Godišnjica prvog protesta „Srbija protiv nasilja“: Beogradom šetalo 50.000 građana

Protest su tehnički organizovali Demokratska stranka, Narodna stranka, Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd, stranka Zajedno, Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Sindikat Sloga i Pokret za preokret.

Predstavnici opozicije su naveli da organizuju protest da bi se izborili da se tragični događaji, „koji su u crno zavili društvo“ u Srbiji, nikada više ne dogode.

Građani su se okupili na platou ispred Doma Narodne skupštine, gde je nastavnica sprskog jezika Marina Vidojević pročitala zahteve protesta.

Zatražena je institucionalna odgovornost, smenu ministra policije Bratislava Gašića, ministra prosvete Branka Ružića i šefa BIA Aleksandra Vulina, kao i zaustavljanje promocije nasilja u javnom prostoru kroz momentalnu smenu članova REM-a, ukidanje rijaliti pograma i emisija koje promivišu nasilje, agresiju, nemoral i primitovizam, kao i zabranu štampanih medija koji promovišu primitivizam, krše medijske kodekse i emituju lažne vesti. Uz to, zahtevana je i smena rukovodstva Javnog servisa, zbog emitovanja programa koji promiviše nasilje i kriminal.

Kako su i najavili organizatori, skup u Beogradu organizovan je bez govora, a za ispunjenje zahteva vlastima je dat rok do 12. maja. Okupljeni su prošetali do Vlade Srbije, gde su ponovo pročitani zahtevi protesta, a građani su uzvikivali „Ostavke, ostavke“ i „Vučiću, ostavka“.

Protestna okupljanja istim povodom održana su u više gradova u Srbiji, između ostalih u Kragujevcu, Novom Sadu, Valjevu.

Režim optužio opoziciju za „političko lešinarenje“
Predstavnici vlasti optužili su organizatore skupa za „političko lešinarenje“, pa je tako tadašnji predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić ocenio da opozicija „politički miting“ koristi za samopromociju na osetljivim temama.

On je istakao da opozicija dva masovna ubistva „koristi na podmukao i sebičan način, za političke obračune“, kao i da je najavljeni protest „besmislen, jer tu nikakvog realnog argumenta nema“.

„Sve služi da opravda njihov poznat i unapred zauzet stav. I kada pričaju o medijima i kada pričaju o kvalitetu programa i kakve se mere sprovode, sve je potpuno prazno“, poručio je Orlić 8. maja prošle godine.

Povodom protesta “Srbija protiv nasilja” oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je izjavio da je očekivao da na protestu čuje neke predloge, ali da su “zloupotrebljene emocije ljudi”.

„Kažu da ispred Skupštine nije bilo ni šest hiljada, a u šetnji maksimalnih devet“, rekao je Vučić nakon što je protest završen.

On je dodao da je kao predsednik Srbije tražio da se ne organizuje ovako nešto, “ne zato što sam na bilo koji način bio uplašen ili ugrožen, već zato što sam smatrao da je to loše po zemlju”.

Građani na ulicama protestovali skoro šest meseci
Protesti su u narednih šest meseci u Beogradu organizovani jednom nedeljno, a poslednje okupljanje, 27. po redu, održano je 4. novembra, nakon što je vlast pristala na zahtev opozicije da raspiše vanredne parlamentarne i beogradske izbore.

Predstavnici dela opozicije zatražili su početkom septembra hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora do kraja 2023. godine, kako bi opozicija „kao svoj prvi korak nakon smene naprednjačkog režima ispunila zahteve građana“, koje je vlast ignorisala.