Moj grad
Od partnera do lažnih bolovanja: Šta proveravaju privatni detektivi?
Foto: Pixabay ilustracija (Gerd Altmann)
Provera kandidata za posao, provera lažnih bolovanja, provera partnera i članova porodice – ovo su samo neke od usluga koje pružaju privatni detektivi. O tome ko može obavljati poslove privatnog detektiva, o tome koje usluge traže fizička, a koje pravna lica i o načinu na koji obavljaju određene provere razgovarali smo sa Ratkom Jolićem, direktorom Detektivske agencije “Protecta”, i Vladanom Modrinićem, direktorom Detektivske agencije “S.P.I.”.
Ko može obavljati posao privatnog detektiva?
Kada su u pitanju kvalifikacije koje osoba treba da poseduje da bi obavljala poslove privatnog detektiva, Ratko Jolić navodi da postoje dve vrste kvalifikacija. Prve su su određene Zakonom o detektivskoj delatnosti, a druge određuju pravila struke, detektivske etike i sl.
“Zakon jasno određuje da se detektivskom delatnošću mogu baviti isključivo lica sa visokim obrazovanjem, pozitivnom bezbednosnom proverom, lekarskim pregledom, stručnom obukom, položenim stručnim ispitom i na kraju, kao krunom svih ovih uslova ― licencom za detektivsku delatnost”, kaže Jolić.
Kako za Boom 93 objašnjava Vladan Modrinić, osoba koja ima pet godina radnog iskustva na poslovima ovlašćenog policijskog službenika, poslovima odbrane, bezbednosno-obaveštajnim, na sudijskoj i tužilačkoj funkciji, kao i na stručnim poslovima u sudu ili javnom tužilaštvu ne mora da prolazi kroz program obuke MUP-a.
“Kako spadam u ovu grupu, ne mogu da pričam o programu obuke, ali stručni ispit je ozbiljno osmišljen i traži i nama koji smo proveli veliki broj godina radeći istražne poslove kao ovlašćeno lice u službi Republike Srbije (RS) da se za isti ozbiljno pripremimo”, rekao je Modrinić.
On ističe da je van onoga što zakon nalaže neophodno stalo usavršavanje.
“Ako želite da se, na primer, bavite koorporativnim istragama, morate biti upoznati sa zakonima RS, sa osnovnim istražnim metodama i tehnikama, neophodno je ovladati barem jednom od tehnika intervjuisanja kao Wicklander-Zulawski ili Reid tehniku istražnog intervjuisanja, korišćenje raznih softverskih alata kojih ima izuzetno mnogo, imati razumevanje bazičnih OSINT metoda, naučiti pisanje izveštaja i slično”, navodi Modrinić.
Zakonska regulativa
Prema rečima Ratka Jolića, prvi Zakon o detektivskoj delatnosti donet je 2013. godine i prve promene je imao 2016. godine.
“Kako je zakon živa materija, u toku su nove izmene i dopune postojećeg zakona”, kaže Jolić.
Mišljenje Vladana Modrinića je da je rad privatnih detektiva samo bazično uređen.
“Bilo bi potrebno pažljivo analizirati i razjasniti preciznije koje istražne metode privatni detektivi smeju koristiti i kada se smeju koristiti. Takođe bi od velike koristi bilo omogućavanje privatnim detektivima da koriste određene alate i baze podataka direktno, a ne preko posrednika, posebno zato što postoje baze i alati koje direktno već koriste druga pravna lica, pa ne vidimo prepreku zašto ne bi i licencirani privatni detektivi. Mogu i da se izrazim u skladu sa terminologijom u Zakonu o detektiviskim poslovima, potrebno je proširiti tj. precizirati koje podatke detektiv može obrađivati i dodatno razjasniti i proširiti način prikupljanja i obrade podataka”, smatra Modrinić.
Kako kaže, verovatno najveći pomak u boljem regulisanju oblasti privatnih istražitelja bilo bi regulisanje poslova koji potpadaju zakonom pod detektivsku delatnost, a obavljaju ih različita pravna lica koja za to nisu licencirana ili čak strane kompanije.
“Primer bi bio provera kandidata (pre-employment screening) gde imamo strane kompanije koje proveravaju kandidate u Srbiji”, navodi Modrinić.
