Izbori u Meksiku: Istmo de Tehuantepek, gde su žene bile moćne vekovima

Meksiko samo što nije izabrao prvu predsednicu.

To je značajan događaj u zemlji odavno slavnoj po „mačo" kulturi - Meksiko ima jednu od najviših stopa femicida u svetu.

Imajući u vidu sve to, mogućnost da žena stane na čelo ove latinoameričke države privukla je značajnu pažnju sveta.

• Glorija Stajnem: Postoji želja da se kontrolišu materice
• Žena koja je pokrenula feminizam u Azerbejdžanu
• Čerčilova omiljena špijunka: Poljska aristokratkinja koja je rizikovala život u Drugom svetskom ratu

Kandidatkinje Klaudija Šajnbaum, iz vladajuće stranke, i opoziciona liderka Ksočitl Galvez, nadmeću se na izborima u nedelju.

Ali za žene regiona Istmo de Tehuantepek, činjenica da žena može da dospe na čelo države ne deluje uopšte toliko „revolucionarno".

U ovoj oblasti, ženska dinamika je nazvana „izuzetkom" u kontekstu Meksika.

One su nadahnule umetnike i intelektualce da opisuju osnaženu viziju o Meksikankama decenijama.

„Grad žena"

Grizelda Martinez je tipična pripadnica Zatopeka, najuticajnije etničke grupe u oblasti Istmo de Tehuantepek.

Ona sebe opisuje kao snažnuj borkinju i hrabru, nezavisnu, osnaženu ženu.

„Vreme je da žena vlada Meksikom. Hajde da vidimo da li može da uradi 'kul' stvari za zemlju", kaže ona.

Poznata i kao „Istmo", ova oblast je locirana u okviru južnih država Oaksaka i Verakruz.

To je najuži interokeanski region u Meksiku, sa 200 kilometara širokom zemljom bogatom resursima koja razdvaja Atlantski i Pacifički okean.

To ga je učinilo tranzitnom oblašću, otvorenom razmeni kulture vekovima.

Hučitan de Zaragoza je poznat kao „grad žena" u Istmu.

Njegova glavna pijaca svedočanstvo je ogromnog uticaja žena na lokalnu privredu.

Mnoge žene su ovde bile glave porodice generacijama.

Sve je to navelo nekoliko stranih istraživača u 20. veku da veruju da je ovde vladao matrijarhat.

„To nije istina. Žene i muškarci jednako doprinose prihodima u domaćinstvu", kaže Martinez.

Ravnopravni doprinos domaćinstvu nije toliko uobičajen za druge delove Meksika, mada se taj trend menja poslednjih godina.

Istorijat emancipacije

Na njenoj tezgi sa hranom na pijaci, Martinez govori o istorijskom aktivizmu Istmenjanki.

„U 19. veku, lokalne žene su se borile rame uz rame sa muškarcima protiv francuskih osvajača. Koristili smo drvene štapove, kamenje i mačete da ih proteramo", kaže ona.

Oblast je doživela nekoliko građanskih ratova u 19. veku, posle kojih je ostalo mnogo udovica kojima je bila potrebna finansijska podrška.

Mnoge su bile prisiljene da postanu trgovačke putnice da bi stekle finansijsku samostalnost.

„Pobune su se ovde dešavale tokom čitave istorije, a žene su bile veoma aktivne u njima", kaže zapotečka antropološkinja Patricija Matus, sa meksičkog Universidad Autonoma Metropolitana Unidad Ksočimilko.

Ovde nekoliko etničkih grupa žive jedna uz drugu, mada su Zapoteci najuticajniji.

„Pod španskom vladavinom, Zapoteci su očuvali etnički identitet i osporili špansku kulturnu i političku hegemoniju", kaže antropolog Hauard Kembel, sa Teksaškog univerziteta u El Pasu.

Istoričari govore o tome kako su žene učestvovale u pobunama protiv Španaca još u 17. veku.

„Tolika hrabrost potiče od naših predaka", kaže za BBC zapotečka novinarka Dijana Manco.

Domaćinstvo

Vrednosti zapotečkih žena se gaje u kući i nasleđuju se generacijama.

