao je da njegova stranka ima najveće procente glasova u 85 od 89 opština u kojima se išlo na birališta.

Nismo pobedili samo u Bačkoj Topoli, Senti, Kanjiži i Tutinu, gde većinski žive manjine, rekao je on.

Posebno ubedljive su bile pobede u mestima na jugu Srbije - Bosilegradu (oko 95 odsto) i Surdulici (oko 90 odsto).

Međutim, pobede u Čačku, gradu u centralnoj Srbiji, i Nišu mogle bi da budu pirove, ukoliko opozicija u tim gradovima formira vlast.

Upravo je u tim gradovima opozicija odnela pobedu i posle lokalnih izbora 1996. godine, koji su značajno uticali na smenu vlasti 5. oktobra 2000, do tada u rukama bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića, lidera Socijalističke partije Srbije (SPS).

Posebna pažnja i ovaj put bila je usmerena na Beograd, u kojem se ponovo glasalo posle decembarskih izbora 2023, koje su obeležile brojne optužbe o neregularnosti.

SNS je u koaliciji sa socijalistima i Srpskom radikalnom strankom (SRS) sada osvojio približan broj glasova, ali je u znatno drugačijoj situaciji.

U decembru su sa 367.000 glasova imali 40 odsto glasova i 49 mandata, a sada sa 366.000 glasova imaju 53 odsto i računaju na 64 odbornička mandata.

Za formiranje vlasti u Beogradu potrebno je najmanje 56 odbornika.

„Ako govorimo o tome ko može u celosti biti zadovoljan i ko je pobednik lokalnih izbora, on je definitivno jedan, a to je lista oko Srpske napredne stranke", smatra Klačar.

„Posebno posle decembarskih izbora, kada su brojne stvari bile dovedene u pitanje."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Međutim, i izborni dan 2. juna protekao je uz brojne optužbe opozicije o neregularnosti.

Aktivisti SNS bacili su suzavac na novinare, opozicione aktiviste i građane na Novosadskom sajmu, dok je grupa građana predvođena liderima opozicije u istom gradu razvalila vrata od hale u kojoj se nalazi kol centar Srpske napredne stranke.

Novosadski odbor naprednjaka potvrdio je da je reč o stranačkom kol centru koji je „legalno i legitimno" radio, a zatim brutalno napadnut, za šta su optužili „vandale i kriminalce".

Incidenata je bilo i u Beogradu.

„Na ranijim izborima, SNS je izborne prevare koristio i ako nije morao, a sada se vidi da ne mogu da pobede bez autobusa sa biračima, paralelnih spiskova i sličnih stvari", kaže Erik Gordi, profesor Univerzitetskog koledža u Londonu, u razgovoru za BBC na srpskom.

„Postale su im neophodne, što znači da im podrška opada, posebno u manjim gradovima i gradovima srednje veličine, gde sve teže pobeđuju."

Srpska napredna stranka i njeni zvaničnici svaki put su oštro negirali sve optužbe o izbornim neregularnostima, iako ih pominju i izveštaji međunarodnih organizacija.

• Fridom haus: Najveći pad demokratije i ljudskih prava u Srbiji u poslednjih 10 godina
• Evropski parlament o Srbiji: Izbori neregularni, traži se međunarodna istraga i zamrzavanje sredstava EU
• Kako se mogu poništiti izbori u Srbiji

Predsednik Gradske izborne komisije Beograda Zoran Lukić izjavio je da na izborima 2. juna nije bilo većih nepravilnosti.

„Rezultati glasanja kompromitovani su na devet odsto biračkih mesta", rekao je Raša Nedeljkov, programski direktor posmatračke organizacije Crta.

„Iako dešavanja na ovim mestima ne mogu dovesti u pitanje pobedu najjače liste, zbog rasprostranjenosti i prirode zabeleženih mehanizama kojima je kontrolisana volja birača na izborni dan i kompromitovanosti biračkog spiska, izbori se ne mogu smatrati slobodnim i poštenim", kažu iz Crte.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je da nije bilo ozbiljnijih incidenata, osim napada na policiju i oštećenja imovine Sajma u Novom Sadu.

„Potencijal optužbi o neregularnostima znatno je manji za političku artikulaciju nego što je bio u decembru", navodi Klačar.

„Dovođenje u pitanje legitimiteta izbora sada je mnogo složeniji i neizvesniji posao za opoziciju nego tada i rekao bih da pitanje izbornih uslova nosi puno manje potencijala za građenje političke platforme."

Opozicija

Široka koalicija Srbija protiv nasilja (SPN), formirana posle niza masovnih protesta nakon majskih masovnih ubistava u Beogradu, raspala se posle decembarskih izbora.

Kao zvaničan razlog navedene su nesuglasice oko izbornih uslova i pitanja da li na lokalne izbore uopšte treba izaći.

„Mislim da su postojali opravdani argumenti i za bojkot i protiv njega", smatra Gordi.

„Obe opcije bi bile dobre da je opozicija bila ujedinjena, ali smo umesto toga imali dve suprotne strategije i videlo se koja je jača", dodaje.