Zbog čega se sve angažuju privatni detektivi?
Privatne detektive pitali smo zbog čega ih najčešće angažuju fizička, a zbog čega pravna lica.
I Jolić i Modrinić navode da su fizička lica detektive angažuju najčešće za porodične istrage – od provere dece, partnera i drugih članova uže porodice, pa do rasvetljavanja kućnih krađa.
“Pravna lica detektivima se obraćaju zbog provere lažnih bolovanja i uopšte kršenja radne discipline i zloupotreba od strane zaposlenih”, kaže Jolić.
Da se pravna lica suočavaju sa raznim oblicima kršenja radne discipline, zloupotrebe položaja, zloupotreba poverenja, proneverama, prevarama, krađama zaposlenih navodi i Modrinić. Kako kaže, od samog nastanka Agencije S.P.I. fokus delatnosti upravo su usluge pravnim licima.
Zloupotreba prava na bolovanje, prema rečima Ratka Jolića, posebno je česta u vreme poljskih radova i drugih sezonskih poslova kada zaposleni pribegavaju ovoj vrsti odsustva sa posla za potrebe privatnih stvari.
Pitali smo privatne detektive na koji način proveravaju lažna bolovanja.
“Detektivi su tu da te sumnje poslodavca provere i, ako su tačne, da ih pažljivo dokumentuju i, ukoliko je potrebno, i na sudu posvedoče. Veliki broj zaposlenih se, suočen sa činjenicama, odluči za sporazmuni raskid radnog odnosa. Ostaje otvoreno pitanje postupanja prema lekarima koji sarađuju sa ovim manipulatorima”, rekao je Jolić.
Kako kaže Vladan Modrinić, provera bolovanja se vrši u skladu sa zakonom o radu i zakonom o zdravstvenom osiguranju.
“U mojoj praksi, mi uvek idemo da poslodavca uputimo i dovedemo u situaciju da prepozna zloupotrebu bolovanja i da pripremi instrumente koji su zakonom predviđeni za reagovanje u tim situacijama. Zakon o detektivskim poslovima predviđa da i privatni detektivi mogu istraživati povrede radne discipline i obaveza, ali u slučaju bolovanja još ne postoji sudska praksa koja bi preciznije odredila našu ulogu. Naša uloga je da na vreme mitigujemo sve probleme u vezi sa zloupotrebom bolovanja, a to je da poslodavac ima instrumente kontrole spremne, tako da je ona u ovom slučaju konsultativne prirode”, objašnjava Modrinić.
Poslodavci mogu zatražiti i proveru kandidata koji konkurišu za određeni posao. Kako navodi Modrinić, provera kandidata za posao je provera istinitosti podataka u prijavi tog kandidata.
“Mi se u praksi ne susrećemo sa zahtevima za proveru kandidata, taj posao uglavnom završava HR odeljenje pravnog lica ili ga čak dodeljuju spoljnim saradnicima koji to obavljaju umesto njih”, kaže Modrinić.
Upravo je ovo područje za koje Modrinić smatra da bi se trebalo bolje regulisati zakonom.
“Ima kompanija u RS koje čak uzimaju strana pravna lica da obave provere u njihovo ime. Najčešće to funkcioniše tako što kandidat da saglasnost za proveru referenci iz biografije, a onda pružalac usluge vrši provere. Moje mišljenje je da ono što te kompanije pružaju čisto kozmetička provera, kojom se mogu otkriti osnovne nedoslednosti, i da je ipak potrebno više iskustva i znanja za prepoznavanje elaboriranih prevara prilkom zaposlenja, posebno na kritičinim pozicijama”, ističe Modrinić.
Još jedna od usluga koje nude privatne detektivske agencije jeste poligrafsko testiranje.
“Poligrafsko testiranje je na prvom mestu dobrovoljno kako u javnom tako i u privatnom sektoru bezbednosti. Poligraf koriste podjednako i fizička i pravna lica. Koristi se i kao preventivna mera, ali isto tako i nakon izvršenja određenih krivicnih dela i sl.”, kaže Jolić.
