Izbori u Severnoj Makedoniji: Dva tabora, dve želje albanskih stranaka i - Aljbin Kurti

Dve noći u nizu, nekoliko dana pred prvi krug predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji, centar Skoplja bio je obojen u crveno-crne albanske zastave.

Prvo je u nedelju 22. aprila, na centralnom Trgu Makedonija, održan miting koalicije okupljene oko Demokratske unije za integraciju (DUI), koja je u poslednjih 20 godina gotovo sve vreme na vlasti.

Dan kasnije, na Skenderbegovom trgu, sa druge strane reke Vardar, okupile su se pristalice albanske opozicije, prvi put okupljene u zajedničku koaliciju nazvanu Vlen (Vredi), koja ima podršku kosovskog premijera Aljbina Kurtija i njegovog Samoopredeljenja.

Sve to, političku situaciju u Severnoj Makedoniji, gde prema popisu iz 2021. među 1,8 miliona stanovnika ima i 24 odsto Albanaca (oko 440.000), čini i te kako komplikovanom.

Posebno kada se doda da u zemlji, 24 godina posle sukoba albanske Oslobodilačke nacionalne armije i makedonskih snaga bezbednosti, i dalje ima etničkih podela i tenzija.

• Da li je makedonska opozicija ostvarila nedostižnu prednost pred drugi krug izbora
• Dan kada je Makedonija stala: Misteriozni pad aviona predsednika Borisa Trajkovskog
• Od ruševina do „grada solidarnosti“: Kako je zemljotresom razoreno Skoplje pomirilo svet tokom Hladnog rata
• „Video se kraj Jugoslavije, nije bilo nazad": Nezavisnost Makedonije - tri decenije kasnije

Bujar Osmani, predsednički kandidat DUI, na kraju je osvojio 13 odsto, a kandidat opozicije Arben Taravari devet odsto glasova, što nije bilo dovoljno za drugi krug, ali je bilo dobro odmeravanje snaga albanskih partija pred parlamentarne izbore 8. maja.

Njihov rezultat značajno bi mogao da utiče na to kako će Severna Makedonija u budućnosti izgledati, jer je bez albanskih partija gotovo nemoguće formirati vladu.

„Koalicija od pet partija, gde svaka ima po jedan ili dva odsto podrške, nema moć, znanje i iskustvo da brani interes albanske zajednice", izričit je Artan Grubi, zamenik premijera Severne Makedonije i visoki zvaničnik DUI, u razgovoru za BBC na srpskom.

„Posle 22 godine, vreme je za rotaciju na vlasti među albanskim strankama, zato što je DUI-ju istekao politički rok, iza sebe ima niz skandala i zatvorio se u krug 50 do 100 ljudi koji godinama menjaju funkcije", navodi Izet Medžiti, lider Demokratskog pokreta i visoki zvaničnik koalicije Vredi, za BBC na srpskom.

Život

„To ti je 620 evra", kaže prodavac u jednoj od zlatara Stare skopske čaršije, smeštene u samom centru grada, skidajući debeli zlatni lančić sa vage.

Na drugoj strani staklenog pulta, ispod kog mirno leži zlatno prstenje, narukvice, lančići i minđuše, stoji stariji bračni par.

„Može zamena?", pita muškarac.

„Može, ali moram da proverim šta imate… Možda imaš i neko 14-karatno zlato, ko će znati, razbiraš", odgovara prodavac.

Na ničijoj zemlji, koji tren kasnije našao se jarkožuti smotuljak, sačinjen od raznih zlatnih drangulija, upadljivo tanjih nego željeni lančić.

Prodavac ih nežnim pokretima razmotava i svaki zagleda kroz lupu.

„Zlatarstvo i filigranstvo su tradicionalni zanati u Makedoniji", kaže za BBC na srpskom 60-godišnji Muhedin Brava, etnički Albanac, vlasnik jedne od zlatara na tečnom srpsko-hrvatskom, naučenom u doba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

U Skoplju, među 520.000 ljudi, živi i 120.000 Albanaca, tako da se albanski često može čuti na ulicama.

Posebno u Staroj čaršiji, nad čijim krovovima se nadvija i nekoliko minareta, a albanske i kosovske zastave se mogu kupiti u obliku magneta i privezaka.

