Severna Makedonija: Prva žena na čelu zemlje, povratak opozicije na vlast, pokazuju preliminarni rezultati

Severna Makedonija dobija prvu predsednicu u istoriji zemlje, pošto je Gordana Siljanovska Davkova, kandidatkinja opozicionog VMRO-DPMNE ubedljivo pobedila odlazećeg predsednika Stevu Pendarovskog, pokazuju preliminarni nezvanični rezultati drugog kruga izbora.

Pristalice VMRO glasno su slavile nakon što je objavljeno da je koalicija koju predvodi ova partija osvojila 41.4 odsto glasova na prevremenim parlamentarnim izborima, koji su održani istog dana, na osnovu obrađenih blizu 70 odsto listića.

„Ponašaću se kao predsednica svih građana i vrata moje kancelarije otvorena su za sve", rekla je Siljanovska Davkova.

Odlazeći predsednik Stevo Pendarovski čestitao je pobedu Siljanovskoj Davkovoj, rekavši da su rezultati koji pokazuju da je njegova protivnica osvojila oko 64 odsto glasova „jasni".

Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), čiji je predsednički kandidat bio Pendarovski, osvojio je oko 14 odsto glasova na parlamentarnim izborima, desetim otkako je zemlja proglasila nezavisnost od Jugoslavije 1992. godine.

Koalicija najveće albanske partije DUI, „Evropski front", može da računa na oko 15 odsto glasova.

• Ko je ko na izborima u Severnoj Makedoniji, sve što treba da znate
• Da li je makedonska opozicija ostvarila nedostižnu prednost pred drugi krug izbora
• Albanske stranke na izborima u Severnoj Makedoniji: Dva tabora, dve želje i Aljbin Kurti
• Ohridski sporazum, 20 godina kasnije: Priča o ratu koji nije proključao
• Dan kada je Makedonija stala: Misteriozni pad aviona predsednika Borisa Trajkovskog

Opoziciona predsednička kandidatkinja je u prvom krugu pre dve sedmice osvojila 40 odsto glasova birača od 1,8 miliona stanovnika, a Pendarovski dvostruko manje.

Siljanovska Davkova i Pendarovski su bili glavni takmaci i na prošlim predsedničkim izborima, održanim 2019. godine, kada je Pendarovski slavio u drugom krugu.

Vlast je u rukama SDSM-a bila od 2016. godine, važne za modernu istoriju Makedonije.

Tada je, posle gotovo dve decenije vlasti, svrgnut proruski lider Nikola Gruevski, nekadašnji lider VMRO-DPMNE, a Severna Makedonija ubrzo postiže niz važnih dogovora.

Pre svega, rešava višegodišnji spor sa Grčkom oko imena, pa prefiks „Bivša Jugoslovenska Republika", menja sa Severna i, posle 17 godina čekanja, kreće u pregovore sa Evropskom unijom.

Međutim, umesto najavljivanog brzog ulaska u EU, taj put danas blokira Bugarska zbog spora oko jezika i istorije.

„Od izbora očekujem da pobedi bolji, neko ko će bolje raditi za narod i državu", rekla je 70-godišnja Vera Gruevska Markovska za BBC na srpskom pošto je glasala.

Život u Makedoniji danas, kako navodi, nije dobar.

„Teško je, vrlo teško… Bolje me ne pitaj, spisak je poduži", dodaje uz osmeh.

Tridesetogodišnji Bojan kaže da „narod Makedonije samo želi bolji život".

Severna Makedonija je od 2020. članica NATO, ali je poslednjih godina potresaju korupcionaške afere, politička previranja i spor ekonomski rast, iako je 2023. prosečna zarada dostigla oko 800 evra.

Nalazi se na 78. mestu od 150 zemalja sveta na listi percepcije korupcije za 2023. godinu, koju objavljuje nevladina organizacija Transparensi internešnel, dok je i izveštaji Fridom hausa opisuju kao veoma koruptivnu državu.

Na parlamentarnim izborima vodila se borba i među albanskim partijama, koje su prvi put izašle u dve snažne koalicije.

Jedna je oko Demokratske unije za integraciju (DUI), koja je na vlasti u zemlji u poslednjih 20 godina - prvo sa VMRO-DPMNE, a potom i sa SDSM.

Druga koalicija, nazvana Vlen (Vredi), okuplja nekoliko opozicionih partija, koje imaju podršku i kosovskog premijera Aljbina Kurtija i njegovog Samoopredeljenja.

Rezultati albanskih partija koje zastupaju oko 440.000 etničkih Albanaca, ili 24 odsto stanovništva Severne Makedonije, biće verovatno odlučujući za formiranje buduće vlade.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]