Opasnost za svetsku proizvodnju hrane

Ističe se da pašnjaci u koje spadaju i tundra, kao i površine pod žbunjem, pokrivaju 54 odsto kopna naše planete, ali da je polovina ovih područja, koja služe za ispašu stoke i divljih životinja, degradirana i veoma lošeg kvaliteta, što direktno ugrožava ishranu gotovo 17 odsto svetske populacije.

Simptomi koji jasno ukazuju na ozbiljnost ovog problema su smanjena plodnost tla u kome ima sve manje hranjljivih materija, uvaćana erozija, salinitet i alkalnost, kao i manja rastresitost zemljišta što otežava rast biljaka.

Sve ove negativne promene, navodi se u istraživanju, povećavaju rizik od suše i smanjenja biodiverziteta, kako ispod tako i na površini zemljišta.

Ove globalne pojave uzrokovane su konverzijom pašnjaka u poljoprivredno zemljište, ali i porastom populacije, sve većom urbanizacijom, kao i klimatskim promenama.

„Nadamo se da će se u rešavanju ovog ozbiljnog globalnog problema više voditi računa o savetima i rešenima o očuvanju životne sredine koje nude tradicionalni uzgajivači stoke i pastiri, kojih u svetu ima više od pola miliona, i da će njihovi saveti za održavanje i očuvanje pašnjaka biti konačno uzeti u obzir“, kaže sekretar Konvencije UN Ibrahim Tiav.

Istovremeno, kako se navodi, gotovo dve milijarde ljudi u svetu posredno i neposredno, kroz zapošljavanje, kao i kroz ishranu, zavisi od prehrambene industrije koja je bazirana na stočarstvu.

U Zapadnoj Africi čak 80 odsto celokupne populacije zaposleno je u industriji stočarstva dok se u Srednjoj Aziji 60 odsto teritorija upotrebljava za ispašu goveda, od čega se posredno ili neposredno izdržava trećina populacije tog regiona.

 
Milijardu grla stoke u stotinu zemalja sveta, koje napasaju stočari, izdržava više od 200 miliona domaćinstava i snabdeva svetsko tržište sa oko 10 osto mesa i mlečnih proizvoda, naglašava se u ovom istraživanju UN koje ukazuje na važnost zaštite i održavanja pašnjaka i područja za ispašu širom sveta.