Zagarantovano građansko pravo samo na papiru: Da li je osobama sa hendikepom u Srbiji obezbeđeno da ravnopravno glasaju?

Brojne institucije u našoj zemlji nemaju adekvatne prilaze i njihova arhitektura nije prilagođena osobama sa hendikepom, a pre svega korisnicima kolica.

Zbog toga su im, svesno ili nesvesno, brojna prava uskraćena. Jedno od tih prava jeste i pravo glasanja na izborima.

Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije (AIA) Milan Janković za Danas objašnjava da jednom delu osoba sa hendikepom nije potreban nikakav vid podrške, a da se to, pre svega, odnosi na osobe koje nemaju motoričku vrstu hendikepa.

„Kada su u pitanju ostale osobe, kojih je više, sporadično im je obezbeđena mogućnost da ravnopravno glasaju kao i ostatak biračkog tela“, ukazuje on.

Janković pojašnjava da određene kategorije ljudi nailaze na različite barijere.

„Veliki broj glasačkih mesta nije pristupačan korisnicima kolica i osobama sa motoričkim hendikepom. Mi smo nasumičnim uvidom na 10 ili 12 mesta utvrdili da većina nije pristupačna, odnosno da korisnici kolica ne bi mogli samostalno da pristupe biračkom mestu“, navodi naš sagovornik.

On naglašva da je činjenica da biračka mesta nisu pirsupačna u dovoljnoj meri, ali da postoje i drugi izazovi.

„Najviši nivo ugroženosti, kada je u pitanju glasačko pravo, imaju osobe koje ne vide. Oni se oslanjaju na podršku personalnog asistenta i ne mogu da provere da li je neko ko je u toj ulozi zaokružio onaj broj na listiću koji njima odgovara“, ukazuje Janković.

Za takve slučajeve, kako dodaje, u Srbiji nije razvijena adekvatna podrška.

„U većini zemalja postoji jedan modul koji se stavlja preko glasačkog listića, koji ima rupe iznad rednih brojeva, a pored tih rupa je na brajevom pismu napisano koji je to redni broj. Na taj način se omogućava osobama koje su slepe da glasaju samostalno. Nekoliko naših članova koji su slepi su se susreli sa situacijom da ne mogu da glasaju samostalno, već su morali da vode personalne asistente“, navodi on.

Janković napominje da tu nije kraj problemima.

„Imali smo primer, kada su članovi izborne komisije čuli insturkciju slepe osobe koji redni broj da zaokruži njen personalni asistent, oni su hteli da ospore taj glas i tražili su dodatnu dozvolu da ta osoba može da glasa za nju, što ne postoji“, kaže on.

Janović podseća da postoji vodič za članove biračkog odbora, koji je kreirala Republička izborna komisija (RIK), a koji se odnosi na podršku glasanju osobama sa invaliditetom.

„Međutim, taj vodič je usmeren uglavnom na podršku osobama sa vidljivom vrstom hendikepa, dok ne obuhvata osobe sa različitim drugim vrstama hendikepa“, ukazuje on.

Naš sagovornik dodaje da nije mali broj ljudi koji imaju sociljalne fobije, zbog depresije ili nekog drugog mentalnog stanja.

„Zbog toga te osobe ne mogu da izađu na biračko mesto, a članovi biračkog odobra ne bi zbog toga došli kod njih u stan ili kuću da im omoguće da glasaju. Zbog toga će se mali broj njih odlučiti da iskoristi svoje biračko pravo“, smatra Janković.

On navodi da takvo stanje nije tabu tema, ali da odmah osobe sa takvim i sličnim stanjima etiketiraju kao teže psihijatrijske slučajeve, čak i ako je u pitanju samo nelagoda zbog date situacije.

„Verovatno ima preko 400 ili 500 hiljada ljudi u odnosu na ukupan broj glasača koji su u takvoj situaciji. To je neki potencijalni broj ljudi, ali ne postoji tačan broj“, kaže Janković.

Kao dodatni problem on naglašva i to da postoji značajan broj ljudi koji se zbog rehabilitacije ili lečenja nalaze u nekoj zdravstvenoj ustanovi i ni njima nije omogućeno da glasaju.

„Ne mogu da glasaju zbog toga što su ti korisnici ustanove neretko van svog mesta prebivališta. Ni to nije rešeno preporukama RIK-a. Ni broj tih ljudi nije manji od četiri ili pet hiljada“, navodi Janković.

Takođe, kako dodaje, i osobe koje su na trajnom smeštaju u nekom od domova su u istoj situaciji.

Što se tiče osoba koje su slepe, kako navodi Janković, njima je pristupačno da odu do glasačkog mesta, ali naizlaze na mnogo drugih barijera.

„Dobar deo osoba koje su slepe koristi faksimil, a često znaju članovi biračkog odobra da im traže potvrdu o tome da oni mogu da koriste faksimil iako je situacija očigledna. I onda oni moraju da dokazuju svoj hendikep“, ukazuje naš sagovornik.

Janković podseća i da ne postoji evidencija sa biračkih mesta o broju osoba sa hendikepom koje glasaju.

„Na prošlim izborima, članovi biračkih odbora u zapisnicima sa biračkih mesta nisu navodili koji broj glasača je glasao uz podršku. Zbog toga je teško da se stekne tačan uvid, a to bi bio značajan pokazatelj o broju osoba sa hendipekom koje su ostvarile svoje biračko pravo“, kaže on.

Član Gradske izborne komisije (GIK) Zoran Alimpić navodi da otežano glasanje osoba sa invaliditetom predstavlja jedan od problema na koji se godinama upozorava.

„Međutim, nadležni organi i Izborne komisije nisu do sada u dovoljnoj meri bili posvećeni rešavanju ovih problema i stvaranju uslova da i lica sa različitim stepenom i oblikom invaliditeta mogu ravnopravno da pristupe glačkim mestima i da glasaju uz obezbeđenje tajnosti“, ukazuje on.

Više informacija možete pročitati OVDE.