Brava, bivši predsednik esnafa Stare skopske čaršije, život albanske zajednice u Severnoj Makedoniji opisuje kao dobar, navodeći da su Albanci „integrisani u društvo".

Sukob iz 2001, okončan Ohridskim sporazumom, uz daleko manje žrtava nego u drugim delovima nekadašnje Jugoslavije, izbio je upravo zbog pitanja integracije.

• Ohridski sporazum, 20 godina kasnije: Priča o ratu koji nije proključao

Među najkontroverznijim pitanjima bili su albanski jezik, koji nije bio priznat kao zvanični, kao i zabrana da se u javnim institucijama ističe albanska zastava, dok Albanaca nije bilo na javnim funkcijama i u institucijama.

Ohridskim sporazumom, bilo koji jezik kojim govori više od 20 odsto stanovništva postao je, uz makedonski, zvaničan na opštinskom nivou, dok Albanci u Severnoj Makedoniji već godinama imaju ministarska mesta i druge funkcije u državnim institucijama.

Talat Džaferi, zvaničnik DUI i predsednik makedonskog parlamenta, raspuštanjem vlade zbog izbora, početkom godine postao je i prvi Albanac premijer, iako je reč o tehničkoj vladi.

Ipak, otvorena pitanja i dalje postoje: albanska zajednica, na primer, danas traži da se odrednica „jezik kojim govori više od 20 odsto ljudi", zameni sa „albanski jezik".

Bujar Dulovi, 43-godišnji aktuelni predsednik esnafa Stare čaršije, o politici ne želi mnogo da priča, navodeći da je od nje „operisan", ali smatra da je „nacionalna politika Makedonaca i dalje malo leva prema Albancima".

Etnički Makedonci će na takve stavove uglavnom odmahivati glavom, poput jednog skopskog taksiste, koji smatra da se Albanci „pitaju za sve u zemlji, iako ih je daleko manje".

„Ustavom iz 1974. bili smo konstitutivni narod ove republike, ali su nam početkom devedesetih ta prava oduzeta i postali smo nacionalna manjina", navodi Brava.

„Albanske političke stranke sada se bore za vraćanje statusa koji smo imali i biju te političke bitke, ali nismo baš zadovoljni njima."

Politika

Albanske partije okupile su se u dve koalicije.

Jednu oko DUI, nazvanu Evropski front, koju čine Alijansa za Albance, Evropska demokratska partija, Narodni pokret i manjinske partije Turaka, Roma i Bošnjaka.

„Prvi put za 20 godina, DUI je napravio koaliciju i to sa strankama koje im nisu bliske ili uopšte nisu iz albanskog miljea", kaže Siniša Pekevski, politički analitičar iz Skoplja, u razgovoru za BBC na srpskom.

„Bili su i širokogrudi u davanju visokih mesta na listi, samim tim i u parlamentu, što sve pokazuje da su uplašeni za opstanak na vlasti, jer niko to inače ne bi radio."

Deo koalicije Vredi su pokret Besa, Alternativa, Demokratski pokret, frakcija Alijanse za Albance koju predvodi Arben Taravari, dok je jedan od lidera koalicije i Bekim Ćoku, savetnik za spoljnu politiku kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

• Opozicija

„Posle više od dve decenije, opozicija je konkurentna DUI-ju", smatra Izet Medžiti, lider Demokratskog pokreta, dodajući da sledi smena među albanskim partijama.

Kao najveće probleme Albanaca u Severnoj Makedoniji ističe „veliku korupciju, loš životni standard i, pre svega, migraciju, posebno među mladima", dok državni zvaničnici iz redova Albanaca samo „legitimizuju diskriminaciju nad Albancima".

Rođen je u Skoplju i, kao nekadašnji zvaničnik DUI-ja, od 2005. do 2017. bio je predsednik skopske opštine Čair.

U sedištu njegove današnje stranke, iza glave mu je apstraktni mozaik na kojem se vidi nekoliko prilika, uz malu dozu crvene i crne.

Objašnjava da je to trenutak kada je 1912. proglašena nezavisnost Albanije.

