Vesna i Dragan Stamenković: Od početaka do uspešne proizvodnje cveća (FOTO+VIDEO)

„Uzgoj cveća radimo skoro 15-16 godina. Uradili smo jedan mali plastenik, tri sa četiri, od drveta i tako krenuli sa rasadom paradajza. Onda smo došli na ideju da radimo i cveće. Krenuli smo i to nam se ostvarilo“, rekao je za Boom 93 Dragan Stamenković.

Kako je naveo, počeci su bili veoma teški.

„Na primer, radiš cele sezone. Od toga što prodaš, kupiš cevi, var. Sve ove cevi je moja ruka zavarila“, kaže Dragan.

Novac su potom ulagali u cveće, seme rasada i opremu i nove plastenike. Prema Draganovim rečima, sada imaju 14 plastenika na površini od 70-80 ari. Ulaganja su bila velika. Sav novac uložili su u razvoj biznisa. 

„Od opreme treba dosta – najlon, cevi, stolovi, grejna tela, kotlovi, ugalj“, navodi Dragan.

Ono na čemu insistiraju jeste kvalitet.

„Svim našim kupcima kažemo da je bitna dobra zemlja i dobar rasad, kvalitet, prskanje, zaštita itd.“, kaže Dragan.

Od sredstava, kako kaže, koriste ona osnovna - za rast, za pupoljak i za cvet.

„Posao je isplativ. Odričemo se svega i svačega. Takoreći, i supruga i ja radimo prvu, drugu i treću smenu. Da bismo uspeli, odricanje je veliko. Uspeli smo i sa kvalitetom i sa prodajom“, ističe Dragan.

U sezoni neophodna im je pomoć radnika.

„Posao je takav da zavisi od mnogo ljudi“, rekao je Dragan. 

Pre ulaska u ovaj biznis, Dragan i Vesna nisu imali nikakvog predznanja.

„Sve je krenulo od Draganove sestre i zeta koji su nam davali savete kako da krenemo, a kasnije smo našli stručnjake koji su nam pomogli u tom poslu. To su stručnjaci iz Kragujevca. Oni, inače, idu po celom svetu i sarađuju sa firmama u Nemačkoj i Holandiji, od kojih i uzimamo seme i rasad“, kaže za Boom 93 Vesna Stamenković.

U plastenicima porodica Stamenković uzgaja oko 56 vrsta cveća.

„Što se tiče najzahtevnije, to je viseća petunija ili surfinija. Ona traži dosta nege i posvećivanja pažnje da bi bila lepa. Dok, recimo, belagone, viseće muškatle i lozice, traže manje posvećenosti. Vinka takođe ne traži posebnu negu. Jedino traži da bude noćna temperatura veća od 10-12 stepeni da bi mogla da izdrži veće vrućine. Ako se pre toga posadi, ona je kao mala beba, ne može da izdrži hladnoću i brzo propadne. Pored vinke, postoji i  gvineja, odnosno sampatijas, koja trpi velike vrućine i ne traži preterano veliku negu“, objašnjava Vesna.

Kako bi posao uspešno obavili, u plastenicima, prema Vesninim rečima, provode skoro 15-16 sati, a nekada i do 18.

„Nekad spavamo samo 3-4 sata i to nam je sve, krećemo dalje da radimo“, kaže Vesna.

Vesna Stamenković govorila nam je o prednostima i manama porodičnog biznisa.

„Prednosti su te što ste vi, takoreći, gazda i sav novac ostaje kod vas. Ne plaća neko vama, nego vi plaćate drugoga. A mane su što nemate dana odmora. Ne možete da odete kod prijatelja, kod rođaka. Ne možete da se posvetite sebi, nego biljkama kod kojih se nalazite“, navodi Vesna.

Cveće prodaju na pijaci na Pionirskom trgu i pijaci kod Medicinske škole u Požarevcu, kao i kod svoje kuće tokom čitavog dana.

Još jedna usluga koju nude već četiri-pet godina jeste „rent a cvet“.

„Izdajemo na četiri dana cveće u velikim saksijama za veselja. To svi pozdravljaju. Ako je svadba sutra, mi to popodne odnesemo. Da li je to viseća terasa – sve to radimo. Držači su naši, sve je naše. Mi to postavimo i posle četiri dana vratimo“, kaže Dragan Stamenković.   

Porodica Stamenković učestvovala je na 14. Festivalu cveća u Požarevcu, održanom 11. i 12 maja. Na Festivalu su dobili prvu nagradu za najbolje izlagače.

Kako za Boom 93 kaže Vesna Stamenković, još uvek nisu imali vremena da pričaju sa sugrađanima o tome da li su zadovoljni njihovim proizvodom i da li su srećni što je baš „Lebanac“ osvojio nagradu.

„Najviše se prodavala belagona i vinka, a zatim sampatijas, muškatle, kaliope. U principu to je cveće koje je ostalo od starina, i ono je najviše išlo, osim nove vinke i sampatijasa“, rekla je Vesna o prodaji na Festivalu.

Nagrada za najbolje izlagače za sada je jedina koju su osvojili.

Pored Festivala u Požarevcu, učestvuju na Festivalu u Kostolcu i Golupcu, kao i na Međunarodnom sajmu hortikulture u Beogradu.

Prema Vesninim rečima, ovi festivali i sajmovi dosta su značajni za razmenu znanja i iskustva sa drugim rasadnicima.

„Nama je najznačajniji sajam u Beogradu, gde smo stekli nove prijatelje, nova iskustva, nove savetnike, nova poznanstva, gde nas upućuju u neka nova polja biznisa tako da možemo naše cveće reprodukujemo i prosledimo dalje od Požarevca“, zaključuje Vesna.

Porodični biznisi važan su deo ekonomije svakog društva. Na primeru porodice Stamenković, vidi da je za isplativost takvog biznisa, pored međusobne podrške članova porodice, neophodno dosta ulaganja i odricanja, ali i insistiranje na kvalitetnom finalnom proizvodu, što će biti prepoznato kod klijenata.