Sloboda medija: „Čuvam leđa“ - porastao broj BBC novinara koji žive u izgnanstvu

Broj novinara BBC Svetskog servisa koji rade u izgnanstvu, procenjuje se, skoro se udvostručio na 310 od 2020. godine.

Brojke, koje su prvi put objavljene pred Svetski dan slobode medija, odražavaju njeno gušenje u Rusiji, Avganistanu i Etiopiji.

Novinari iz drugih zemalja, u koje spada i Iran, žive u inostranstvu više od decenije.

Mnogi se suočavaju sa zatvorskim kaznama, smrtnim pretnjama i uznemiravanjima, i onlajn i oflajn.

„Jedini način da nastave sa izveštavanjem je da silom napuste domove", kaže direktorka BBC Svetskog servisa Lilijan Landor.

„Povećanje broja novinara u egzilu kojem prisustvujemo izuzetno je zabrinjavajuće za slobodu medija."

• Kremlj proglasio novinara Ruskog servisa BBC-ja „stranim agentom"
• Čekajući oslobađanje Evana Gerškoviča, Putinove 'valute za cenkanje'
• Šest meseci od rata u Pojasu Gaze u brojkama

Kad su talibani preuzeli vlast u Avganistanu u avgustu 2021. godine, BBC je izvukao veći deo redakcije iz zemlje.

Ženskom osoblju više nije bilo dozvoljeno da radi, dok su se njihove muške kolege suočavale sa pretnjama.

Mjanmar i Etiopija su takođe doživeli povećani pritisak na novinare, zbog čega ne mogu da izveštavaju slobodno.

„Čuvam leđa", kaže dopisnik BBC-ja na persijskom Džijar Gol.

Sada kad god uđe u neku prostoriju, odmah unapred traži izlaz za bekstvo.

„Imamo mnogo sigurnosnih kamera u kući. Upozoren sam da bi bilo pametno da ćerku upišem u drugu školu."

Džijar nije bio u Iranu od 2007. godine.

Kad mu je umrla majka, nije mogao da ode na njenu sahranu, već je krišom prešao granicu da bi joj posetio grob.

Ali otkako mu je žena umrla od raka pre četiri godine, postao je oprezniji.

„Kad bi mi se nešto desilo, šta bi bilo sa mojom ćerkom? To je nešto što mi je sada negde u pozadini sve vreme na pameti", kaže on.

„Iranski režim se osilio. Nalazi se pod strogim sankcijama, nije ga briga šta međunarodna zajednica misli o njemu zato što je izolovan."

Džodi Ginsberg iz Odbora za zaštitu novinara kaže da je u protekle tri godine broj novinara u egzilu, kojima odbor nude finansijsku i pravnu pomoć, skočio 225 odsto.

„Imamo skoro rekordni broj novinara u zatvoru, ubijanje novinara je dostiglo vrhunac koji nije viđen još od 2015. godine", dodaje ona.

Režimi - kao što su ruski, iranski i saudijski - postaju sve očajniji u želji da kontrolišu narativ unutar i izvan svojih zemalja, kaže ona.

Nina Nazaraova iz BBC-ja na ruskom otišla je od kuće posle potpune invazije na Ukrajinu.

Dok je njen avion poletao iz Moskve, pogledala je muža, takođe novinara, i shvatila da on plače.

„Samo sam se oduzela", kaže ona.

Bilo je to 4. marta 2022. godine, dana kad je na snagu stupio novi ruski zakon o cenzuri.

„Rat nazivam ratom", kaže ona.

„I za to bih lako mogla da završim u zatvoru."

Spakovali su 16-mesečnog sina, dva kofera i dečja kolica, i kupili najjeftiniju avionsku kartu iz Rusije koju su mogli da nađu, za Tursku.

Posle nedelju dana provedenih tamo, imali su nadrealnu nedelju u Dubaiju, na odmoru koji su isplanirali i platili mnogo pre rata.

Potom su se preselili u Crnu Goru, a zatim u letonski glavni grad Rigu, gde je BBC otvorio kancelariju za rusko osoblje u egzilu.

U aprilu ove godine, Ninin kolega, dopisnik BBC-ja na ruskom Ilja Barabanov, proglašen je „stranim agentom", pod optužbom za „širenje lažnih informacija" i suprotstavljanje ratu.

On i BBC to odbacuju i osporavaju na sudu.

Pretnje novinarima mogu da se nastave dugo pošto oni odu.

U martu je voditelj nezavisnog emitera Iran internešenel bio uboden nožem u nogu ispred njegove londonske kuće, a nedavno je britanska kontrateroristička policija upozorila na povećanje pretnji osoblju BBC-ja na persijskom koje živi u Velikoj Britaniji.

