Nikola Krstić: Aktivizam i politika idu zajedno, jer biti aktivan građanin znači baviti se politikom

Aktivisti  imaju specifične ciljeve, bilo da je reč o ljudskim pravima, zaštiti životne sredine, socijalnoj pravdi, pravima manjina, ili drugim društvenim pitanjima. Rade u okviru organizacija, nevladinih organizacija ili neformalnih grupa. Ponekad se sami uključuju u političke procese, bilo kao kandidati na izborima ili kao savetnici i konsultanti za političke stranke i organizacije. Aktivizam i politika često idu zajedno, jer oba imaju za cilj postizanje društvenih promena, ali njihov odnos može biti kompleksan.

Nikola Krstić  iz Pokreta Tvrđava smatra da su aktivizam i politika neodvojivo povezani.

“Aktivizam i politika idu zajedno, jer biti aktivan građanin znači baviti se politikom. To ne znači nužno delovanje kroz partijski kanal, već građanski, koji podrazumeva rad sa građanima na terenu i unapređivanje njihovog kvaliteta života.”

Navodi da je to i cilj postojanja političkih stranaka, rešavanje ključnih problema koji utiču na društvo.

“Goruća društvena pitanja i treba da se rešavaju kroz politički kanal delovanja, političkim strankama je to cilj postojanja. Udruženja građana im mogu biti od pomoći na tom putu, jer stranke često nemaju potrebnu ekspertizu, ni dovoljno ljudstva. Što se tiče samog političkog angažmana aktivista, veće šanse za uspeh imaju ako se kandiduju u svojim lokalnim samoupravama.”

Na pitanje da li bi se angažovao u politici, kaže da razmišlja na koji način bi mogao da doprinese.

“Ako uđem u politiku, to će biti kroz moju lokalnu zajednicu.”

Nikola Kolja Krstić zajedno sa svojim aktivistima osnovao je Pokret Tvrđavu u Smederevu  2018. godine kao odgovor na velike ekološke probleme, pre svega sa zagađenjem vazduha u Smederevu.

 Prva javna akcija koju su organizovali bila je bal pod maskama, kada su na glavnom trgu u Smederevu organizovali performans, kako bi prvi put do tada skrenuli pažnju na zagađenje u Smederevu. 

Krajem iste godine organizovali su protest i blokadu železare, tako što je 200 prisutnih blokiralo put i prugu ispred železare. Tada su prvi i jedini put pozvani na razgovor sa Hbisom, u Agenciju za životnu sredinu. Odlučeno je da se ispuni jedan od zahteva, puštanje u rad stanice za kvalitet vazduha u Radincu. Prvi put su dobili zvanične rezultate koji su pokazali da imaju problem u Radincu sa zagađenjem vazduha. 

Nakon toga, Tvrđava je organizovala niz akcija i performansa. U avgustu 2020. je bio drugi protest, blokirali su luku Smederevo koja je data na korišćenje HBIS-u. Na protestu je bilo prisutno oko 500 građana, i kao i posle prvog protesta, ispunjen je samo jedan zahtev, puštena je u rad još jedna merna stanica za kvalitet vazduha. Na taj način su dobili monitoring vazduha  na teritoriji celog grada. 

Tvrđava je nastavila da skreće pažnju na problem industrijskog zagađenja, i u oktobru 2021. je pokrenula kampanju “Podizanje prašine” koju je sprovodila na teritoriji najugroženijih sela oko Železare - Radinca, Vranova i Ralje. Tada su odlučili da prikupe dokaze, angažuju laboratoriju da uradi analizu prašine, i da podnesu  krivičnu prijavu protiv HBIS-a za krivično delo Zagađenje životne sredine. Podneta je Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu u maju 2022. godine.  Iako je krivična prijava sadržala medicinsku dokumentaciju 10 porodica, nebrojano veštačenja i ekspetiza cenjenih profesora i eksperata, tužilac je u decembru 2023. godine odbacio krivičnu prijavu, sa obrazloženjem da nema dokaza da zagađenje iz železare značajno utiče na zdravlje ljudi.

Od uličnih akcija organizovali su dve blokade u 2021. godine, u vezi sa spornim zakonima o ekspoprijaciji i referendumu. Nakon blokada sa oko 800 učesnika, koordinator Tvrđave je priveden kao neformalni organizator. U kasnijim suđenjiima, oslobođen je krivice. 

U martu 2023. godine, Nikola Krstić, koordinator Pokreta Tvrđava, izabran je u program Međunarodnih lidera koji u SAD organizuju Stejt department i Meridijan centar, od kojih je kasnije dobio i međunarodno priznanje Global Impact Award, koje se dodeljuje lokalnim aktivistima prepoznatim na globalnom nivou.

Ovo je primer da su aktivisti tipično izazivači politika i praksi, pokušavaju da postignu društveni cilj, a ne da samo dobiju moć. Kada je reč o politici, obični građani često o njoj govore kao o nečemu prljavom i gadnom, te sebe smatraju apolitičnim. Međutim, ukoliko im smeta skupa hrana, poskupljenje komunalija i ostalih usluga to već znači da su politični. Politiku su možda zgadili korumpirani političari. Politička borba može imati samo jedan cilj, a to je rad na promenama za uređeno društvo po meri čoveka. Kada se aktivizam i politika udruže, rezultati mogu biti značajni za društvo. Možda ključ uspeha leži u otvorenoj komunikaciji i međusobnom poštovanju.