Nebinarnost i jezik: U kom rodu se obraćati nebinarnim osobama?

Generička upotreba muškog roda

U srpskom jeziku muški rod može se upotrebljavati kao neutralan, odnosno u određenoj upotrebi može označiti i osobe muškog i osobe ženskog pola. Stoga se kao neutralan može koristiti pri oslovljavanju nebinarnih osoba.

O ovom svojstvu muškog roda govorila nam je dr Katarina Begović.

“U istoriji jezika, pre nekoliko hiljada godina, nije uopšte bilo rodova. Bio je jedan opšti rod, i onda se sekundarno sa vremenom izdvojio ženski gramatički rod kao markirana kategorija. Tek kad se izdvojio taj ženski gramatički rod, ono što je bio opšti postao je posledično muški”, objašnjava Begović.

Nekadašnja opštost, kako kaže, čuva se u nekim kategorijama kada govorimo o muškom gramatičkom rodu, što nam je objasnila na primerima.

“Kada pitate ko je došao, zamenica ko ne odnosi se ni na muško ni na žensko, nego na neku nepoznatu osobu kojoj ne znamo pol. Glagol sa zamenicom slažemo u muškom rodu: ko je došao, a ne, na primer, ko je došla. To je ostatak te opštosti koju čuva muški rod. Ili, na primer, kada kažete Ta majka (ženski rod) i to dete (srednji rod) su došli, opet predikat slažete u muškom gramatičkom rodu, jer su u pitanju subjekti koji su različitih rodova. Pritom, nijedan nije muškog gramatičkog roda. Muški gramatički rod u tom predikatu neutrališe zapravo različitost rodova koje iskazuju ta majka i to dete”, navodi Begović.

Opštost se ogleda i u leksici.

“Mnogo imenica muškog gramatičkog roda ima to što mi zovemo širok semantički opseg. One u sebe uključuju različite osobe,različitih polova, bilo muškog, bilo ženskog. Jedna od osnovnih postavki jezika, ne jedina, razlikuje ono što zovemo generičko i referencijalno”, kaže Begović.

Kako objašnjava, generičko je opšte, apstraktno, a referencijalno je konkretno. Generičko se spušta i realizuje u referencijalnom. Ovu razliku objasnila nam je na primeru imenica kojima se označavaju zvanja, zanimanja, titule i dr.

“Opšte, generičko je novinar. To je zanimanje, to je neki posao. A i novinari, muškoga pola, i novinarke, eto femininativa, ženskoga pola, obavljaju posao novinara. Dakle, u tom smislu, priroda muškog gramatičkog roda, baš u našem jeziku, s obzirom na njegovu istoriju, daje mu mogućnost da pokrije svašta i da se odnosi na apstraktne stvari, kao što su poslovi, zvanja, zanimanja, titule. To su apstraktne stvari koje se tek sekundarno konkretno realizuju i povezuju sa odgovarajućim osobama. To je ono što zovemo generičkim u odnosu na referencijalno”, objašnjava Begović.

Navodi da nisu sporni femininativi, koji su u duhu našeg jezika, kao što su doktorka ili lekarka za ženu lekara ili profesorka u referencijalnom, odnosno konkretnom značenju za ženu profesora.

“Ono što je naziv titule, zvanja, zanimanja, kod nas je u muškom rodu iz nekoliko razloga. To ima, između ostalog, veze i sa vremenom u kojem smo pozajmili tu internacionalnu leksiku, i sa jezikom iz kojeg smo je pozajmili itd. Mi smo je adaptirali baš u muškom rodu kao u tom smislu neutralnom. Niko, naravno, ne spori da su mahom visoki položaj i uopšte aktivnost u javnom, društvenom životu bili vezani za muškarce. Ali ovde se ne radi o tome, nego o tome da naš jezik ima sposobnost da neutrališe pol upotrebom muškog gramatičkog roda kao opšteg ili kao generičkog kad se odnosi na apstraktne stvari, a to se s druge strane odbija priznati. To je ono što je ovde veliki problem”, rekla je Begović.

U kom rodu govoriti o nebinarnim osobama?

