Kina i Srbija: O „specijalnim partnerima", „čeličnom prijateljstvu" i poseti Sija Đinpinga

Veštinu držanja govora na kineskom, koju je demonstrirao tokom pandemije virusa korona, predsednik Srbije Aleksandar Vučić imaće priliku da ponovi u Beogradu.

Si Đinping će 7. i 8. maja boraviti u Srbiji, što će biti njegova druga zvanična poseta u prethodnih osam godina.

Pored Beograda, predsednik Kine posetio je i Pariz, a ići će i u Budimpeštu.

I ova poseta je pokazatelj „velike razlike" u odnosima Kine sa Srbijom i drugim zemljama Zapadnog Balkana, kaže Ričard Turčanji, programski direktor Centralno-evropskog instituta za azijske studije.

„Srbija je jedan od glavnih partnera Kine, možda bismo je najbolje opisali kao 'specijalnog partnera', jer sigurno nije najvažnija u ekonomskom ili vojnom smislu, ali je značajna simbolički i ideološko-strateški.

„Važan simbolički faktor je i bombardovanje 1999. godine, kada je pogođena kineska ambasada, jer je Si Đinping to mesto već posećivao i očekujem da ga poseti ponovo", objašnjava Turčanji za BBC na srpskom.

• Šta je Srbiji donela inicijativa Pojas i put, a šta novi sporazumi sa Kinom
• Kina i Srbija: Prijatelji, braća, kumovi
• Pet pitanja o kineskoj privredi
• Makron i Vučić: Srdačno o ekonomiji i emocijama, oprečno o Kosovu, posle i o Luju Vitonu

Iz Pekinga su najavili da je poseta Sija Đinpinga velika prilika za „ojačavanje čeličnog partnerstva" sa Beogradom.

Dve zemlje značajno približava vojna neutralnost Srbije, koja ne namerava da se pridruži NATO alijansi, neusklađivanje spoljne politike Beograda sa Briselom u odnosu na Kinu i Rusiju, kao i zajednički izazovi teritorijalnog integriteta, smatra Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za studije Pojasa i puta pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu.

„Srbija ima jedinstvene odnose sa Pekingom zbog specifičnog geopolitičkog identiteta i spoljnopolitičke orijentacije, jedina je evropska zemlja koja je nabavila kineske protivvazdušne i bespilotne sisteme, a saradnju unapređuje i snažna lična veza dvojice lidera - Aleksandra Vučića i Sija Đinpinga", ocenjuje Mitić za BBC na srpskom.

Dok je Vučić kineskog kolegu Sija Đinpinga nazivao „bratom" i ljubio kinesku zastavu zbog pomoći tokom pandemije, iz Pekinga su stizale osta odmerenije poruke o „čeličnom prijateljstvu" sa Beogradom.

Kina od Albanije do Srbije i Mađarske

Prva država Evrope i Balkana sa kojom je Peking izgradio čvrste veze bila je Albanija, sa kojom je prvi diplomatski kontakt ostvaren još 1949. godine.

Sredinom šeste decenije 20. veka, Kina pod vlašću Mao Cedunga počela je i ekonomski da pomaže Albaniji, na čijem je čelu tada bio komunistički lider Enver Hodža.

Albanija je u tom periodu bila „najveći spoljni partner na svetu" za Kinu, ocenjuje Turčanji.

„Ne bih rekao da danas Srbija ima taj status, iako jeste jedan od glavnih partnera Kine", dodaje on.

Prisniji odnosi Beograda i Pekinga počinju da se grade od poslednje decenije 20. veka, a posebno tokom i nakon bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, kaže Turčanji.

Tokom prethodnih godina, Kina je stekla još jedan diplomatski oslonac u ovom delu Evrope - Mađarsku.

„Mađarska je u Evropskoj uniji i upotrebljava malo drugačiju retoriku, ali i Viktor Orban i Aleksandar Vučić koriste Kinu u nameri da pokažu da su važnije figure nego što jesu.

