I predškolac kao siguran glas: Kako izmenjen Zakon o biračkom spisku izgleda u praksi

Slike dovoženja birača iz Bosne i Hercegovine u Beograd 17. decembra prošle godine. Da li se mogu ponoviti na izborima 2. juna?

Na slučaj građanina koji se javio našoj redakciji i koji kaže:

„Preselio sam se, zbog posla, iz Sarajeva u Beograd u decembru 2023. i tada, dakle, pre nepunih šest meseci, prijavio prebivalište na teritoriji opštine Zemun. Dobio sam poziv za izbore u Beogradu. Hoću li prekršiti Zakon, ako izađem na glasanje?“

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave odgovara – nisu prekršene izmene Zakona o biračkom spisku.

„Nova odredba ne može se primeniti na lice koje ste naveli kao primer, iz prostog razloga jer se radi o prvom upisu u birački spisak (pre toga lice nije bilo u biračkom spisku), a ne o biraču koji je već bio upisan i koji je menjao prebivalište iz jedne u drugu jedinicu lokalne samouprave“, navode iz Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

To što se punoletni građanin iz Bosne i Hercegovine, prijavljen pre šest meseci, našao na biračkom spisku i ne čudi naspram nalaza CRTA da se kao siguran glasač na listi vladajuće stranke pojavilo dete predškolskog uzrasta, piše N1.

Izborni uslovi nisu unapređeni, revizija biračkog spiska nije obuhvatila sve koje bi trebalo, zaključak je ove organizacije.

„Neki ljudi jesu vraćeni na svoja prethodna prebivališta, neki ljudi nisu. O kom obimu se tu radi nismo mogli kao članovi radne grupe da to utvrdimo jer nam nije bio omogućen pristup bazama podataka kao što je bilo dogovoreno“, rekao je Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA.

Njegov kolega Pavle Dimitrijević dodaje:

„Rezultati celog ovog procesa su u najmanju ruku skromni. Odnosno kao član radne grupe za unapređenje izbornog procesa, mogu u tom delu da kažem da rezultati zapravo ne postoje.“

Hronični problemi su, kažu, produbljeni, a iskoraka u rešavanju nema.

„Dokumentovali smo nove slučajeve, nove načine kako se građani zastrašuju, pritiskaju i na koji način se, praktično, koristi njihova teška pozicija da, pre svega stranke na vlasti, mogu da imaju startnu poziciju mnogo bolju“, objašnjava Nedeljkov.

Za bolji izborni proces je bilo predloga, ukupno 25, ali se o njima, kažu u CRTA nije ni odlučivalo.

„Nije se odlučivalo zbog toga što su članovi radne grupe imenovani od strane vladajuće prosto odbili da glasaju i zbog toga radna grupa nije mogla da donese ni jednu odluku“, objasnio je Dimitrijević.

A zgažene su i nove crvene linije. Posmatrači su zabeležili i slučaj zloupotrebe dece iz vrtića, koja su umesto na dečju predstavu, odvedena na skup koji je prerastao u događaj u službi predizborne kampanje.

CRTA je podnela više desetina prijava različitim institucijama ali je njihova reakcija spora ili nepostojeća.