Mikić: Zbog nedovoljne podrške institucija odlučila sam da se priključim politici

Marija MIkić je po zanimanju doktor veterinarske medicine, specijalista mikrobiologije. Pored svog profesionalnog poziva, kome je posvećena, na prvo mesto ističe da je ponosna majka dvojici šestogodišnjaka.  Samohrani je roditelj i kako kaže, vrlo često ulaže puno napora da uskladi privatne i poslovne obaveze.

Sticajem životnih okolnosti i ličnog iskustva kao žrtva nasilja u porodici  i svih problema na putu ostvarivanja svojih prava i zaštite, Marija Mikić je uvidela da mnoge žene i deca u Požarevcu prolaze kroz slične situacije. To je motivisalo da se posveti borbi za prava i zaštitu svih žrtava porodičnog nasilja, kako bi osigurala adekvatnu podršku i pomoć za sve one kojima je potrebna.

“Neefikasnost institucija, korupcija, nestručnost, omalovažavanje žrtava je sve ono sa čim se žrtve nasilja suočavaju prilikom prijave ovog dela. Iznenadila sam se da jako veliki broj žena trpi nasilje i nikada se ne usudi da isto prijavi. Sva ova saznanja iz ličnog iskustva ali i iskustva drugih žena, podstakla su me da se posvetim ovoj temi. Cilj mog bavljenja aktivizmom je da se o temi nasilja u porodici i vršnjačkog nasilja otvorenije govori, ali isto tako da se podigne svest kako običnih ljudi tako i institucija o ozbiljnosti ovog problema.”

Podsećajući na ovaj veliki problem koji je zastupljen kako u Požarevcu, tako i u celoj Srbiji, Mikić smatra da Centar za socijalni rad, policija i Tužilaštvo moraju mnogo ozbiljnije i profesionalnije da pristupe rešavanju ovih problema. Neophodno je da institucije preuzmu odgovornost i obezbede adekvatnu zaštitu i podršku za žrtve, uključujući pravnu pomoć, sigurne kuće i psihološku podršku. 

“Nažalost, mnoge žrtve koje su hrabro istupile i prijavile nasilje ostavljene su same da se bore za svoja prava, vrlo često bez dovoljno finansijskih sredstava i podrške institucija. Ovakav pristup žrtvama nasilja i minimiziranje ovog problema samo daje vetar u leđa nasilnicima za ponavljanje svojih dela, jer jednom nasilnik uvek nasilnik.”

Upravo zbog nedostatka nedovoljne podrške institucija Mikić je odlučila da se priključi politici u cilju stvaranja društva u kojem se nasilje neće tolerisati i u kojem će svi imati pristup neophodnoj pomoći.

“U saradnji sa Draganom Spasojević predsednicom Gradskog odbora Narodnog pokreta Srbije pokrenuli smo niz aktivnosti kao i tribina na kojima se otvoreno priča o ovoj temi. Dragana je pokazala veliko interesovanje za ovu problematiku i svojom podrškom i idejama pomogla da se glas žrtava čuje. Bio je prirodan sled događaja da se uključim u politiku. Kad naiđete na ljude koji su hrabri, odgovorni i spremni da javno kritikuju institucije, ali u isto vreme pružajući rešenje, kao što su Dragana i članovi NPS-a , shvatite da je vreme da im se pridružite.”

Mikić je dodala da se aktivizam i politika međusobno prepliću i smatra da su politička aktivnost i pripadnost samo još jedan od načina da se aktuelne teme jače i dalje čuju.

”Na kraju krajeva izvor problema sa kojima se suočavaju žrtve nasilja su državne institucije. Sudovi, Centar za socijalni rad, policija moraju konačno da shvate da treba da rade u korist građana, moraju da snose posledice za svoje propuste kao i u bilo kojoj profesiji.”

Zoran Đokić: “ Sem vremena i energije nisam drugih izdataka imao niti posledica zbog svog delovanja

Aktivisti često imaju detaljno znanje o specifičnim problemima i izazovima sa kojima se suočava društvo. Ovo znanje može biti dragoceno u politici, gde je neophodno razumeti složene probleme i raditi na njihovom rešavanju. S time se slaže Zoran Đokić je član upravnog odbora udruženja Solidarnost online koje se bavi humanitarnim radom. Odlučio je da se priključi Pokretu “Dosta je bilo”u Požarevcu, kako bi efikasnije radio na promenama koje su mu važne.

“Prvo i osnovno zato što verujem ovim ljudima da, uz sve mane i nedostatke koje imaju kao obični smrtnici, imaju časne i poštene namere. Ako je na prethodnim izborima i bilo neke skepse sa moje strane, za ove četiri godine uverio sam se u to da su časni i pošteni ljudi sa čistim i časnim namerama.”

Đokić navodi da je drugi razlog ulaska u politiku, kako kaže, taj što veruje da grad i zemlja u kojoj živi može i zaslužuje bolje.

“Da su nam pored stručnih potrebni i pošteni ljudi koji neće prevariti i izneveriti. Želja mi je bila da pokažem da je jednostavno pobediti strah, ako su namere i dela časni i pošteni, i da vas tada i politički neistomišljenici poštuju. Sve sa željom da se u politiku uključe i mladi ljudi koji su budućnost ove zemlje, naroda i ovog grada.

“ Sem vremena i energije nisam drugih izdataka imao niti posledica zbog svog delovanja, a nisam ni očekivao da će ih biti. Koliko god se ne slagali ne možemo da se ne uvažavamo u smislu da delimo isto nebo i istu zemlju i da, hteli ili ne, moramo da živimo jedni sa drugima. Uveren sam da ovaj grad i ova zemlja može biti bolje mesto za život svih nas.”