Na radnom stolu mu je i statua Adema Jašarija, jedne od najkontroverznijih ličnosti rata na Kosovu, koji za Albance predstavlja legendarnog komandanta Oslobodilačke vojske Kosova, a za Srbiju vođu terorističke grupe koji je zloupotrebio porodicu koristeći je kao živi štit.

• Ko je bio Adem Jašari - legendarni komandant i „mudri vizionar“ ili „terorista i kriminalac“

„U ovom momentu, jedina prava albanska opcija na izborima je Vlen", smatra Medžiti.

„Druga je multietnička, ima Bošnjake, Turke, Rome, čiji su im glasovi neophodni, a sve u strahu od opozicije."

DUI i njenog lidera Alija Ahmetija naziva „ostacima starog režima", predvođenog nekadašnjim premijerom Nikolom Gruevskim, srušenim 2016. posle dve decenije na vlasti.

Gruevski, bivši lider danas opozicione VMRO-DPMNE, osuđen je 2018. na dve godine zatvora zbog korupcije, kada beži u Mađarsku.

Ali Ahmeti je nekadašnji politički vođa Oslobodilačke nacionalne armije (ONA), koja se 2001. borila protiv makedonskih bezbednosnih snaga.

Na predizbornom mitingu u centru Skoplja, Ahmeti i njegove pristalice skandirali su UČK, kako na albanskom glasi akronim ONA, što je izazvalo dosta burnih reakcija.

„Njihovim padom, Makedoniji će se otvoriti nova perspektiva: funkcionisaće pravna država, ekonomija, krenuće borba protiv korupcije, neće biti silnih pritisaka na sudove kao danas, što će sve biti dobro i za evrointegracije."

Posle 17 godina čekanja na pregovore sa Evropskom unijom zbog spora oko imena sa Grčkom, put Severne Makedonije ka EU danas stopira veto Bugarske zbog spora oko jezika i istorije.

• Vlast

„Svi su bili protiv nas - i albanska opozicija i VMRO, čak nas je i SDSM kritikovao, a opet smo izvojevali spektakularan rezultat", navodi Artan Grubi, visoki zvaničnik DUI i makedonski ministar za politički sistem i odnose među zajednicama.

Posle duge saradnje sa VMRO, njegova partija je od pada Gruevskog na vlasti sa Socijaldemokratskim savezom Makedonije (SDSM).

„Potpuno je pala teza da DUI pobeđuje samo zato što opozicija nije ujedinjena - pet stranaka se sada udružilo i opet nisu uspeli da pobede", kaže 46-godišnji Grubi.

„Očekujem da zato svi njihovi lideri daju ostavke i pozovu glasače da nas podrže na parlamentarnim izborima, kako bi Albanci imali jako predstavništvo u institucijama."

Osmani i Taravari zajedno su osvojili 22 odsto glasova, dok je aktuelni predsednik Stevo Pendarovski, kandidat SDSM-a, u drugi krug otišao sa 20 odsto, dvostruko manje od Gordane Siljanovske Davkove, kandidatkinje VMRO-a.

„Da Taravari nije bio na glasačkom listiću, prvi put u istoriji bi Albanac bio u drugom krugu predsedničkih izbora - njegova kandidatura je služila samo VMRO."

Grubi je takođe rođen u Skoplju, dugo se bavio novinarstvom, a 2011. je postao zvaničnik Demokratske unije za integraciju, gde postaje Ahmetijev šef kabineta i savetnik.

Bio je i kandidat DUI za gradonačelnika Skoplja, iza sebe ima i dva poslanička mandata, a sebe opisuje kao ljubitelja sporta, zbog čega u kancelariji ima gol, koš, bokserske rukavice i lopte svih veličina.

Albanska zajednica u Severnoj Makedoniji je, kako kaže, postigla „neki nivo ravnopravnosti, iako ona još nije 100 odsto".

„Blokiranu evropsku perspektivu, zbog koje ljudi odlaze iz zemlje", uz ekonomsku situaciju, vidi kao najveći problem ljudi u zemlji.

BBC: „Ali i opozicija i analitičari i ljudi kao najveći problem Makedonije ističu korupciju, gde pre svega prstom upiru u DUI?"

