Koliko je realan ulazak Srbije u EU 2030?

SNS sve to ne želi da uradi, kažu sagovonici Danasa komentarišući izjavu predsednika Srbije na samitu Zapadnog Balkana i EU da će Srbija i ovaj region čekati šest godina za ulazak u EU i da se to neće dogoditi pre ulaska Ukrajine.
 
Vučić je nedavno naveo da se u junu očekuje velika pobeda Ukrajine na političkom planu u Briselu i da je njegova procena da kad god da bude ulaz, niko neće ući pre, možda istovremeno sa Ukrajinom.
 
"Za njih je Ukrajina apsolutno najvažnija, ima ogroman broj stanovnika, značajna teritorija, u ratu su, sve razumemo", rekao je Vučić i dodao da očekuje da u EU istovremeno uđu Ukrajina, Moldavija, Gruzija i Zapadni Balkan, ali da nije siguran da li će neka zemlja Zapadnog Balkana biti izuzetak.
 
Vučić je i ranije govorio da Srbija nikada nije imala političku podršku EU za integracije kakvu sada dobija Ukrajina.
 
"Nemam ništa protiv Ukrajinaca, ali dodeljivanje Ukrajini statusa kandidata za članstvo u EU u roku od godinu dana od podnošenja zahteva i potencijalno otpočinjanje pregovora sledeće godine, pokazuje nam da takva politička podrška nikada nije postojala za nas (Srbiju)", rekao je Vučić u septembru 2023. britanskom dnevnom listu Fajnenšel tajms.
 
Budući da su pregovori Srbije i EU u zastoju zbog, između ostalog, i pogoršanja odnosa sa Kosovom i neuvođenja sankcija Rusiji, te da otvaranje klastera ne napreduje, postavlja se pitanje da li je realno da za šest godina, kako kaže Vučić, Srbija postane članica.

Moguće da je ova njegova procena zasnovana na obećanju Unije da će ubrzati proces prijema šest zemalja Zapadnog Balkana, kao i na rečima predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je nagovestio da će Unija biti spremna za prijem novih članica do 2030.
 
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa za EU, za Danas kaže da se licitiranje rokovima do sada pokazalo kao izuzetno nezahvalno, ali da nekako postoji pritisak vrlo često da se daju ocene tog tipa.
 
"Oni jesu i realni i nerealni. Srbija jeste tehnički spremna da otvori jedan novi klaster, to znači i nova poglavlja, ali za to su postojali uslovi i ranije. Međutim, čak i da ne postoje politički uslovi koji su posledica novih geopolitičkih preokreta, dalje tehničko usaglašavanje se ne može desiti bez odgovarajućeg pomaka u već otvorenim oblastima, posebno onima koji se deo osnovnih principa EU. Dakle, od stepena političke volje da se dese odlučni koraci u ovim oblastima zavisiće da li je ovaj rok realan ili ne", navodi ona.
 
Kako pojašnjava, na primer, ako Srbija i otvori klaster 3 ili napreduje u nekim ekonomskim poglavljima, a usvoji zakon o tzv. stranim agentima što se sa formiranjem nove vlade ponovo najavljuje, i tako značajno uruši stanje medijskih sloboda i položaj civilnog društva, teško da će moći da dokaže volju da je državnom vrhu članstvo u EU zaista cilj, ne samo za pet godina nego ikada.
 
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, precizan je kad kaže: "Da bi Srbija ušla u EU 1. januara 2030. mora da završi pregovore sa EU do decembra 2027. i ispuni sve obaveze kako bi zatvorila pregovore do septembra 2027. To je manje od tri i po godine da uvede sankcije Rusiji, dogovori pravnoobavezujući sporazum sa Kosovom, reši korupciju i organizovani kriminal, obnovi demokratiju i slobodne izvore. SNS sve to ne želi da uradi."
 
Na samitu lidera Zapadnog Balkana i EU premijer Albanije Edi Rama naveo je da su potrebni čvršća regionalna saradnja i brže reforme kako bi se nastavio proces pristupanja regiona Uniji, dodajući da je cilj Albanije da bude spremna za članstvo 2027.
 
Rama je istakao i da "nema smisla" da se zemlje regiona na putu ka EU međusobno blokiraju.
 
"Želimo da nas posmatraju kao države članice u smislu ponašanja, a nastavljamo da se blokiramo. To nema smisla. Treba da izostavimo politiku i bilateralna pitanja iz ove situacije. Ako sve uradimo na evropski način, to će razvedriti atmosferu", rekao je albanski premijer.
 
Na to je reagovao Vučić rečima da će region ipak čekati da u Uniju prvo uđe Ukrajina.