Udruženje “Da se zna!”, koje se bavi mapiranjem problema i zaštitom prava LGBT+ osoba, u objavi na društvenim mrežama razmotrilio je različite načine na koje nebinarne osobe na našem govornom području govore i načine kojim bivaju oslovljene.

Kako za Boom 93 kaže Matija Stefanović, kada su objavili post nisu predložili nikakve novotarije, već su izneli načine koji već postoje i koje nebinarne osobe koriste.

“Osobe koje sebe ne doživljavaju ni kao muškarce ni kao žene postoje, šta god ko mislio o njima i njihovom rodnom identitetu i neće prestati da postoje samo zato što ih guramo u zapećak, pravimo se da ih nema i ne dozvoljavamo im da izraze svoj rodni identitet, kao što je to bilo stotinama godina unazad. Prirodno, posledica toga je da srpski jezik baš i nema adekvatno rešenje da označi ovakve osobe”, kaže Matija.

Napominje da nebinarne osobe nisu “novonastala izmišljotina”, već su, prema njegovim rečima, kroz ljudsku istoriju postojale razne kulture koje su prepoznavale i davale posebno mesto u društvu ovakvim osobama.

“Recimo, takozvane “dve duše” (two-spirit) u američkim domorodačkim zajednicama su bile osobe za koje je njihovo društvo verovalo da u sebi imaju i muški i ženski duh, i ovakve osobe su imale posebno mesto u tim društvima”, navodi Stefanović.

Kako kaže, u našem društvu još uvek nema opšteprihvaćenog dogovora oko toga kako ćemo se obraćati nebinarnim osobama, kako ćemo o njima govoriti i kako će one govoriti same o sebi.

“Čini se da je trenutno najbolje rešenje korišćenje naizmenično muškog i ženskog roda, i ovo koristi i većina samih nebinarnih osoba kod nas. Postoje i neki pokušaji da se prevodi engleska zamenica they/them, ali to rešenje jednostavno ne odgovara našem jeziku i zbunilo bi većinu govornika/ca, a posebno one koji ne govore engleski jezik. Pri direktnom obraćanju nebinarnoj osobi neke osobe pribegavaju persiranju”, rekao je Stefanović.

Prema njegovim rečima, ono što bi verovatno u teoriji bilo najbolje, izuzevši kontekst u kojem je trenutno korišćen, jeste srednji rod.

“Ipak, bar trenutno, ovo rešenje nije popularno jer zamenicu ono često koriste osobe koje žele da uvrede nebinarnu ili osobu koja ne izgleda u skladu sa stereotipima muževnosti i ženstvenosti. Takođe, srednji rod se koristi za mladunce, decu i objekte, pa mnoge nebinarne osobe smatraju da ih srednji rod dehumanizuje ili infantilizuje. Međutim, srednjeg roda nije samo “dete” i “tele”, već i “momče” i “devojče”, pa se čini da je najveći problem sa upotrebom srednjeg roda u činjenici da se ono tako često koristi kao uvreda. Ipak, u srpskom jeziku se, za razliku od, recimo, engleskog, sama zamenica ni ne koristi tako često i veoma često ćemo formirati rečenicu bez upotrebe zamenice, pa ni ono često neće biti upotrebljeno”, navodi Stefanović.

Katarina Begović objašnjava da se srednji rod mahom odnosi na polno nedozrela bića ili na nežive kategorije, što je verovatno elementarno u našem jezičkom osećanju, iako se srednji rod može odnositi i na mnogo toga drugog. Prema njenim rečima, očekivala bi da jedan broj nebinarnih osoba doživeo kao uvredljivo ako bi bili oslovljeni kao to.

Kada je u pitanju prevod zamenice they/them, dr Begović kaže da je zamenica oni u sistemu, te da nije ništa novo i ne predstavlja nekakvu gramatičku intervenciju, ali ipak podrazumeva semantičko pozajmljivanje iz sistema engleskog jezika.

“Isto kao kad neko želi da mu se obraćate sa vi, a to je drugo lice množine, i to je po bontonu kad niste bliski sa nekim, u javnom formalnom diskursu, iz poštovanja itd., tako bi se i o nebinarnim osobama moglo pisati u trećem licu množine. To ne bi narušilo gramatička pravila našega jezika, ali bi poremetilo jezičko osećanje i stil jer ne postoji takva semantika lične zamenice trećega lica u množini kao što postoji u engleskome jeziku. U tom smislu bilo bi vrlo neobično, ali da postoji gramatička struktura koja to može da podrži – u trećem licu množine ona postoji”, kaže Begović.