Grubi: „To je svakodnevna propaganda jer mi smo uvek bili druga stranka u zemlji, nikada prva, a kada bi VMRO i SDSM i bilo ko imao dokaze o korupciji u našoj stranci, oni bi te slučajeve pokrenuli i imali bismo procese.

„Nisu svi u DUI anđeli, ali to ne znači da je partija korumpirana i da ima takvu filozofiju."

Severna Makedonija je 78. od 150 zemalja sveta na listi percepcije korupcije za 2023. godinu, koju objavljuje nevladina organizacija Transparensi internešnel, dok je i izveštaji Fridom hausa opisuju kao veoma koruptivnu državu.

Uloga Aljbina Kurtija

Kosovski premijer Aljbin Kurti u aprilu 2021. otputovao je u Albaniju, kako bi na opštim izborima podržao albanski ogranak njegovog Samoopredeljenja.

Nisu u toj trci zabeležili zapažen rezultat, ali je Kurtijev potez izazvao burne reakcije.

„S jedne strane, svi se na Kosovu žale na uplitanje Srbije ili samog predsednika Aleksandra Vučića, ali sa druge, kosovski premijer čak glasa u susednoj državi", navela je odmah na Tviteru Viola fon Kramon, izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu.

Tri godine kasnije, Samoopredeljenje je deo izbora u Severnoj Makedoniji, gde ima trojicu kandidata za poslanike, iako u toj zemlji nije registrovano kao politički entitet.

Izet Medžiti kaže da Kurti ima „dobru podršku među Albancima u Makedoniji", kao i da bi njegova podrška mogla da opoziciji donese značajan broj glasova.

„Na kosovskim izborima je ostvario značajan rezultat, dobro vodi državu i lider je u regionu po borbi protiv korupcije i za državnost", ističe Medžiti.

Reči hvale za Kurtija imalo je i nekoliko pristalica opozicije tokom mitinga koalicije Vlen na Skenderbegovom trgu.

„Zbog toga što je takav čovek, nekorumpiran, obrazovan i pametan, što ima sjajnu biografiju, Kurti je čovek koji ima kredit i respekt kod Albanaca u Makedoniji", kaže za BBC na srpskom 58-godišnji Milaim Aliu.

Za razliku od njega, aktuelna vlast, kako kaže, više radi za sebe i sopstvenu kliku, nego za narod.

Tridesetdevetogodišnji Driton Fejzulahu, iako smatra da Kurti „može da motiviše narod da glasa", ipak navodi da ima i onih koji su protiv njegove politike.

Nijazi Muhamedi, politički analitičar iz Tetova, jednog od gradova u Severnoj Makedoniji gde Albanci imaju većinu, tezu da će Kurtijeva podrška značajno uticati na mobilizaciju opozicionih birača smatra „preteranom".

„Posebno imajući u vidu veliku organizacionu moć DUI, kao i uticaj na ljude koji preko stranke uživaju određene beneficije", kaže Muhamedi za BBC na srpskom.

Budućnost

Dok polako ispija kafu, Brava odnos DUI i albanske opozicije posmatra kao „najnormalniju političku bitku".

„Ne uzrujavamo se oko toga, ne mogu da nas dovedu do toga da prijatelji ili rođaci ne pričaju zbog političkih partija", ističe.

Da li će se nešto promeniti posle izbora?

„Isto će sve biti - ko god koga podržao, popićemo posle kafu u čaršiji", kaže Bujar Dulovi, njegov naslednik na mestu predsednika esnafa.

U dahu nastavlja priču o životu, čaršiji, Severnoj Makedoniji i regionu.

„Ovde kod nas u čaršiji ima svih naroda i vera, ali se pre svega gleda ko je kakav čovek, a komšija treba da se poštuje, jer ti je on nekada najbliži.

„Ne da budemo deo nekih visokih političkih igara, da se igraju našom decom i nama… Vreme je da se živi normalno, ne možemo više ovako."

U pozadini, čuveno makedonsko sunce polako zalazi.

Radnici skidaju lančiće i narukvice iz izloga i polako zatvaraju zlatare, a sve je manje i ljudi na ulicama, sada daleko tišim nego tokom dana.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]