Slobodan Vasić: Mora da se uvede domaćinsko upravljanje sredstvima građana

“U vremenu kada je zaposlenje u EPS-u životni cilj većine mladih ljudi, a i starijih, zbog vrlo pristojnih zarada za srpske prilike stvorio se zavisnički odnos građana prema onima koji drže “ključeve” tih radnih mesta. Javna je tajna da se do tih mesta dolazi isključivo preko stranačke članske karte. Na taj način upošljavamo podobne, a ne sposobne i stručne.”, rekao je koordinator gradskog odbora Dosta je bilo, Slobodan Vasić, prvi na listi “Moj Grad, Moje Selo – Moji Ljudi”, koalicije Dosta je Bilo, Srpski Pokret Dveri.

Vasić je na pitanje šta najviše zamera gradskoj vlasti za Boom 93 govorio o problemu partijskog zapošljavanja u javnim preduzećima koristeći EPS kao primer. Smatra da zapošljavanje podobnih, umesto stručnih i sposobnih, može dovesti do ozbiljnih problema u kvalitetu usluga i efikasnosti rada.

“EPS sam samo uzeo za primer, tako je u svim javnim preduzećima. Sad je moje pitanje vama i vašim čitaocima: Da li bi ste pristali da vas operiše podoban ili bi radije da to bude stručan hirurg? Tu i tako nastaju svi naši problemi koje se kasnije preslikavaju na sve u ovom gradu.”

Nedostatak adekvatne dokumentacije o mrežama, neplanirana gradnja, nedostatak koordinacije među različitim operaterima i neadekvatna sanacija štete samo su neki od problema koje je Vasić istakao po pitanju infrastrukture u gradu.

“Da li znate da Vodovod nema trase i mape svoje mreže na pedeset posto grada. Na kanalizacionu, vodovodnu pa i toplifikacionu mrežu u ulicama koje su predviđene za individualno stanovanje niču soliteri te onda dolazi do zagušenja, slabog pritiska ili pak lošeg grejanja. Ruše se zgrade u centru grada koje su pod zaštitom države kao spomenik kulture. Zidaju slične, jer je nekom sve pa i to dozvoljeno, a građanima se naplaćuje kazna za kolica peska ispred kapije na ulici.”

Vasić naglašava važnost stručnosti i odgovornosti u upravljanju javnim preduzećima, te smatra da su ključne infrastrukturne službe prepuštene onima koji nisu kompetentni.

“Ako posmatramo grad kao živo biće, gde je Vodovod recimo krvotok, Elektromreža nervni sistem, toplifikacija pluća, Komunalno gastro trakt, gradska uprava bi po sledu stvari trebala da bude mozak. Sad zamislite da jedan od ovih pobrojanih otkaže, grad umire. Dakle, bez njih nam nema života. Zašto su javna preduzeća koja su kao što vidimo od životne važnosti za građane deo partijske podele plena posle pobede na izborima? Predajemo ih u ruke ljudi sa članskim kartama. Svedoci smo da samo štetu prave počevši od Vodovodovog zakupa lokala od 12 000 evra mesečno preko kupovine raznih skupih automobila do repromaterijala sumnjivog kvaliteta koji se ugrađuje u gradske mreže svih tipova. To i takve stvari stručni ljudi sebi ne bi dozvolili pre svega zbog sebe, svog zvanja i znanja. No, takva su vremena što bi rekao davno SPS “Tako Treba”.”

Vasić se osvrnuo na razliku u pristupu finansijama između privatnog i javnog sektora. Smatra da dok građani pažljivo planiraju i štede, gradski budžeti često ne odražavaju efikasnost i odgovornost.