Nesuglasica je najviše bilo oko Beograda, gde nije bilo Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa i Nove demokratske stranke Srbije (NDSS) Miloša Jovanovića, iako su izašle na izbore u Novom Sadu i drugim opštinama.

Deo nekadašnjeg SPN-a, predvođen Zeleno-levim frontom, tako je u Beogradu osvojio oko 12 odsto glasova, daleko manje od decembarskih 35, do kojih je došla šira koalicija.

„Opozicija ne može biti zadovoljna rezultatom lokalnih izbora, više se može govoriti o tome ko je manje izgubio, a ne ko je više dobio", kaže Klačar.

„Postoji nekoliko aktera koji mogu da budu izborni pobednici i tu spada najpre Savo Manojlović."

Manojlovićev pokret Kreni-promeni u Beogradu je došao do oko 18 odsto glasova, što ga čini najmoćnijom opozicionom listom, uz dobre rezultate i u Novom Sadu i Nišu.

Gordi ga u predstojećem periodu vidi kao jednog od lidera opozicije.

„Još treba videti ko će se istaći u Nišu i Čačku, jer bilo bi sjajno da opozicija ima ljude koji nisu samo iz Beograda, već i iz manjih mesta", navodi on.

Klačar, ipak, dodaje da će „važan paket uticaja u opoziciji, bez obzira na sve, imati i Dragan Đilas, koji takođe može biti zadovoljan ishodom izbora".

„Došlo je do pada izlaznosti, skromnog, ako ne i lošeg rezultata liste Biram borbu (Zeleno-levog fronta), tako da Đilas ne može biti isključen kao važan akter."

Na lokalne izbore izašlo je 46 odsto birača, u odnosu na 58 odsto iz decembra 2023. godine.

Radomir Lazović, poslanik Zeleno-levog fronta, izjavio je u izbornoj noći da to ide naruku vlastima, kao i da je kampanja bojkota u Beogradu izazvala ogromnu konfuziju kod birača.

„Protiv nas su kampanju vodila dva protivnika - SNS, od kojih smo navikli i dojučerašnje koalicione kolege, a klipovi koju su nam gurani u točkove bili su bolni, teški, ali i tužni", rekao je.

Međutim, lider SSP-a Đilas ne oseća odgovornost za rezultat opozicije u Beogradu, naglašavajući da to „nisu izbori".

„Odgovornost je na onima koji su prihvatili da pod ovim uslovima izađu na izbore, koji su to dogovorili sa SNS, koji su tvrdili da može da se pobedi, a ja vam tvrdim da ne može.

„Jedina mogućnost da se pobedi u Beogradu jeste bilo da se izbori pomere na jesen, da se ujedinimo na jednu listu."

Uspeh grupa građana

Manojlovićev pokret Kreni-promeni jedan je od nekoliko sličnih organizacija i grupa građana koje su ostvarile značajan rezultat.

„Od večeras je Niš slobodan grad", rekao je doktor Dragan Milić, predvodnik grupe građana koja je u trećem najvećem gradu Srbije osvojila najviše opozicionih glasova.

„Dugo smo čekali da dođe pravda i da pravda pobedi nepravdu, a da radost pobedi tugu."

I SNS je proglasio pobedu u trci za većinu u gradskoj skupštini, gde je za vlast potreban 31 mandat.

Milić kaže da opozicija ima većinu.

„Osećaj je da je došla sloboda, da su građani Niša ustali protiv bahatosti, urušavanja našeg grada i jednostavno onako složno su rekli da to tako više ne može i onda je to jedan osećaj zadovoljstva", izjavio je Milić za televiziju Nova.

Tvrdi i da neće biti trgovine mandatima, to jest da će opozicija ostati jedinstvena.

Međutim, SNS je dan posle izbora ponovo proglasio pobedu, rekavši da imaju dogovor sa Ruskom strankom, što im, prema podacima Gradske izborne komisije, donosi većinu.

Ko bi s kim mogao da napravi vlast u Nišu?

Grupe građana zabeležile su odličan rezultat i u Čačku, gde su takođe i vlast i opozicija proglasile izbornu pobedu.

„Uspeh grupa građana na lokalnim izborima nije iznenađenje - oni kontinuirano posle 2000. godine prave dobre rezultate", kaže Klačar.

„Postoje studije koje pokazuju da trećinu svih glasova na lokalnim izborima osvajaju različite grupe građana."

Iako Milića ubraja u jednog od pobednika izbora, smatra da je i pred njim i pred Manojlovićem veliko pitanje tranzita iz pokreta sa neformalnom strukturom u ozbiljnu političku organizaciju.

O istom problemu priča i Gordi.

„Treba videti koje će grupe građana preživeti i ostvariti uspeh i na sledećim izborima, jer uglavnom u tome ne uspeju", navodi.

Zbog čega?

„Zato što nemaju konkretan program", odgovara Gordi, a jedan od problema često bude i nedostatak infrastrukture.

„Svakako mislim da su ljudi umorni od stranaka baziranih na kultovima ličnosti, što je uglavnom slučaj u svim partijama. Postoji i ogroman prostor za programske stranke koje će nešto konkretno predstaviti javnosti."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]