Ekonomija

EBRD: Srpska inflacija u granicama cilja do kraja godine

Pixabay/ilustracija

Pixabay/ilustracija

Privredni rast država jugoistočne Evrope značajno je usporio u 2023. godini, ali je i dalje viši od većine članica EU, uglavnom zbog rasta potrošnje, navodi se u izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Investicioni trendovi ostaju pozitivni i zbog značajnih fondova EU u narednim godinama, koji će ostati važan motor kratkoročnog i srednjoročnog rasta regiona.

Očekuje se da će BDP Zapadnog Balkana porasti sa 2,5 odsto u 2023. godini na 3,3 odsto u 2024. godini, da bi naredne dostigao 3,7 odsto, kažu ekonomisti EBRD.

Nakon rasta od 2,5 odsto tokom 2022. i 2023. godine, izgleda da se ekonomska aktivnost ubrzava u prvih nekoliko meseci tekuće godine.

Kratkoročni pokazatelji za prva dva meseca u industrijskoj proizvodnji, realnoj trgovini na malo i turizmu, ukazuju na snažan rast.

„Inflacija se očekuje da će se vratiti u okvire cilja centralne banke do kraja godine, usred zaoštrene monetarne politike. Treći i završni pregled u okviru stand-by aranžmana sa MMF-om čeka odobrenje Odbora, što bi omogućilo Vladi da pristupi sredstvima u visini oko 400 miliona evra“, kažu ekonomisti EBRD u izveštaju u vezi Srbije.

Rizici zbog kojih bi moglo doći do pada, proizlaze iz nastavka slabost ekonomija evrozone, zategnutog tržišta rada, geopolitička nestabilnost i nepovoljni vremenski uslovi koji mogu negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju.

Pozitivan uticaj na ekonomiju može doći iz uspešnog sprovođenja reformi u oblasti upravljanja državnim preduzećima, kaže banka iz Londona.

Strane direktne investicije (SDI) iz Kine u oblasti koje pokriva EBRD beleže nagli rast u 2023. godini, sa posebno velikim prilivom u Egipat, Maroko i Srbiju, u sektore kao što su elektronika, metali i obnovljivi izvori energije.

Više pročitajte na LINKU.