„Kao da pokušavaju da se takmiče u kategoriji iznad njihove i da šalju poruku Briselu i Vašingtonu da mogu da donose nezavisne odluke", smatra ovaj stručnjak.

Upravo bi primer mađarskog premijera Viktora Orbana, koji neretko blokira negativne odluke u Evropskoj uniji prema Kini, mogao negativno da utiče na eventualni prijem Srbije u Evropsku uniju.

„Nisam siguran da bi, pored problema koje imaju sa Orbanom i Mađarskom, u EU želeli još jedan sličan sa Srbijom, koja očigledno u spoljnoj politici ide suprotno stavu najmanje 26 članica, ako ne i svih 27", kaže Ričard Turčanji.

U Inicijativu Pojas i put uključeno je još 14 zemalja istočne i centralne Evrope, među kojima su i sve bivše jugoslovenske republike.

• Kako je kineska inicijativa Pojas i put vredna više biliona dolara promenila svet
• Šta stoji iza kineskih ulaganja na Balkanu i kakvu će cenu Evropa zaista morati da plati

Šta je Pojas i put?

Srbija je bila jedna od 28 zemalja osnivača globalne Inicijative Pojas i put 2017. godine, koju je 2013. godine pokrenuo Si Đinping.

Ona danas obuhvata više od 150 zemalja i međunarodnih organizacija, a dosad je uloženo više milijardi dolara, o čemu je BBC pisao.

Cilj globalne inicijative je izgradnja infrastrukturnih, putnih i pomorskih projekata kako bi se rute transporta i trgovine iz Kine povezali sa zemljama širom sveta, a neka inicijativu nazivaju i „novim Putem svile".

U prvoj deceniji saradnje Kine i Srbije kroz ovu inicijativu završeni su ili započeti projekti poput pruge Beograd-Budimpešta, deonica autoputa „Miloš Veliki", obilaznice oko Beograda, puteva Novi Sad - Ruma, Valjevo-Lajkovac, rekonstrukcije termoelektrane Kostolac, termoelektrane Pančevo, kao i izgradnja Pupinovog mosta u Beogradu, koji ima „poseban značaj" kao „prvi infrastrukturni projekat Kine u Evropi", dodaju.

I Italija je potpisala Memorandum o pristupu toj inicijativi Kine, ali je u decembru odlučila od njega odustane.

• Mađarsko otvaranje kineskim tehnološkim fabrikama uprkos protestima
• Zapad tvrdi da Kina proizvodi previše, njeni radnici se ne slažu
• Italija se povlači iz kineske inicijative Pojas i put

Ima li Kina stvarne ekonomske interese u Srbiji?

Vlade Srbije i Kine potpisale su u oktobru Sporazum o slobodnoj trgovini, koji će omogućiti olakšan uvoz 8.930 srpskih proizvoda u Kinu i 10.412 kineskih proizvoda na tržište Srbije.

U okviru kineske Inicijative Pojas i put, kojoj se Srbija pridružila 2017. godine, izgrađeno je nekoliko velikih infrastrukturnih projekata, ali je tokom prethodnih 10 godina i dug Srbije prema Kini narastao 12 puta, do 3,7 milijardi evra 2023. godine.

Kineske kompanije privlače „kvalifikovana i relativno jeftina radna snaga, energetski, poljoprivredni i industrijski potencijali, mogućnosti ulaganja u putnu infrastrukturu, kao i bezvizni režim za kineske državljane", navodi Aleksandar Mitić, stručnjak za odnose Kine i Srbije.

„Srbija je i jedina evropska zemlja koja ima sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, Turskom, CEFTA i od oktobra 2023. sa Kinom, pa je i potencijalno čvorište za bescarinski izvoz većine ključnih industrijskih proizvoda za više od 2,5 milijarde ljudi.

