Rusija i Ukrajina: „Prvo sam bila nevesta, pa supruga, a narednog dana sam postala udovica“ - ljubav u opkoljenim bunkerima Azovstala

„Napravio je burme od alufolije i zaprosio me. Naravno, pristala sam", priseća se Valerija Subotina.

„Bio je ljubav mog života. Naše burme su bile savršene", rekla je ona.

Ona i njen partner Andrej Subotin (34), kapetan u ukrajinskoj vojsci, planirali su da se venčaju u Marijupolju pre rata.

Sanjali su o tome da naprave veliku žurku za prijatelje i porodicu.

Ali, neposredno nakon što je otpočela potpuna invazija, ruska vojska je pohitala do ovog strateškog lučkog grada na jugu Ukrajine i opkolila ga u roku od nekoliko dana.

Marijupolj se našao pod stalnim ruskim granatiranjem, ulice su bile u plamenu, nije bilo hrane, struje, vode niti ijednog izlaza iz grada.

Opsada je trajala skoro tri meseca.

Veruje se da su poginule hiljade civila.

U međuvremenu, mnogi ljudi iz Marijupolja su očajnički potražili zaklon u železari Azovstal, gde se nalazilo oko 30 atomskih skloništa.

Ona su bila izgrađena u sovjetsko doba kao zaštita od bauka nuklearnog rata.

Tu se Valerija udala - i tu je postala udovica, sve u roku od dva dana.

• „Moj verenik je ukrajinski vojnik i ima ljubavnika, ali želim da se udam za njega"
• Ukrajinski borci u čeličani u Marijupolju, neki bez ruku i nogu - fotografije
• Crno sunce na uniformi - simbol ekstremista u ukrajinskoj vojsci

„Na ivici gladi"

Valerija je bila pesnikinja kad je počela ruska invazija na Ukrajinu.

Ubrzo potom, postala je predstavnice za štampu bataljona Azov, deo Ukrajinske nacionalne garde koja je izazvala kontroverzu zbog navodne veze sa ultradesničarskim grupama.

Sam Azov je oduvek insistirao da sledi ukrajinski nacionalizam, ali je negirao bilo kakvu umešanost sa ultradesničarskim grupama.

Kako se ruska ofanziva na Marijupolj pojačavala, ukrajinske trupe su morale da se povuku u bunkere železare Azovstal, zajedno sa civilima.

Ulaz u bunkere bio je kao rupa i morali ste da se spuštate niz nekoliko delimično srušenih stepeništa, prisetila se Valerija.

„Prolazili biste kroz prolaze i tunele, i spuštali se sve dublje i dublje pod zemlju, sve dok ne biste ugledali betonsku kocku, neku vrstu sigurne sobe", kaže ona.

U bunkerima su ljudi napravili priručne kuhinje, gde se hrana od ostatak kuvala na ognjištu.

Kad bi pronašli brašno, umesili bi testo i ispekli kolače.

„Zvali smo to hlebom, ali bili su to samo kolači od brašna na vodi. Tako smo preživeli. Bili smo na ivici gladi", kaže Valerija.

„Bili smo kao miševi, skupljali smo na gomilu sve što možemo da nađemo. Spavali bismo na krpama ili odeći.

„Na nekim mestima vladao je potpuni mrak, ali vaše oči bi se navikle na njega i mislili biste da je to normalno. Ali, naravno, nije bilo ničeg normalnog u našim životima tada."

Ogromna avionska bomba bačena je na železaru 15. aprila 2022. godine je i Valerija je bila ranjena.

„Pronašli su me među mrtvima telima, jedina sam preživela. Bilo je to čudo, ali i strašna tragedija."

Pretrpevši tešku kontuziju, Valerija je morala da provede osam dana u podzemnoj bolnici u Azovstalu gde je lečena među stotinama vojnika sa amputiranim udovima koji su ležali svuda.

