Dve godine ograničenja cene goriva: Sva je prilika da će ona potrajati

Napori da Srbija diversifikuje snabdevanje naftom su uvek dobri, jer jedna država kroz nju dobija veću energetsku bezbednost, piše Nova ekonomija.

Cena goriva koja je u Srbiji veća nego u drugim državam regiona može da se pravda time što se nafta ne proizvodi u Srbiji, ali i „duplom državnom kontrolom“, odnosno uticajem na cenu kroz akcize i aktuelno limitiranje cene derivata.

Uoči poslednjeg povećanja akciza, a nakon dve godine uredbe o ograničenju cena naftnih derivata, većina sagovornika Nove ekonomije koji posluju u energetici misle da se u Srbiji neće promeniti odluka o regulisanu cena. Uredba koja je na snazi treba da istekne krajem jula, ali je u dva navrata već produžavano njeno trajanje.

„Ne očekujem velike promene u domaćoj regulativi koja se odnosi na cene naftnih derivata. Tekuća domaća regulativa naftnih derivata je plod kompleksne geopolitičke situacije koja je dovela do nestabilnosti globalnog naftnog tržišta. U takvim okolnostima, ne postoji veliki izbor za državu osim da ona interveniše putem regulacije cena goriva u većoj ili manjoj meri, što je Srbija i učinila,“ kaže Ivan Brajović, potpredsednik udruženja UTNGS i direktor kompanije T-Nafta Beograd.

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić sa druge strane kaže da nema adekvatan odgovor šta se u Srbiji dešava kada su cene nafte u pitanju, osim da isporuke varijaju u zavisnosti od pojedinačno ugovorenog posla.

„Svaka od tih ugovorenih količina nafte prati sudbinu i konkretne cene aranžmana prema kojem je ugovorena. Onda nemate jedno rešenje i ne pomaže, na primer, da pratite cenu na Londonskoj berzi ili iz Rusije, koje ja kao ekonomista pratim. Ako analizirate tendencije, onda gledate i fjučerse (ugovorene cene za isporuke u budućnosti). Kada pogledate cene poslednjih 20 godina, najveće ‘iskakanje’ je bilo 2008. godine, kada je bila i globalna kriza i kada je došlo do eksplozije (cena). Da zaokružimo, tada cene su išle i do 150 dolara za barel. Za sve kompanije koje planiraju, projektuju oni to i rade na bazi fjučersa. Tu dolazimo do spoznaje interakcije robe i tržišta, a svaki ozbiljniji privrednik će imati tri scenarija“, kaže Đukić.

Ivan Brajović podseća da je Srbija, radi obezbeđenja energetske stabilnosti u uslovima ekstremnog porasta cena naftnih derivata u 2022. godini, „država postupila odgovorno“, privremeno smanjujući akcize na motorna goriva (dizel i benzin), mada to nije učinila i za tečni naftni gas (TNG).

„Pošto je Srbija zavisna uvoza od nafte, nemoguće je izolovati domaće cene goriva od međunarodnih cena nafte kao sirovine iz koje ta goriva nastaju. To praktično znači da će domaće cene goriva pratiti trajektoriju cena nafte, kako rastuću, tako i opadajuću. Pri tome, državne mere imaju za cilj da obuzdaju previsoki porast cena goriva i time spreče širi inflatorni trend koji obično nastaje kao posledica prevelikih skokova cena goriva kao ključnog inflatornog okidača“, kaže direktor T-nafte.

Više pročitajte na LINKU.