“Kad pogledate u budžet grada vidite projekte milionske vrednosti, kad izađete da vidite te radove po završetku, često se upitate da li je ovo neka neslana šala. Recimo, Sunčani Park kao primer ovakvog rada. Upoređujući brojke i urađeno, prosto vam dođe da sami sebi čestitate kako uspevate da sa skromnom platom decu školujete, porodicu prehranite, sve račune redovno izmirite, pa i nešto nameštaja obnovite i kvarove otklanjate. No to su dva sveta očigledno, privatni I javni sektor. U prvom se tri puta dinar okrene pre nego se potroši, u javnom potroši se pre nego je u kasu stigao. Čak ponekad imam utisak kao da je neki konkurs raspisan za najbolje bačene pare. U budžetu grada godinama unazad se prenose sredstva iz godine u godinu. Tako je Rečica dobila 32 milona dinara 2020. godine od EPS-a, da bi napravili vodovod u selu. Jedan ašov nije zaboden od tada, a 32 miliona 2020 I 2024 nisu više isti, inflacija ih je pojela dobrano.”

Ukazujući na neophodnost transparentnosti i pravednosti u procesu dodeljivanja javnih poslova, Vasić je naveo da se privrednici iz lokalne zajednice često osećaju zanemareno, dok se poslovi dodeljuju firmama koje su daleko od grada. Smatra da uvođenje domaćinskog upravljanja sredstvima građana i redovno izveštavanje o budžetskim izdacima bili bi ključni koraci ka odgovornijem i efikasnijem upravljanju.

“Sa druge strane reći ću nešto što sam često čuo u razgovoru sa privrednicima našeg grada. Kad treba pomoć oko neke manifestacije ili ugroženim sugrađanima, hajde ljudi pomozite. Kad se poslovi dodeljuju nas se niko ne seti, bar da nas pozove, da nas obavesti da je javna nabavka u toku. Tih dana izgube naprasno naše telefone. Nisam za uranilovku naravno, samo se pitam kako to neko ko je 300 pa i više kilometara daleko od ovog grada može da ima bolju cenu od nas koji smo na 15 km. To mora da se zaustavi. Mora da se uvede domaćinsko upravljanje sredstvima građana. Mora se prestati sa javnim nabavkama, gde je bofl sa najnižom cenom i najvećim stepenom “ugradnje” presudan kriterijum. Budžet grada I javnih preduzeća mora da bude vidljiv I javan. Svakog meseca mora da se izbaci lista svih onih preduzeća koja rade I dobijaju sredstva od grada, koliko, kada su i zašto dobili.”

Vasić naglašava važnost depolitizacije upravljanja javnim preduzećima i uvođenja sistema koji će ceniti stručnost i kompetenciju. Stava je da bi otvoreni konkursi za direktorske pozicije u javnim preduzećima omogućili izbor najkvalifikovanijih kandidata, čime bi se osigurao kvalitetan i odgovoran rad. Ovaj pristup bi podstakao mlade da ostanu u svom gradu, s obzirom na to da bi videli da se rad i znanje vrednuju i nagrađuju.

“Politika i političari mogu da budu samo u starom gradskom zdanju kao gradonačelnik, većnici, donekle i savetnici. Za direktore javnih preduzeća mora da se raspišu konkursi i biraju u tom trenutku najstručniji ljudi. Tamo političari I politički kadrovi nema šta da traže. Samo tako promenićemo svest kod svoje dece da se rad i znanje poštuju i nagradjuju, i na taj način stimulisati ih da ovde ostanu traže svoje parče hleba i neba nad Požarevcom.”

Rešavanje problema u gradu Vasić vidi u korišćenju prirodnih resursa i kulturne baštine za održivi razvoj grada. Povratak na tradicionalne sektore može doneti dugoročne benefite za lokalnu zajednicu, obezbeđujući stabilnost i rast.

“Iza i oko Požarevca je bogata ravnica, nepresušan izvor žitarica i uljarica. Na tom izvoru i kuluturnoj baštini treba graditi Požarevac. Kroz poljoprivredu i prerađivačku industriju potom turizam. Ovo nije ništa novo nekada je cela desna strana industrijske zone je bila baš to, prerađivačka MIP, Voćeprodukt, FSH Stižanka, da ne spominjem Žitostig I Bambi.”

Podsetimo, pod rednim brojem sedam za lokalne izbore proglašena je lista Moj Grad, Moje Selo – Moji Ljudi, koju je podnela koalicija Dosta je Bilo, Srpski Pokret Dveri.