Što se tiče naizmenične upotrebe muškog i ženskog roda, ističe da je to nešto što nikada ne bi podržala.

“Naizmenična upotreba muškog i ženskog roda čini tekst nekonzistentnim i nekoherentnim. Narušava njegovu elementarnu gramatičku strukturu. Imala sam prilike da slušam takve intervjue. To izaziva nekakvu distorziju u jezičkom osećanju. Prvo što vas nauče na fakultetu je, kada intervenišete na tekstu, šta god radite i kako god da intervenišete, da to bude dosledno, dakle, samo da postoji nekakva sistemnost unutar tog teksta, tako da bi ovo za mene, pretpostavljam i za većinu mojih kolega, bilo neprihvatljivo”, objašnjava Begović.

Matija Stefanović smatra da srednji rod može biti najbolje rešenje jednog dana, kada ga nebinarne osobe preuzmu i pročiste od njegovog uvredljivog značenja, na sličan način kao što je LGBT+ zajednica preuzela reč kvir (queer), koja je, kako objašnjava, prvobitno korišćena kao uvreda i na engleksom jeziku znači čudan ili nastran.

“Uvek je, svakako, najbolje pitati osobu u kom rodu želi da joj se obratimo i u kom rodu da o njoj govorimo”, kaže Stefanović.

Nebinarnost i rodno senzitivni jezik

Ukoliko se osvrnemo na upotrebu rodno senzitivnog jezika, čija je primena kao deo Zakona o rodnoj ravnopravnosti od 20. maja u teoriji obavezna, postavlja se pitanje kako to primeniti kada su nebinarne osobe u pitanju.

“Nama koji pokušavamo da ukažemo na probleme sa rodno osetljivim jezikom često se spočitava to da smo paranoični i da se govori samo o vidljivosti žena kroz jezik, i ni o čemu drugom. Međutim, istina naše društvene stvarnosti jeste da rod nije isto što i pol i nije isto definisan u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. U vezi sa tim rodno osetljiv jezik podrazumeva jezik koji je sposoban da prepozna različite društvene uloge, a ne muškarce i žene kao biološke kategorije”, kaže Begović.

Ona navodi kako je izveštavanje o pobedniku Evrovizije dovoljno indikativno u vezi sa upotrebom rodno osetljivog jezika.

“Ako neko ne oseća kao svoju, hajde da kažem možda u očekivanom ili tradicionalnom smislu, žensku ili mušku društvenu ulogu, nego želi da bude treća, četvrta, šesta ili koja god društvena uloga, a u vezi sa tim je, kako razumevam, i rodni identitet nebinarnih osoba, i ako svako bude hteo svoju jezičku etiketu, mi ćemo se susresti sa ogromnim problemom”, rekla je Begović.

To bi, prema njenim rečima, izazvalo velike probleme u nekoherentnosti izraza i lošem stilu.  Medijski diskurs bi, kako kaže, bio pretrpan jezikom koji ni po čemu nije merilo lepog, dobrog, konzistentnog izraza.

“Još veći problem bi bilo uvođenje nekih novih kategorija, koje bi verovatno unele još veću kolektivnu anksioznost, jer više ne znamo kako kome treba da se obratimo, šta smemo da kažemo, šta ne smemo da kažemo, i koje bi, naravno, apsolutno narušile standardni jezički izraz. Potpuno bi poremetile normu našeg jezika, a u javnom diskursu, nažalost, i ovako možemo da čujemo svašta što nije u skladu sa normom srpskog jezika”, kaže Begović.

Govoreći o ovoj temi, dr Begović kaže da se ne radi o tome da li nekom treba da se obraćate sa poštovanjem i da uvažite njegove želje, jer će normalan sagovornik uvek želeti da onome sa kim razgovara bude prijatno, šta god to bude podrazumevalo od jezičkih alata.

“Radi se o tome da očigledno živimo u vremenu u kojem je toliko važna forma da sadržaj ide u drugi plan i vi se više koncentrišete na to kako ćete nekoga osloviti nego na ono na što bi trebalo da se koncentrišete, a to je sadržaj onoga o čemu se razgovara”, navodi Begović.