Voditeljki BBC-ja na persijskom Rani Rahimpur su 2022. godine obili kola, a ona sumnja da je u njih tada postavljen prisluškivač.

Razgovor koji je vodila sa majkom snimljen je i objavljen na platformi koju drži iranska vlada.

Bio je tako izmontiran da zvuči kao da ona podržava režim.

Kad su rivalske mreže iskoristile intervju da bi je diskreditovali, Rana je odlučila da uzme pauzu od novinarstva.

„Režim postaje sofisticiraniji u taktikama", kaže Rana.

„Ono što mi se desilo samo je jedan od mnogih načina na koje pokušavaju da nas diskredituju, zastraše i, na kraju, ućutkaju."

To je dovelo njene prijatelje i kolege na ivicu živaca.

„Svaki put kad pozovem majku u Iranu, znam da nas neko prisluškuje", kaže Farnaz Gazizadeh, još jedna voditeljka za BBC na persijskom.

„Zastrašujuće je, zato što znate da mogu da nađu način da vas unište."

Nije se vratila u Iran 21 godinu i nedavno je otkrila da su ona i njenih devetoro kolega osuđeni u odsustvu na godinu dana zatvora.

Saznali su za to pošto su hakeri objavili informacije iz iranskog pravosuđa.

Pre toga je iransko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo osoblje BBC-ja na persijskom za podstrekivanje na nasilje, govor mržnje i kršenje ljudskih prava.

Farnaz i njen muž su otišli sa njihovim šestomesečnim sinom pošto je njen muž završio u zatvoru na 25 dana zbog pisanja bloga.

Kod kuće, njenog oca je redovno posećivala iranska služba bezbednosti i pretila mu, terala ga da poziva ćerku da se vrati i govorila mu da zna gde mu unuci idu u školu.

Godine 2022, Farnazin brat se teško razboleo, a njeni postariji roditelji su imali problema da ga neguju.

Šest nedelja kasnije, njen brat je umro. U roku od šest meseci, umro joj je i otac.

„Od toga nikad nisam uspela do kraja da se oporavim", kaže ona.

„Zaista sam želela da se nađem porodici, mojoj majci, ali nisam mogla."

Za Šaziju Haju iz BBC-ja na paštunskom, život u egzilu je takođe obojen krivicom.

Ona je bila sama evakuisana u Veliku Britaniju 2022. godine kad su Talibani preuzeli kontrolu u Avganistanu, ostavivši njene roditelje i brata u Kabulu.

„U noći kada sam napustila kuću oko 02:00 izjutra, ne znam zašto ali nisam mogla da zagrlim mlađeg brata. I sada jako žalim zbog toga", kaže ona.

„Ja sam slobodna ovde, a oni su u nekoj vrsti zatvora."

Ona se brine da će ih talibani kazniti zbog njenog rada tako da savetuje porodici da negira ako ih neko pita da li su u srodstvu sa njom.

A onda je tu i nepopustljivo uznemiravanje onlajn.

„Više ni ne čitam te poruke, te pretnje smrću", kaže Farnaz.

„Ponekad su seksualne prirode i umeju da postanu veoma ružne."

Jedan novinar Svetskog servisa, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman iz straha da će razljutiti lidere u rodnoj zemlji, kaže da je najveći strah koji imaju on i njegove kolege da će ostati bez države ako njegova vlada odbije da mu produži pasoš.

Ono što teže pada mnogima od ovih novinara od pretnji je što moraju da izveštavaju o rođenoj zemlji izdaleka.

Šazija je nekada putovala po Avganistanu razgovarajući sa ljudima, naročito ženama, o njihovim životima.

Sada mora da pridobije njihovo poverenje na drugom kraju krčeće telefonske veze.

U Avganistanu i Iranu, obični ljudi se suočavaju sa pretnjama samo ako pristanu da govore za BBC.

Nina kaže i da joj je posao postao teži.

Ona se brine da će, ako bude ostala prikovana za radni sto, izgubiti najvažniju veštinu, ubeđivanje ljudi da joj ispričaju stvari koje ne žele da kažu nikom drugom.

I nedostaju joj najobičnije stvari - kao što su porodična okupljanja na kojim su svi oduševljeni njenim malim dečakom.

„Ljubav je i dalje prisutna, samo što je daleka", kaže ona.

Živeti i raditi u izgnanstvu je neka vrsta poluživota, objašnjava Farnaz.

„Ne možete stvarno živeti život misleći: 'Sada sam Britanka, jer živim u ovoj zemlji.' To ne funkcioniše tako", kaže ona.

„Vi ste u izgnanstvu, ali ste i dalje tamo."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]