„Investitori, kineski i drugi, vide Srbiju kao platformu za dalji izvoz, a ne samo kao izdvojeno tržište", ističe on.

Tri najveća izvoznika iz Srbije 2023. godine bile su kineske firme Ziđin majning, Ziđin koper i HBIS grupa, koje su zajedno izvezle robe u vrednosti nešto manjoj od 2,5 milijardi dolara, pokazali su podaci Ministarstva finansija.

Ali, iako je za srpsku privredu značajna, ova cifra ne čini ni hiljaditi deo ukupnog kineskog izvoza prošle godine, koji je iznosio gotovo 3,4 milijardi dolara.

To pokazuje da su trgovina i investicije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu za Kinu „gotovo zanemarljivi", kaže Ričard Turčanji.

„Te investicije više su simbolične, nego što zaista imaju značaj za Kinu, a Si Đinping ne dolazi u Srbiju drugi put za osam godina zbog ekonomije, već zbog politike", navodi Turčanji.

Stručnjak iz Centralno-evropskog instituta za azijske studije „skeptičan" je i po pitanju tvrdnji nekih stručnjaka da Zapadni Balkan koristi i kao „prozor" do daleko većeg i bogatijeg tržišta Evropske unije.

„Srbija nije članica EU, pa se postavlja pitanje kakav ona prozor može da bude, a i kineske firme su daleko prisutnije u Nemačkoj, Italiji, Belgiji ili Francuskoj nego u Srbiji, pa deluje da im tako nešto nije ni potrebno", dodaje Turčanji.

„Kineske kompanije mogu da iskoriste geografski položaj Srbije za širenje na tržište EU, ali ne bih toj ideji pridavao prevelike razmere", kaže ovaj politikolog.

• Uspon Sija Đinpinga: Kako se učvrstio u vlasti i postao nezamenjiv
• Problem ili demonstracija moći: Zašto Si Đinping pravi čistku u vrhu kineske vojske

Politika i 'simboli'

Dok ekonomska saradnja sa Srbijom ne spada među značajnije za Kinu, Peking u Evropi ne može da računa na mnogo diplomatskih partnera poput Beograda.

Ove dve zemlje su 2016. godine potpisale i Sveobuhvatno strateško partnerstvo, po čemu Srbija nije jedinstvena među zemljama centralne i istočne Evrope, ali jeste po tome što spoljnu politiku još nije uskladila sa stavom Brisela i Vašingtona, kaže Aleksandar Mitić.

„Obe zemlje duboko i emotivno povezuje i napad NATO-a na kinesku ambasadu u Beogradu 1999. godine, kada je poginulo troje kineskih novinara.

„Srbija odbija da se uskladi i sa bilo kojom deklaracijom EU koja je kritična prema Pekingu, a kamoli sa restriktivnim merama", objašnjava stručnjak iz Centra za studije pojasa i puta.

„I Beograd i Peking suočeni su sa izazovima teritorijalnog integriteta - Srbija sa Kosovom i Metohijom, a Kina sa Tajvanom, Tibetom, Hongkongom i Sinjangom", dodaje.

Delegacija kineskog Centralnog instituta za partijsku istoriju i kulturu (CIPHL), koja je posetila Beograd i učestvovala na 5. akademskom forumu Kine i zemalja centralne i istočne Evrope uoči dolaska Sija Đinpinga, nije želela da odgovori na upit BBC-ja na srpskom o odnosima Kine i Srbije.

Ričard Turčanji primećuje da prilikom pronalaska saveznika na Balkanu „nije Kina izabrala Srbiju, već je pre bilo obrnuto".

„Srbija je odlučila da uloži mnogo u odnose sa Kinom, dok su druge zemlje regiona krenule putem NATO i Zapada", smatra on.

„To su te 'specijalne stvari' i zaista su važne, zbog njih i kineski predsednik Si Đinping dolazi u Srbiju, kao jednu od samo tri evropske zemlje koje će posetiti", dodaje.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]