Kako biste rekli vatrogasac u ženskom rodu? Šta misle građani o primeni rodno osetljivog jezika

N1: Kako biste rekli vatrogasac u ženskom rodu?

„Ne znam“.

„Vatrogaskinja, recimo… Sad ne znam da li sam pogodila ili nisam“.

I ako niste pogodili, nećete snositi bilo kakve sankcije.

Obavezu primene rodno osetljivog jezika zakon propisuje za medije, institucije iz oblasti obrazovanja i nauke. A sankcionisane mogu biti odgovorne osobe u organima javne vlasti, kaže autorka Smernica za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

„Postoji u njemu kazna do dva miliona, ali uopšte nevezano za jezik nego za političke stranke, sindikate ili neke druge koji krše rodnu ravnopravnost prilikom kandidacionog postupka ili u procesu izbora“, kaže Zorica Mršević, autorka Smernica za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

N1: Da li vam smeta kada se izgovaraju zanimanja u ženskom rodu?

„Smeta mi. Prosto psiholog je psiholog, pa sad da l’ je muški ili ženski rod, psihološkinja, pa recimo, ima neke reči koje ne mogu da se prenesu u ženski rod“.

„Generalno mi ne smeta“.

„Zašto bi mi smetalo? Ne“.

„Dovoljno je podela u ovom društvu i bez toga“.

S jedne strane podele našla se crkva. Najglasniji protivnik rodno osetljivog jezika – patrijarh.

„Plakao bih, vrištao bih od muke kada vidim jadnicu koja menja teze“, rekao je pre godinu dana patrijarh Porfirije.

Rasprava o ovoj temi je vođena na senzacionalistički način, banalizujući temu rodne pravnopravnosti, ukazuje poverenica za rodnu ravnopravnost.

„Možda je ovo prilika da, zaista, vratimo u realne okvire priču o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i priču, uopšte, o položaju muškaraca i žena. Da ne svodimo, ne banalizujemo i dodatno ne pravimo probleme kojih, ja inače mislim, imamo mnogo više nego što nam treba“, kaže Brankica Janković, poverenica za rodnu ravnopravnost.

Problematična će biti primena rodno osetljivog jezika jer nadležna ministarstva nisu usvojila podzakonske akte neophodne da bi zakonske norme zaživele u praksi.