Kineskih kamera za video-nadzor sve više u Istočnoj Evropi: Koliko ih ima u Srbiji?

Izveštavanje RSE otkriva sve veću upotrebu kamera kineske proizvodnje u zemljama koje su ili članice Evropske unije i NATO-a ili žele da se pridruže ovim zajednicama zemalja, i gde se vlade koje paze na budžete sve više okreću pristupačnim kineskim kompanijama koje subvencioniše država.
 
Iako javne nacionalne baze podataka za nadzorne kamere ne postoje za većinu zemalja, dostupni podaci i izveštaj RSE pokazuju da su Dahua i Hikvision, dve kineske kompanije u delimičnom državnom vlasništvu koje su među vodećim svetskim dobavljačima TV opreme i kamera za nadzor, dominantne na tržištima u Mađarskoj, Srbiji, Rumuniji, Moldaviji, Ukrajini, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Bugarskoj i Gruziji.

"Najveća razlika između ovih kineskih kompanija i drugih je u tome što druge kompanije nisu toliko ranjive za iskorišćavanje. U osnovi se sigurnost odnosi na planiranje hipotetskih pretnji, a vlade i organizacije za nacionalnu sigurnost moraju biti fokusirane na to", rekao je za RSE Konor Hili, direktor vladinog istraživanja u IPVM-u, kompaniji za istraživanje industrije nadzora.
 
Izeštaji RSE pokazuju da se, uprkos eskalaciji zabrinutosti i provera u vezi sa s preteranim oslanjanjem na kinesku tehnologiju u kritičnoj infrastrukturi u zapadnim prestonicama, Dahua i Hikvision kamere takođe koriste na osetljivim lokacijama, uključujući vojne baze u Rumuniji i sedišta specijalne policije u Mađarskoj, za koje stručnjaci kažu da su tako podložne napadima hakera i drugih zlonamernih strana.

Iako su zemlje poput Sjedinjenih Država, Britanije i Australije te dve kompanije stavile na crnu listu, takva zabrana ne postoji u Evropi. Ali usred posete kineskog čelnika Si Đinpinga Evropi, koji je započeo 5. maja, niza kineskih špijunskih skandala širom kontinenta i gušenja kineskih trgovinskih praksi u EU, uporište kompanija u Evropi označava još jednu potencijalnu žarišnu tačku.
 
"Videli smo kako se razgovor razvijao recimo u SAD-u i doveo do zabrane, ali još nije jasno koji će put evropske zemlje slediti", dodao je Hili.
 
Srbija
 
Podaci Carine Srbije ne govore posebno o uvozu nadzornih kamera kineske proizvodnje, ali podaci u poslednjih pet godina govore o stalnom porastu broja kupljenih kineskih kamera uopšte u tom razdoblju.
 
Samo u 2023. za kupovinu kineskih kamera u Srbiji potrošeno je oko 5,8 miliona dolara.
 
Većinu kamera u zemlji kupuju privatne kompanije, koje ih zatim preko tendera prodaju lokalnim vlastima.
 
Prema istraživanju RSE iz 2023. godine, više od 40 opština i gradova u Srbiji, gotovo jedna trećina svih lokalnih samouprava u zemlji, ima sisteme javnog videonadzora i nadzora saobraćaja kineskog proizvođača Dahua. Ovo proširenje odvijalo se u poslednjih pet godina uz cenu od približno 32 miliona dolara.
 
Opremu je ovim opštinama prodala "Macchina Security", beogradska kompanija koja uvozi kinesku tehnologiju u Srbiju i dobija ugovore u poslednjih nekoliko godina.
 
Prema dokumentima koje je RSE dobio, Vlada Srbije licencirala je 15 različitih tipova kamera od proizvođača iz Poljske, Australije, Sjedinjenih Država, Italije, Slovačke, Mađarske i lokalne srpske kompanije. Međutim, čini se da su opštine kupile više kamera od Dahue u poređenju s drugim kompanijama.
 
Prema dokumentima do kojih je RSE došao u okviru zahteva za pristup informacijama, 10 od 42 opštine i grada koji su ispitani kupili su kamere s tehnologijom prepoznavanja lica. To pojačava postojeću bolnu tačku u Srbiji, gde je vlada nekoliko puta pokušala da progura zakon koji bi joj dao široka ovlašćenja za korišćenje tehnologije prepoznavanja lica u javnosti.
 
Srbija je poslednjih godina postavila više od 1.000 nadzornih kamera s mogućnostima prepoznavanja lica kineskog Huaweija.
 
Postavljanje kamera u Beogradu bilo je kontroverzno jer Srbija nema odgovarajuće zakone o privatnosti podataka za obradu biometrijskih informacija preuzetih sa snimaka prepoznavanja lica.
 
Istraga RSE iz 2022. otkrila je kako srpski zvaničnici već koriste kinesku tehnologiju za praćenje i ciljanje aktivista i demonstranata, izazivajući zabrinutost da bi se naprednija oprema za nadzor kineske proizvodnje mogla zloupotrebiti.
  
Kosovo
 
Kao i kod mnogih drugih zemalja, podaci kosovske carine ne razlikuju različite kompanije i vrstu kamera. Ali nadzorne kamere su u širokoj upotrebi u Prištini, glavnom gradu.
 
Reporter RSE primetio je više kamera Dahua i Hikvision postavljenih na gradskim trgovima, kao i na vladinim zgradama, uključujući Državno tužilaštvo, Ministarstvo trgovine i Ministarstvo zdravlja. Kosovski zvaničnici potvrdili su za RSE da su kamere na vladinim zgradama kupljene 2020. i 2021.
 
Kamere su nabavljale i institucije u područjima Kosova gde većinski žive Srbi. Njih je kupila Srbija preko svojih paralelnih institucija na Kosovu 2021.
 
Transakcije su bile izvan kontrole Prištine, a istraživanje RSE iz 2022. pokazalo je da je oprema za nadzor Dahua u vrednosti od nekoliko desetina hiljada dolara kupljena za škole.
 
U dokumentima je navedeno da je finansijska sredstva osigurala Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije.
 
O kineskim kamerama u drugim državama možete čitati u tekstu Radija slobodne Evrope OVDE.