Isto kao što neko insistira na ekspliciranju semantičke komponente pola ili rodne uloge, u zavisnosti od ideologije, neko bi, kako kaže, mogao istom logikom da poželi da eksplicira nacionalnu pripadnost, religijsku pripadnost, seksualnu orijentaciju, boju kože i sl.

“U tom smislu je potpuno sumanuto da sve želimo do kraja da ekspliciramo u jeziku kao da će isticanje doprineti ravnopravnosti u svetu u kojem živimo”, rekla je Begović.

Matija Stefanović veruje da je kod ovog pitanja lični izbor same osobe ono što se mora poštovati.

“Ako moja mama za sebe kaže da je inženjer, a ne inženjerka, ja to moram poštovati, iako se ne slažem sa njenim razlozima. Isto važi i za nebinarne osobe - ostaviti im slobodu da izaberu. Rodno senzitivan jezik bi insitirao na prepoznavanju žena i afirmaciji rodnih razlika u jeziku, dok bi rodno inkluzivan jezik bio onaj koji bi prepoznavao i afirmisao i nebinarne osobe, pored žena. Na jedan način, rodno inkluzivan jezik bi bio korak napred u odnosu na rodno osetljiv jezik, ali je pošteno reći i da ima nebinarnih osoba koje smatraju da je upravo rodno osetljiv jezik “komplikacija” za njih i da bi bez njega bolje mogli da se izraze”, objašnjava Stefanović.

Ističe da je pitanje rodno senzitivnog jezika složeno i jedno od onih gde validni argumenti postoje sa obe strane.

“Moje je mišljenje da je rodno senzitivan jezik daleko više u duhu srpskog jezika od nasilnog protivljenja njemu i da će prosečnom govorniku/govornici srpskog jezika uvek biti prirodnije da kaže da je profesorka došla nego da je profesor došla. Važno je i imati na umu da ovo pitanje nije samo jezičko, već i društveno i da postoji niz socioloških i psiholoških razloga za upotrebu rodno osetljivog jezika. Važno je afirmisati žensko iskustvo u profesijama koje su tradicionalno bile rezervisane za muškarce jer jezik nije samo verbalizovana misao, već je taj odnos dvosmeran ‒ način na koji govorimo utiče na način na koji mislimo i percipiramo stvarnost oko sebe”, rekao je Stefanović.

Dodaje da, iako rasprava o rodno senzitivnom jeziku nije nimalno banalna, smatra da je to ipak salonska tema, o kojoj se pišu naučni radovi i publikacije.

“Za jednu radnicu u supermarketu od toga hoćemo li je zvati prodavcem ili prodavačicom ipak mnogo važnije koliko će ona da bude plaćena, hoće li raditi na crno, hoće li biti prijavljena na pun iznos plate itd.”, navodi Stefanović.

Matija Stefanović ističe da je, kao što je važno da jezik kojim govorimo prepozna žene, važno i da prepozna nebinarne osobe.

“Tačno je da nemamo idealno rešenje ni za jedno od ta dva, ali je takođe tačno i da nebinarne osobe postoje, sviđalo se to nekome ili ne, i da ne osećaju da mogu da se izraze adekvatno na srpskom jeziku. Svaka osoba koja govori srpski jezik ima pravo da ga upotrebljava tako da njime može da se izrazi, pa “skrnavljenje jezika”, za koje će me mnogi optužiti, nije baš validan pogled na stvari”, kaže Stefanović.

Kako je rekao, jezik je živa stvar, koja se neprekidno menja i koja je alat koji treba da služi nama, a ne mi njemu. Jezik, prema njegovim rečima, menjaju oni koji ga govore tako što ga prilagođavaju svojim potrebama.

Smatra da, iako se normativisti protive ovakvoj upotrebi jezika, “u stvarnom svetu nebinarna osoba govori srpski jezik i treba da tim jezikom može da izrazi sebe na adekvatan način.”

“Ona će način pronaći i na to ima pravo, pa nema mnogo smisla da ignorišemo da se to dešava. Zato je ovo pitanje važno”, zaključuje Stefanović.