Društvo
Godinu dana od tragedija u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni: Da li smo nešto naučili?
Foto: Boom93 / T.Spasojević
Gde smo godinu dana nakon tragedija u Ribnikaru, Malom Orašju, Duboni? Šta smo iz njih naučili? Da li su institucije išta učinile kako bi se bol koja i dalje odjekuje - zacelila? Psiholozi, sociolozi, medijski stručnjaci jednoglasni - nismo sigurni da smo se kao društvo posle svega regenerisali, a to nisu pokazali ni nadležni u državi.
„Današnji dan je jako težak dan – težak za sve“, kaže psihološkinja Radmila Vulić Bojović.
„Mi smo došli u situaciju da nama krvnici budu deca i mladi, a i žrtve budu deca i mladi, šta to govori o ovom društvu“, pita bivša članica REM Judita Popović.
Šta to govori o našem društvu – pitamo se skoro neprestano od 3. i 4. maja 2023. Da li smo godinu dana nakon nezapamćenih tragedija nešto naučili?
„Nisam sigurna da smo mi na tom putu daleko odmakli, neki pokušaji su činjeni, čine se i radi se ponešto, ali mislim da naročito ovaj deo koji se tiče pravosudnih postupaka je izuzetno spor, potpuno nejasno zbog čega je to tako, jer su činjenice očigledne“, kaže Vulić Bojović.
„Imam utisak da mi i dalje propadamo što je prosto neverovatno, jer ako imate propast društva, zar ne očekujete da to bude dno, ali ne, očigledno je naše dno još itekako daleko da bi smo se osvestili posle svega“, kaže Popović.
Posle svega, nisu se osvestile institucije – koje su pasivne, ali ni mediji, ukazuje bivša članica Saveta REM Judita Popović.
Forsiranje govora mržnje, nasilja, primitivizma kroz različite medijske sadržaje, kaže, i dalje je prisutno. Na isto ukazuje i psiholog Lazar Marićević.
„Prva asocijacija kada se izgovori Ribnikar to je stratište, kada tome dodamo Dubonu i Malo Orašje, mi u stvari imamo sinonime za jedan kolaps društva, mediji to nisu prepoznali i nisu preduzeli određene korake za šta su i u obavezi po zakonima da na neki način svu tu bol, celokupnu tu tragediju, svu tu nesreću amortizuju i obrade na način da to bude prihvatljivo“, kaže Popović.
„Nasilje je sveprisutno jer neke stvari kao da se nisu promenile nastavile su se istim tokom, koriste se reči i fraze koje jednostavno, nekako neki događaji određene ljude uopšte ne dodiruju, nastavljaju sa svojim misleći da je to bilo i prošlo, a neke stvari ostaju zauvek“, kaže psiholog Lazar Marićević.
Zauvek ostaju bol i sećanja na nastradale. Ostaje i gorak ukus da priča oko Memorijalnog centra ni posle godinu dana nije do kraja rešena.