Mađarska: Otvaranje kineskim tehnološkim fabrikama uprkos protestima

„Ne nameravamo da postanemo svetski lider", izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova u Pekingu u oktobru prošle godine, govoreći o ambicioznim planovima zemlje za proizvodnju baterija za električna vozila, „zato što je taj svetski lider Kina".

Kina ima neverovatnih 79 odsto udela u globalnim kapacitetima proizvodnje litijum-jonske baterije, ispred Amerike, sa šest odsto.

Mađarska je sada treća, sa četiri odsto, i namerava uskoro da pretekne Amerikance, objasnio je Peter Sijarto tokom posete Kini.

Sa već 36 fabrika, koje su izgrađene, u izgradnji ili se planiraju, njegove reči nisu puko hvalisanje.

Vlada Fidesa Viktora Orbana na sav glas je najavila „otvaranje prema Istoku".

Kad je u pitanju održavanje jakih ekonomskih veza sa Rusijom, Budimpešta se nalazi na meti oštrih kritika.

Važnije u ekonomskom smislu su njene sve tešnje veze sa Kinom i Južnom Korejom.

• Ko je Viktor Orban, političar koji ljuti Evropu
• Električni automobili: Gde je Balkan u odnosu na Evropu
• Šta stoji iza kineskih ulaganja na Balkanu i kakvu će cenu Evropa zaista morati da plati

Električna vozila su kamen temeljac te inicijative i umesto odobravanja Mađarska privlači zavist kolega članica Evropske unije.

Do ovog leta biće ustanovljeno 17 letova nedeljno između Budimpešte i kineskih gradova.

Godine 2023, Kina je postala ubedljivo najveći ulagač u Mađarsku, sa 10,7 milijardi evra.

Dok gledate na jug sa tornja Velike reformisane crkve u Debrecinu, vidite kako se u daljini protežu glomazni sivi blokovi zgrada kineske fabrike CATL.

Najveći svetski proizvođač baterija ima čvrsto uporište u istočnoj Mađarskoj.

Sve do prošle godine pejzaž su u zeleno-žuto bojili suncokreti i uljana repa.

Sada su tu nikle i kineska fabrika separatora SemKorp i katodnih cevi EkoPro.

Prođite pored gradilišta debrecinske nove fabrike BMV, namenjene isključivo za električne automobile, i pronaći ćete još jednog kineskog proizvođača baterija Iv enerdži.

Za to vreme, buldožeri u južnoj Mađarskoj prekopavaju zemlju na površini od 300 hektara da bi je pripremili za kinesku „gigafabriku" električnih automobila BID.

Južnokorejske i japanske fabrike su tu već počele da proizvode baterije ili njihove komponente.

„Mađarska je u centru Evrope i blizu najvećih industrijskih igrača u automobilskoj industriji", kaže Noemi Šidlo iz mađarskog odeljenja CATL-a.

Bilo je to očigledno odredište, a lokalne i nacionalne vlade bile su željne da pomognu, objašnjava ona.

• Politički triler kao oruđe Viktora Orbana u borbi sa opozicijom
• Zašto se gradi naftovod između Srbije i Mađarske
• Jak evropski odgovor Kini - plan EU vredan 300 milijardi evra

Vlada Fidesa Viktora Orbana ulaže ogromne napore da privuče kineske investicije, obećavši CATL-u 800 miliona evra u poreskim olakšicama i infrastrukturnoj podršci kako bi se zaključio sporazum - više od deset odsto od investicija u visini od 7,3 milijarde evra.

Na to dodajte kineska ulaganja u brzu železnicu čija je namera da poveže Centralnu Evropu sa lukama u Solunu i Pireju.

Entuzijazam Budimpešte prema kineskim investicijama još je očigledniji.

Deluje da je to osećanje uzajamno.

Kad kineski predsednik Si Đinping bude doputovao u Evropu u maju, posetiće samo tri zemlje - Francusku, Srbiju i Mađarsku.

Šta bi, ipak, moglo da pođe po zlu prema planovima Viktora Orbana?

Mnogo toga, kažu njegovi kritičari.

Ekološki protesti protiv fabrika su u porastu, uprkos skoro potpunoj tišini u medijima pod kontrolom Fidesa o potencijalnim problemima.

Gradonačelnik Debrecina Laslo Pap je odbio da govori za BBC.

Na iznova poslate mejlove Ministarstvu spoljnih poslova i Mađarskoj agenciji za promociju ulaganja i dalje nema odgovora.

Protivnici se žale da nema načina da se loklano ospore zato što im je dodeljen status „od povećanog nacionalnog interesa".

Južno od Debrecina je prelepo selo Mikeperč koje je postalo opkoljeno gradilištima sa svih strana.

„Niko od nas majki nije protiv zelenih automobila, ali je krajnje nefer što su izgradili toliku fabriku ovde ne pitavši ništa meštane", kaže Eva Kozma.

Ona ukazuje na probleme po životnu sredinu koje izazivaju fabrike baterija na drugim mestima u Mađarskoj.

„To nije zelena budućnost ako svako ovde bude dobio rak, samo zato da bi u drugim gradovima ljudi srećniji od nas dobili priliku da se vozikaju okolo u lepim zelenim automobilima", dodaje.

Noemi Šidlo iz CATL-a insistira da su njeni strahovi neosnovani.

Vodosnabdevanje takođe predstavlja veliku glavobolju za Debrecin.

Smeštenom u Panonskoj niziji, u Debrecinu su padavine u opadanju, zalihe podzemnih voda su se stanjile, a vladini planovi su do sada postigli vrlo malo toga da bi povratili vodu koja protiče Dunavom i Tisom.

Mađarska rizikuje da status vodene supersile zameni statusom supersile elektromobilnosti.

Mapa iz 19. veka pokazuje da je veći deo aktuelne površine zemlje prekriven vodom.

Drugi problem je radna snaga, u zemlji gde je nezaposlenost ispod pet odsto.

Samo CATL-u biće potrebno 9.000 radnika, ali mađarska vlada ostaje na vlasti na izborima posle izbora vodeći kampanje sa sloganima o „zabrani ulaska migrantima".

Desničarski pokret Naša domovina nedavno je ukazao na sve veći broj turskih radnika u Debrecinu, koji grade fabriku BMV-a.

Drugi razlog za zabrinutost među kritičarima je da će jeftina radna snaga, jeftino zemljište i velikodušne povlastice pretvoriti Mađarsku u „ropsku zemlju" kineskih i kompanija iz Jugoistočne Azije.

Vlada priznaje bi plate mogle da ostanu niske i da će domaća istraživanja i razvoj biti pogođeni.

„Moramo da ubedimo investitore ne samo da dovedu proizvodnju, već i istraživanja.

„Najveći izazov u narednih deset godina biće kako spojiti njihova istraživanja sa mađarskim kompanijama", rekao je Balaž Orban, politički direktor kabineta premijera, za BBC.

Pogledajte i ovu priču

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]