Za žene ovde feminizam nije ništa novo, već nešto urođeno.

Mnoge osobe sa kojima smo razgovarali ovde prisetili su se kako su njihove bake pazile na to da ih pretvore u samostalne žene, govoreći im: „Nikad ne čekajte na muškarca."

„Stekla sam svoj ponos i samopouzdanje kod kuće. Decenijama nismo imale podršku muškaraca. Žene su donosile hranu na trpezu i starale se o porodici istovremeno", kaže studentkinja poslovne administracije Mišel Lopez.

• Obračun kartela u Meksiku: Meštani masovno beže
• Ilegalni svet rejvova: Iranke za di-džej pultom drmaju i plesni podijum i tabue

Govoreći o verovatnoj političkoj promeni, ona kaže da politička moć nije jedini instrument za stvaranje novih sloboda.

„Bilo bi dobro imati predsednicu, ali ženi nije potreban politički položaj da bi ostvarila uticaj. Pokazale smo da možemo da mobilišemo društvo i utremo put bez zvaničnog položaja", kaže Lopez.

Politički aktivizam

Kao i u mnogim zemljama, Meksikanke su imale problema tokom istorije da steknu ravnopravan pristup političkoj moći.

„Međutim, mnogi su doživljavali Istmo kao izuzetak", kaže Kembel.

Tokom sedamdesetih, Istmenjanke su odigrale ogromnu ulogu tokom koalicije predvođene radnicima poznate kao COCEI.

Ona je pružila otpor političkoj hegemoniji Institucionalne revolucionarne stranke (PRI).

Prema antropološkinji Matus, etnicitet Zapoteka korišćen je kao simbol pobune.

„A moć zapotečkih žena je veliki deo svega toga", kaže ona.

Uglavnom zahvaljujući borbi COCEI-ja, Hučitan je 1981. godine postao jedan od prvih meksičkih gradova koji su na vlasti imali socijalističku vladu.

„Žene su čak bile brojčano nadmoćnije tokom demonstracija i zasedanja. Stupale su u štrajk glađu i ulazile u fizičke rizike", kaže Kembel, dodavši da ta vrsta aktivnosti nije bila uobičajena za Meksikanke krajem osamdesetih.

U međuvremenu su u regionu izabrane prve gradonačelnice, doduše u vrlo malom broju.

Pogledajte video: Veterinarka u Ugandi spasava gorile

Rasprava o matrijarhatu

Nasilje nad ženama je jedan od najvećih problema koji pogađa Meksiko.

Između januara i marta 2024. godine, u čitavoj zemlji ja zabeleženo 184 navodnih zločina femicida (ubistva žena).

Poslednjih godina oni se mere hiljadama.

Istmo de Tehuantepek je bio jedno od žarišta rodno zasnovanog nasilja poslednjih godina.

Kao posledica toga, mnoge lokalne žene odbacuju ideju da je matrijarhat kao društvo ikada postojao ovde.

Da je to istina, tvrde one, ne bi doživljavale rodno nasilje i neravnopravnost.

Kembel takođe tvrdi da iako je politički aktivizam Istmenjanki izuzetan, potrebno je mnogo više da bi se postigla istinska ravnopravnost u lokalnoj politici, kojom i dalje uglavnom dominiraju muškarci.

Nasilje

Ova izborna kampanja smatra se jednom od najnasilnijih u savremenoj istoriji Meksika.

Meksička konsultantska firma Integralija kaže da je pred izbore bilo ubijeno ili ugroženo oko 200 državnih službenika, političara i kandidata.

Izbori se održavaju za 20.000 kongresnih i lokalnih položaja.

Meksička vlada je 2019. godine odredila da 50 odsto svih poslova u vladi i javnih položaja moraju da budu rezervisani za žene.

Ali pažnja ostaje usmerena na glavnu nagradu: predsednika.

Ponovo na pijaci u Istmu, svi pričaju o izborima: „Nema nikakve veze što imamo predsednicu. Ono što je važno je da ona dobro radi svoj posao.

„Imamo sasvim dovoljno pametnih žena koje bi mogle da urade mnogo za Meksiko samo kad bi im se ukazala prilika", kaže Martinez.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]