Poligrafsko ispitivanje je, prema rečima Vladana Modrinića, tretirano kao instrument u istrazi koji indikuje neiskrenost ili neistinu kroz merenje fizioloških odgovora u organizmu na pitanja koja se postavljaju.U Agenciji S.P.I. ne bave se poligrafskim ispitivanjem, budući da to nije sudski priznato sredstvo.
“Mi koristimo istražno i bihevioralno intervjuisanje u našim istragama da bi kroz struktuiran i nekonfliktan proces intervjuisanja došli do zaključaka važnih za cilj naše istrage”, rekao je Modrinić.
Saradnja sa MUP-om
Saradnja privatnih detektiva i Ministarstva unutrašnjih poslova počinje od obuke privatnih detektiva, koja se obavlja u MUP-u, gde se i polaže stručni ispit i dobija licenca, objašnjava Jolić.
“Policija sprovodi i kontrolu i nadzor nad detektivima. U toku rada privatni detektivi se obraćaju Ministarstvu za podatke za koje imaju zakonski osnov za obradu”, kaže Jolić.
Kada su u pitanju ograničenja, on navodi da privatni detektivi zakonom imaju određeno koje vrste podataka mogu da obrađuju i koje mere mogu da primenjuju u svom radu.
“Saradnja sa MUP-om se najčešće ogleda u našoj dostupnosti pripadnicima MUP-a kada slučajevi koje obradjujemo dobiju epliog u vidu krivične prijave, gde onda dalja istraga bude prepuštena MUP-u”, rekao je Modrinić.
Koje podatke privatni detektivi smeju da prikupljaju?
Prema rečima Ratka Jolića, detektiv podatke prikuplja na osnovu ugovora i ovlašćenja i u skladu sa zakonom.
“To su najcešće podaci o prebivalištima, vozilima, plovilima, penzionog i invalidskog osiguranja i sl. – dakle, podaci na koje imaju pravo i drugi građani kada se za to steknu uslovi”, kaže Jolić.
Vladan Modrinić ističe da su privatni detektivi dužni da pošuju propise kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
“Mi možemo potraživati podatke od ograna državne uprave uz pismeni zahtev i obrazloženje ali je takodje i precizno uredjeno njihova zaštita”, navodi Modrinić.
Detektivska delatnost i razvoj tehnologije
Na pitanje koliko se posao detektiva promenio s razvojem tehnologije, Modrinić navodi da, kako je Zakon o detektivskoj delatnosti u Srbiji donet pre svega 10 godina, nisu svedočili tehnološkoj revoluciji kao njihove kolege koje rade u anglosaksonskom pravu.
“Najčešće se koriste dostupni IT alati koje nam ubrzavaju analitičke procese u istragama”, rekao je Modrinić.
Ratko Jolić naveo je kako im nove tehnologije pomažu u pretrazi otvorenih izvora.
“Iako živimo u dobu informacionih tehnologija i veštačke inteligencije, i dalje je ljudski faktor nezamenljiv u istražiteljskoj delatnosti”, smatra Jolić.
Koji su najupečatljiviji slučajevi?
Na pitanje koje slučajeve na kojima su radili će uvek pamtiti, odgovor oba detektiva je isti – slučajeve spajanja članova porodice.
“Najviše se pamte lične stvari kao pronalazak sina kog majka nije videla od kad je bio beba, a danas je svoj čovek i ima svoju porodicu. Imali smo više ovakvih uspešnih pronalazak nestalih osoba i uvek ostaje sećanje na te emocije ponovo spojenih porodica”, rekao je Jolić.
Vladan Modrinić opisao je slučaj spajanja oca i ćerke nakon 35 godina izgubljenog kontakta.
“Mlada žena je kao beba završila sa majkom u Australiji dok je otac ostao u Beogradu. Kontakt je izgubljen i 35 godina kasnije smo kontaktirani od strane ćerke da pokušamo da pronađemo oca. Na sreću, uspeli smo da ga lociramo i da omogućimo emotivan sastanak izmedju ćerke i oca”, navodi Modrinić.
Kada je u pitanju poslovni svet,najviše se pamte modusi kako su neki ljudi vršili najbizarnije prevare i pronevere, i način kako smo uspešno rasvetli iste, zaključuje u razgovoru za Boom 93 Ratko Jolić.