Od 24 časa u rimskom gradu i propagande u Rimskoj imperiji do građanskog identiteta Požarevca: Kako je obeležena Evropska noć muzeja?

"Tekovine Rimske imperije: Propaganda i mediji"

Saša Živanović autor je dokumentarne izložbe "Tekovine Rimske imperije: Propaganda i mediji".

“Ovom izložbom smo predstavili neka svedočanstva o važnim političkim i kulturnim propagandama rimske imperijalne mašinerije i o načinu na koji su imperatori koristili sva sredstva kako bi afirmisali svoju vlast i položaj. Na ovaj način je uspešno oblikovano javno mišljenje i održavana stabilnost društveng poretka”, kaže Živanović.

Navodi kako su propaganda i mediji do današnjeg dana ostali osnovno sredstvo sa istim ciljem u manje ili više neizmenjenom obliku.

“Sve propagandne forme su vešto planirane kako bi se ojačala vlast i kreirao društveni stav u skladu sa aktuelnim političkim okolnostima”, objašnjava Živanović.

Prilikom kreiranja izložbe, kako kaže, koristio je opšta znanja.

"Da bi se ukazalo na neke pojavnosti u rimskom periodu koje vuku direktne paralele sa današnjim aktuelnim propagandama i medijskom mašinerijom ne treba puno. To su vrlo očigledne stvari”, kaže Živanović.

Smatra da bi ova tema bila aktuelna i iz perspektive jednog rimskog građanina.

“Verovatno da, ako bi rimski građanin pravio izložbu u to vreme, ta tema bi bila aktuelna, kao što je i danas aktuelna. Mi zaista živimo u svetu koji je pun propagande i medijske mašinerije. Pogotovo kada pogledamo kakva je geopolitička situacija trenutno u svetu, bombardovani smo sa svih strana”, rekao je Živanović.

Ova izložba ima i prateću prezentaciju “Rimski carevi kao influenseri”.

“Prateća prezentacija je rad koleginice arheologa Ane Đuričić. Ona ima svoj kanal na Jutjubu “Djuroplov”, koji se bavi zanimljivim temama iz istorije arheologije, ali ih obrađuje iz jedne malo drugačije perspektive, da to bude primčivije običnim ljudima. Kada se naučnik obraća običnom čoveku, njemu je to nekad i apstrakcija. Konkretno, u ovom videu je ona izdvojila neke rimske imperatore i analizirala koji bi oni influenseri recimo bili kada bi živeli u ovom vremenu, pa je jedan bio zadužen za Instagram, drugi za Tik Tok, treći za YouTube-om. Priča je vrlo zanimljiva priča i verovatno više zanimljiva mlađoj populaciji”, objašnjava Živanović.

Kada je u pitanju interesovanje građana za izložbu, naveo je kako je prijatno iznanađen i zadovoljan, te da su građani zainteresovani i više nego što je mislio.

"24 sata u rimskom gradu: Jedan dan iz života tamošnjih stanovnika"

Maja Šega autorka je izložbe "24 sata u rimskom gradu: Jedan dan iz života tamošnjih stanovnika". 

Kako kaže u razgovoru za Boom 93, jedan dan života u nekom rimskom gradu sagledan je iz različitih perspektiva njegovih izabranih 24 stanovnika.

“Sam rimski grad ima određene mane, ali ono što je zajedničko svakom gradu, to je da njegovi stanovnici ipak imaju ogromnu energiju, optimizam, preduzetnički duh i nepokolebljivo uverenje da, ma kako je loše, uvek može biti bolje. Mnogi njegovi stanovnici vode život u društvu prepunom nejednakosti. Za njih se život ne svodi na slavu carstva, već na to kako će zaraditi novac kojim će platiti stanarinu i na to da se sukobe sa svakodnevnim izazovima kod kuće i na poslu”, navodi Šega.

Stanovnike grada, kako objašnjava, čine slobodni građani koji teže da budu što uspešniji, zatim bogati trgovci koji žele da uđu u visoko društvo i robovi koji žele da budu slobodni.

“Oni su svi dinamični i uvereni su u sopstvenu superiornost i prožeti osećanjem da iskoriste najbolje što mogu i izbore se za bolji život za sebe i svoju decu”, rekla je Šega.

Prema njenim rečima, život u jednom rimskom gradu bio je tačno predodređen i u prostoru i u vremenu, gde se tačno i precizno znalo kad, šta, kada, gde i ko nešto treba i mora da uradi.

Upravo ovom izložbom posetioci mogu da saznaju kako su Rimljani računali i shvatali vreme, kao i kako je život u rimskom gradu izgledao iz sata u sat.

“Rimljani su svoj dan isto računali kao i mi tako da dan traje 24 sata, ali su sate brojali počev od prethodnog zalazka sunca. To je primer za mnoge poglede na svet koji su za Rimljane drugačiji od onoga kako ga mi vidimo danas. Naime, jedan sat po sunčanom satu koji su Rimljani koristili leti je trajao 75 minuta, dok je zimi jedan sat trajao 45 minuta. Vreme počinju da računaju od šestog sata u noći”, objašnjava Šega.

