Književnost: Kanadska spisateljica i nobelovka Alis Manro preminula u 92. godini

Kanadska spisateljica kratkih priča Alis Manro, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2013, preminula je u 92. godini.

Manro je duže od 60 godina pisala kratke priče, često usredsređene na život u ruralnoj Kanadi.

Preminula je kod kuće, u Port Houpu u Ontariju 13. maja uveče, potvrdila je njena porodica, a potom i izdavač.

Manro su često poredili sa ruskim piscem Antonom Pavlovičem Čehovim zbog uvida i saosećanja u njenim pričama.

„Alis Manro je nacionalno blago, spisateljica ogromne dubine, empatije i humanosti čija su dela čitali, divili se i negovali poštovaoci u Kanadi i širom sveta", izjavila je Kristin Kohran, direktorka izdavačke kuće Pingvin rendom haus.

• Umro američki pisac Pol Oster
• Zašto je Čehov, posle Šekspira, najizvođeniji autor
• Selindžerov Lovac u žitu je „biblija tinejdžerskog bunta"

Na književnu scenu se probila 1968, kada je njena zbirka priča Ples u srećnim senkama, o životu u predgrađima zapadnog Ontarija, osvojila najvišu književnu nagradu Kanade, Gavernor.

Objavila je 13 zbirki priča i jedan roman, Životi devojaka i žena, kao i dve zbirke izabranih priča.

Američki magazin Njujorker je 1977. objavio jednu od njenih priča, Kraljevsko batinjanje, inspirisano nemilim sećanjima na batine koje je dobijala od oca kao devojčica.

Nakon toga Manro je redovno sarađivala sa čuvenim magazinom.

Manro, ćerka farmera i učiteljice, rođena je 1931. u Vingamu u Ontariju.

Mnoge njene priče smeštene su u ovu oblast i prava su hronika tamošnjih stanovnika, njihove kulture i načina života.

Bila je najbolja učenica u gimnaziji i dobila stipendiju za studije u Londonu, pošto je dobila najviše ocene za engleski jezik od svih koji su se prijavili.

Dok je studirala, provodila je polovinu vremena učeći, a drugu polovinu pišući.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Neke od njenih priča nosile su poređenja života pre i posle društvene revolucije 1960-ih.

„Rođena 1931, bila sam malo starija, ali ne i prestara, i žene poput mene su nosile mini suknje i bile slobodne", govorila je.

Po jednoj od poznatijih priča, Medved koji je prešao planinu, snimljen je 2006. film Away from Her, sa Džuli Kristi i Gordonom Pinsentom u glavnim ulogama.

Kanadska spisateljica Margaret Atvud smatrala je Manro „jednom od najvećih književnica engleske fikcije našeg doba", a Salman Ruždi joj se divio zbog „majstorstva forme".

„Manro je jedna od nekoliko pisaca, ponekog živog, a najviše mrtvih, na koje mislim kada kažem da je književnost moja religija", pisao je Džonatan Frenzen.

Međunarodnu nagradu Buker za životno dostignuće u književnosti dobila je 2009. godine.

„Čitati Alis Manro znači naučiti svaki put nešto novo o čemu nikada niste ni pomislili do tada.

„Manro donosi toliko dubine, mudrosti i preciznosti u svaku priču, koliko većina pisaca donese u čitavo životno delo", piše u obrazloženju nagrade.

• Šta Džejn Ostin može da nas nauči o prevazilaženju teških trenutaka
• Ko je bio Veliki Getsbi
• Mihail Bulgakov - genijalnost utekla iz kandži morfijuma

Nobelova nagrada za književnost joj je dodeljena 2013, a u saopštenju Komiteta piše da je Manro „maestra savremene kratke priče".

Manro je u za Gardijan 2013. rekla da je „pisala lične priče celog života".

„Možda pišem priče u koje se ljudi veoma unose, možda je u pitanju složenost i životi predstavljeni u njima.

„Nadam se da se lepo čitaju i da dotiču ljude", rekla je za Gardijan.

Poslednju zbirku priča, Dragi živote, objavila je 2012, a neke od njih su bile delimično autobiografske.

Rekla je da joj je ova zbirka veoma značajna jer verovatno više neće pisati.

„Nije da nisam volela da pišem, ali mislim da svako dođe do tačke kada o sopstvenom životu počne da razmišlja na drugačiji način", rekla je Manro.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]