Misija Srbije pri UN apeluje na kosponzore da povuku tekst rezolucije o genocidu u Srebrenici

Mart je apelovao na kosponzore predloga te rezolucije da, u interesu svih, pre svega naroda u BiH, ali i svih članica UN, povuku taj tekst da "države članice UN ne bi bile dovedene u poziciju da glasaju o osetljivom pitanju koje zahteva konsenzus" - prenosi RTS.

Mart je naveo da je u vezi s poslednjim pismom koje su Stalne misije predlgača - Nemačke i Ruande uputile svim državama članicama 17. maja u svojstvu glavnih sponzora i 'co-facilitator-a' rezolucije o Srebrenici, dužan da skrene pažnju na neke elemente.

"Nasuprot tvrdnjama o postojanju snažne regionalne podrške rezoluciji, kosponzori su nastavili sa praksom jednosmerne komunikacije, bez mogućnosti pitanja i komentara, uz odsustvo otvorenih konsultacija koje bi podrazumevale učešće svih država članica UN" - piše u pismu.

Mart je dodao da to samo potvrđuje činjenicu na koju Srbija ukazuje od samog početka: "netransparentnost procesa bez šireg regionalnog konsenzusa i saglasnosti razotkriva stvarnu nameru koja se krije iza rezolucije".

"Protivno svim procedurama i praksi Generalne skupštine UN, slanjem 'revidiranog' teksta rezolucije dogovorenog u uskom krugu kosponzora, države članice se pokušavaju dovesti u zabludu da se radi o suštinskim izmenama koje treba da ubede države članice da podrže tekst" - piše on.

"Pokušajem kosponzora da ukažu da se sudskim postupcima utvrđuje individualna krivica, nastoji se prikriti da se, u širem političkom diskursu, moralna odgovornost za genocid nastoji kolektivno pripisati celom narodu. Srpski narod koji je tokom 20. veka, bivajući na strani istine i pravde tokom dva svetska rata, izložen strašnim stradanjima, pokušaju istrebljenja i genocidu, nikada na to neće pristati" - piše u pismu Saše Marta.

On je naveo da se potpuno "zanemaruje da inicijativa o ovako osetljivom pitanju nije pokrenuta u dogovoru sva tri naroda u BiH" što je protivno Ustavu BiH i bez saglasnosti trojnog predsedništva.

"O pravoj nameri koja stoji iza ove rezolucije, govori nedavna izjava zvaničnika BiH - ministra spoljnih poslova Elmedina Konakovića koji je rekao da 'takva Srbija zaslužuje prezir i ne zaslužuje nikakvu ruku saradnje', te da će BiH na sve druge načine tražiti nadoknadu ratne štete, kao i obnovu revizije presude protiv Srbije".

Mart je naveo i da države članice ne treba dovoditi u zabludu ni o pravovremenosti iniciranja rezolucije o Srebrenici, jer nasuprot nastojanjima da se 2024. predstavi kao najadekvatnija jer će tada biti 30 godina od genocida u Srebrenici na koju ukazuje rezolucija, ovu, 2023. godinu "karakterišu složene geopolitičke okolnosti", pa "otvaranje istorijski osetljivih tema samo produbljuje podele i može proizvesti dodatne nestabilnosti na Balkanu".

"Imajući u vidu nesagledive posledice ovakvog nacrta rezolucije već u ovoj fazi, na krhki proces pomirenja otvaranjem starih rana, još jednom apelujemo na kosponzore da, u interesu svih, pre svega naroda u BiH, ali i svih članica UN, povuku tekst rezolucije, kako države članice ne bi bile dovedene u poziciju da glasaju o osetljivom pitanju koje zahteva konsenzus" - poziva Mart.

"Ukoliko to ne bude slučaj, ukazujemo da ova rezolucija već izaziva duboke podele u međunarodnoj zajednici i dovodi do usložnjavanja procesa u čitavom regionu zbog čega pozivamo sve države članice UN da ne glasaju za pomenutu rezoluciju" - piše na kraju pisma otpravnika poslova Stalne misije Srbije pri UN.