Srbija u vrhu Evrope po broju kladionica po stanovniku, deca počinju sa kockom već u osnovnoj

To je, piše Danas, i pet puta više nego u Velikoj Britaniji ili čak šest puta više nego u Španiji. Ovo Srbiju stavlja na drugo mesto u Evropi po broju kladionica po glavi stanovnika.
 
Na Zelenom vencu u Beogradu, na primer, ima pet kladionica u nizu, iako je Zakonom o igrama na sreću propisano da moraju da budu na rastojanju od najmanje 100 metara. Kada prošetate bilo kojim drugim gradom u Srbiji po lokalima duž ulica dominiraju kladionice i kockarnice.

Jelena Manojlović, psihoterapeutkinja iz SOS centra za prevenciju i lečenje patološkog kockanja, kaže za Danas da je broj kladionica u Srbiji znatno veći od onog koji Udruženje priređivača igara na sreću navodi i da iznosi oko 6.500, ali, kako kaže, ne postoji zvanična statistika o broju patoloških kockara u Srbiji.
 
"Za taj podatak se uzima prosek Svetske zdravstvene organizacije po kome od 0,5 do 1,5 odsto stanovništva neke zemlje ima problem sa kockom, s obzirom da imamo oko šest i po hiljada kladionica i 3.500 osnovnih i srednjih škola, možemo da govorimo o tome koliki je kocka problem u Srbiji", kaže sagovornica Danasa.
 
Manojlović dodaje i da je onlajn kockanje vrlo popularno, kao i da se na svim trafikama može uplatiti dopuna za nalog na nekom od kladioničarskih sajtova. Ona dodaje i da su reklame za kladionice u Srbiji koncipirane tako da privuku nove kockare, pa tako imamo bonuse dobrodošlice i besplatne "spinove" za "početnike".

"Svuda oko nas su reklame za kladionice, ne samo na sportskim kanalima. Bukvalno usred filma vi imate reklamu za kladionicu i sve je predstavljeno kao lepo i sjajno i da je dobra atmosfera i super ekipa u kladionicama", ističe ona.
 
Iz njenog profesionalnog iskustva koje traje već 17 godina, deca u Srbiji počinju da se kockaju već u periodu između sedmog razreda i prve godine srednje škole.
 
Prema odredbi Zakona o igrama na sreću, udaljenost kladionice ili kockarnice od obrazovnih ustanova ne sme biti manja od 200 metara. Na mnogim mestima se ova odredba krši.
 
Manojlović naglašava i da je jako bitno da ljudi shvate da je kocka porodična zavisnost koja ne uzima danak samo kockaru već i celoj njegovoj porodici.
  
Ekonomista Božo Drašković navodi da toliko kladionica u Srbiji zahteva investicije od više od 70 miliona evra za uređivanje prostora, plus za zakup, koji je procenio na oko osam miliona evra godišnje.
 
"Ako zapošljavaju bar po tri radnika po kladionici - to je godišnji rashod od još četrdesetak miliona evra. Bez ikakvih drugih troškova to je rashod od oko 150 miliona evra godišnje za kladionice u Srbiji. Ako stalno niču nove, to znači da je veoma isplativ bznis koji donosi profit", kaže Drašković za Danas.
 
S druge strane, društveni aspekt ovoga je, kako on objašnjava, da ljudi očekuju da će zaraditi na kocki.