U razgovoru sa Majom Šegom saznali smo da su se u jednom rimskom gradu prvo budili stražari, a zatim pekar.

“Pekar je dužan da nahrani samo stanovništvo, da umesi hleb. On mesi dve vrste hleba - jedan za bogate i jedan za siromašne. Siromašni su nedeljno imali pravo na dve vekne hleba koje nisu bile veće od jednog dlana”, kaže Šega.

Nakon pekara budili su se robovi, koji su dužni da hleb odnesu svojim vlasnicima i spreme doručak.

“Od toga da li će doručak biti dobar i da li će taj hleb biti topao i, zavisi da li će robinja dobiti nagradu od pola sata ili će biti kažnjena”, navodi Šega.

Pored brojnih informacija koje smo čuli od autorke izložbe, jedna od interesantnih tiče se sudskih sporova.

“Svi sudski sporovi održavali su se samo jedan dan. Od jutra do kraja dana morali su da budu završeni. Uglavnom gde je dolazilo do dogovora između dva advokata, pa jednog dana jedan dobije, jednog dana drugi gubi”, navodi Šega.

Kada su u pitanju raskidi ljubavnih parova, Šega kaže kako je laž sa kojom nisu mogli da se izmire ona koja se ticala statusa. Naime, ukoliko se neko predstavljao kao da pripada višem društvenom staležu, to je u ljubavnom odnosu bilo neoprostivo.

Posle ručka, koji je bio u periodu od 1 do 2 sata, sledio je period za odmaranje. U zavisnosti od toga kom staležu su građani pripadali, prema Šeginim rečima, zavisilo je i njihovo slobodno vreme koje će provesti noću.

Kako objašnjava, to je uglavnom vreme za zabave, a najteže su u tom periodu radile devojke, odnosno robovi koji rade u perionici.

“Perionice su bile izuzetno visoke zgrade sa velikim otvorenim prozorima. One stoje u bazenima sa vodom i peru veš koji je pun sumpora i ustajale mokrače. Odmah se znalo gde one rade jer je njihova koža mirisala na to. One su kašljale i njihove noge su bile jako otečene. To je bio jedan od napornih poslova koje su žene radile u tom periodu”, navodi Šega.

Među brojnim interesantnim detaljima, još jedan je i taj da se noć završavala brigom jedne majke.

“Majka je veoma bitna za rimsko društvo. Recimo, na samom gradu Viminacijumu ona je prikazana kao boginja, odnosno smatraju je vladaocem iz senke”, ističe Šega.

Inspiraciju za izložbu pružila joj je knjiga “24 sata u starom Rimu”.

“Knjiga me je ispirisala da našu postojeću izložbu samo prenesemo na jedan drugi, malo interesantniji način i da približimo publici jedan život koji se zapravo odvijao u jednom rimskom gradu”, kaže autorka.

Kako je istakla, posetom su jako zadovoljni.

Za kraj razgovora rekla nam je u čemu vidi značaj Evropske noći muzeja.

“Sam značaj manifestacije jeste u tome što prikazuje rad muzejskih stručnjaka i radnika, onoga što rade tokom godine. Odraz je nas samih. Trudimo se da našim građanima u velikoj meri prikažemo da smo mi jedne otvorene institucije. Jer mnogi se plaše nas i izbegavaju nas, smatraju nas zatvorenim institucijama, a mi smo uvek otvoreni za saradnju i sa mladima i sa đacima i sa svima. Pozivam ih ovom prilikom da uvek kad imaju slobodno vreme dođu da nas posete”, zaključuje Šega.

"Građanski identitet Požarevca" 

U Etno parku Tulba postavljena je izložba "Građanski identitet Požarevca" autorke Danice Đokić, muzejskog savetnika etnologa u Etno-parku Tulba.

"Građanski identitet Požarevca krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka ogledao se, između ostalog, i u stambenoj kulturi, koja je pratila evropske umetničke stilove i ni malo nije zaostajala za njima, posebno u bogatim porodicama trgovačkih, zanatskih i intelektualnih slojeva", navodi se u opisu izložbe.

Zanimljiva informacija koju smo dobili od kustosa jeste da je u današnjoj zgradi Narodnog muzeja Požarevac do 1941. godine bio vrtić.

Pored ovih izložbi, postavljene su i sledeće:

• Kamerna izložba "Ljubica Cuca Sokić" (1914-2009) - harmoničnost življenja" u legatu Miodraga Markovića: Na izložbi su predstavljena dela iz istorijsko-umetničke zbirke Narodnog muzeja Požarevac. Autorka izložbe je Marina Radosavljević, viši kustos istoričar umetnosti.
• Izložba "Čačanske lepotice" Leposave Milošević Sibinović u Galeriji Narodnog muzeja Požarevac, na Starom korzou: Izložbu čine slikarski radovi na jagnjećem pergamentu.

Evropska noć muzeja obeležava se 18. maja u više od 120 gradova sveta.