„Nisu mogli da dobiju odgovarajuću pomoć zato što je bilo vrlo malo lekova. Posvuda biste osećali miris krvi i truleži", rekla je ona.

Valerijin partner Andrej je takođe bio raspoređen u Azovstalu.

Ubrzo posle njenog ranjavanja, on ju zaprosio na licu mesta i predložio da se venčaju tamo, u bunkerima.

Petog maja je par potpisao neophodne dokumente i poslao skenirane kopije Andrejevim roditeljima u Kijevu, koji su otišli kod matičara da ozvaniče brak.

Ceremoniju su održali u bunkerima, noseći vojne uniforme kao svečanu odeću za venčanje.

Andrej je obećao Valeriji da će joj kupiti pravi prsten kad se rat završi.

Ali 7. maja on je poginuo kad se našao pod vatrom dok je izvršavao borbenu misiju u regionu.

„Ljudi govore o osećaju koji imaju kad umre neko koga vole, ali ja nisam osetila ništa slično", kaže Valerija.

„Zapravo, onog dana kad je Andrej poginuo, pre nego što sam dobila vest o njegovoj smrti, bila sam dobro raspoložena. Upravo sam se udala i bila sam zaljubljena."

Kad je saznala za muževljevu smrt, nije plakala, već je zadržala sve duboko u sebi.

„Tamo, u Azovstalu, jedan dan je bio kao godina. Prvo sam bila nevesta, narednog dana sam bila supruga, a onda sam narednog postala… plašim se i da izgovorim tu reč."

• „Možete da obnovite Marijupolj, ali ne možete da vratite mrtve"
• „Svi su sve izgubili": Priče izbeglih iz ukrajinskog Marijupolja
• „Kada ćemo dobiti struju i zašto je počeo rat?”: Život u okupiranom Marijupolju
• Rusi u lovu na jeftine stanove u okupiranom ukrajinskom Marijupolju

Ratni zarobljenici

Početkom maja, hiljade Ukrajinaca koji su se sklonili u železaru Azovstval i uspeli da prežive bez hrane ili lekova 80 dana morali su hitno da budu evakuisani.

Isprva je civilima bilo dozvoljeno da napuste železaru.

Potom je vojnike zarobila ruska vojska.

Bilo je nade da će biti pušteni u sklopu sporazuma o razmeni zarobljenika.

Ali posle više od dve godine, hiljade ukrajinskih vojnika, među njima skoro 900 članova brigade Azov, još su u ruskim rukama.

U Ukrajini mnogi ljudi smatraju vojnike Azova narodnim herojima koji su se očajnički borili protiv brojčano nadmoćnije ruske vojske u Marijupolju.

Njihove porodice organizuju redovne proteste moleći ukrajinske vlasti da učine više da bi ih razmenili.

Proces razmene ratnih zarobljenika je komplikovan.

Od početka invazije, skoro 3.000 ukrajinskih ratnih zarobljenika pušteno je iz Rusije u sklopu razmene zatvorenika.

Veruje se da je više od 10.000 njih još uvek u ruskom pritvoru.

Skorašnja istraga Ujedinjenih nacija dokumentovala je da su ukrajinski ratni zarobljenici izloženi brutalnim prebijanjima, elektrošokovima, silovanju, seksualnom nasilju i lažnim pogubljenjima.

• Tri meseca iza rešetaka u proruskom zatvoru: Vrištanje, himna Rusije i spavanje u fekalijama
• Puna groblja i prazni domovi: Patnja Ukrajinaca ne jenjava
• Može li kanabis da pomogne u lečenju ratnih veterana u Ukrajini

I Valerija je bila u ruskom zatočeništvu - 11 meseci.

Pretrpela je torturu i zlostavljanje, ispričala je ona.

Nedavno je objavila knjigu o vremenu provedenom u zatvoru.

Telo njenog pokojnog muža Andreja još uvek se nalazi u železari Azovstal.

„Rusi su ubili i uništili sve što sam volela - moj grad, moje prijatelje i mog muža", rekla je ona.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]