Okrugli sto u Beogradu: Utrostručen broj napada na novinare, pretnjama prednjači vlast

Ukazano je da je zbog toga važno raditi na promeni klime nekažnjivosti i suprotstaviti se normalizaciji napada i pretnji na novinare koja je poslednjih godina uspostavljena.

Na okruglom stolu u Fondaciji B92, u organizaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine, predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Filipović Stevanović je kazala da je, po podacima iz njihove baze podataka o napadima na novinare, taj broj utrostručen ove godine.

"Za celu 2023. u bazi smo zabeležili 11 fizičkih napada i 46 ozbiljnih pretnji, a samo u prva tri meseca 2024. godine 38 ovakvih slučajeva" - navela je ona.

Ocenila je da se iz postupanja nadležnih institucija vidi "ležeran odnos prema zakonima" i njihova selektivna primena.

Umesto izmene Krivičnog zakona, dodala je, trebalo bi pre raditi na uvođenju kvalifikovanih oblika brojnih krivičnih dela.

Dodala je da indeks bezbednosti novinara beleži pad, te da je u 2023. iznosio 2,83, a godinu ranije 2,89.

Predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić je ocenio da je i u Srbiji i svetu u toku "specijalni rat protiv novinarstva" i protiv slobode izražavanja uopšte.

Istakao je da nije neophodnoa samo izmena Krivičnog zakonika, već da je, kako je kazao, prvo potrebno analizom ustanoviti koje sve mogućnosti pružaju postojeće odredbe i zakoni da bi se prvenstveno radilo na prevenciji.

"Mislim da je potrebna sveobuhvatna multidisciplinarna analiza usklađenosti zakona koji su relevantni za temu bezbednosti novinara - Krivični zakonik, Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o javnom redu i miru, Zakon o elektronskim medijima i svih drugih koji bi mogli da imaju veze sa unapređenjem bezbednosti novinara i medijskih radnika, i sinhronizovano izvršiti promenu", precizirao je Matić.

Matić je ukazao da je važno "povećati kapacitet" Tužilaštva za visoko tehnološki kriminal pošto 60 do 70 procenata pretnji spada u njihovu nadležnost jer su upućene putem interneta.

Predstavnica Fondacije "Slavko Ćuruvija" Ivana Stevanović je ocenila je da je presuda o oslobađanju okrivljenih za ubistvo Slavka Ćuruvije jedna od prelomnih tačaka koja je "zacementirala i utvrdila" utisak da država i pravosudni sistem nemaju nameru da se ozbiljno pozabave bezbednošću novinara.

Analiza koju je ta fondacija uradila, dodala je Stevanović, pokazala je da je samo u pet provladinih tabloida tokom prošle godine zabeleženo 880 individualnih napada na novinare.

"U najmanje 170 slučajeva ti tekstovi su bili inspirisani izjavama, targetranjem i uvredama koje su poticale od najviših državnih funkcionera, na prvom mestu predsednika Republike, na drugom mestu tadašnje premijerke Ane Brnabić, a na trećem mestu poslanika Vladimira Đukanovića" - navela je Stevanović.

Ocenila je da to govori o "normalizaciji nasilja i pretnji novinarima", zbog čega "i ne čudi sve što se nakon toga dogodilo u Novom Sadu s Dinkom Gruhonjićem i Anom Lalić".