Šta će biti s rudarima i njihovim poslovima: Koliko smo daleko od pravedne energetske tranzicije

Osim radnika, ovaj plan se tiče i njihovih porodica, ali i celog društva, dok iz sindikata upozoravaju da je važan i redosled kojim se usvajaju dokumenta.

Energetska tranzicija je postala imperativ, ali ako se ne bude sprovodila pravedno može izavati ekonomske, društvene i socijalne potrese.

Elektroprivreda Srbije (EPS), kao najveći poslodavac u svom sektoru, prema informacijama sa zvaničnog sajta ima 16.000 zaposlenih rudara, što je većina radnika u celom Javnom preduzeću. Prema dosadašnjem iskustvu, 90 odsto rudara je ostalo bez posla.

Prema rečima Ognjena Pantića iz Beogradske otvorene škole (BOŠ), jedne od organizacije učesnice dijaloga o pravednoj tranziciji u energetskom sektoru do 2030. godine će prema projekcijama „u širem smislu, biti između 10.000 i 12.000 ugroženih poslova, koji su posledica predviđanja postepenog ukidanja uglja do 2030. godine“, kaže za N1 Ognjan Pantić i podseća je planiran kraj tranzicije 2050. godine.

Tranzicija košta, a bez plana još više
On kaže da ne postoji sasvim jasna ideja koliko novca će biti potrebno da bi se sprovela energetska tranzicija Srbije, a u sklopu nje i pravedna tranzicija.

„Neke projekcije u finalnoj verziji Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) govore o tome da ukupne investicione potrebe „prebacuju“ 30 milijardi evra. Ovde treba imati u vidu i da je odnos javnih i privatnih investicija procenjen na 10-19 milijardi evra, kao i da su Srbiji na raspolaganju brojni finansijski mehanizmi za finansiranje projekata u oblasti energetske tranzicije“, navodi Pantić.

Pre tri godine tadašnja ministarka rudarstva i energetike Zrana Mihajlović je pominjala ivesticioni plan vredan 17 milijardi evra.

Sagovornici N1 se slažu da će cena u slučaju lošeg rukovođenja biti samo viša.

Kako kaže Aleksandra Mirković koordinatorka Udruženih granskih sindikata „Nezavisnost“, pojam pravedne tranzicije je još 2016. godine uključen u preambulu Pariskog sporazuma i predstavlja deo globalnog dogovora o borbi za ublažavanje efekata klimatskih promena. Ipak, kako ističe, u Srbiji nije usvojen niti jedan od tri glavna dokumenta koji se bave ovom temom.

U pitanju su pomenuti Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP), Strategija razvoja energetike Republike Srbije i Dijagnostika pravedne tranzicije za Srbiju sa Akcionim planom za pravednu tranziciju.

Jedino je INEKP prošao javnu raspravu. Prema predlogu ovog dokumenta u MRE ističu da je planirano smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,3 % u odnosu na 1990. godinu, povećanje učešća obnovljivih izvora energije (OIE) na 45%, čime će, pored uglja, OIE postati ravnopravan domaći izvor električne energije, a i doći će do značajnog povećanja energetske efikasnosti.

Aleksandra Mirković kaže da čak i sa donošenjem sva tri dokumenta, jako je važno kojim će redosledom biti usvajani.

„Dijagnostika pravedne tranzicije kaska i zaostaje, a ne bi trebalo, jer se u tom dokumentu predlažu konkretne mere za zbinjavanje radnika u onim područjima koje će biti pogođene tranzicijom. Ukoliko bi prvo došlo do brzog usvajanja i implementacije INEKP onda bi proces tranzicije započeo mnogo ranije nego što su čak i teorijski dizajnirane mere za zbrinjavanje radnika, koji će u ovom procesu biti prvi na udaru, što automatski oduzima mogućnost za sprovođenje zaista pravedne tranzicije“, kaže Mirković za N1 i ističe da se Dijagnostika i INKEP pripremaju u dve različite radne grupe što nije dobro.

Kako za N1 najavljuju iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) desiće se upravo ono što u sindikatu žele da izbegnu. Prema MRE, procedura usvajanja INEKP realizovaće se ubrzo po uspostavljanju nove Vlade.

„Sa novom Vladom biće sprovedena procedura javnih konsultacija o nacrtu nove Strategije energetike, a potom i procedura usvajanja od strane Vlade i Narodne Skupštine. Studija Dijagnostika pravedne tranzicije sa Akcionim planom trebalo bi da bude finalizirana do kraja godine. Nacrt finalne verzije Studije sa Akcionim planom biće dostavljen na mišljenje navedenim učesnicima na projektu, a organizovaće se i javne konsultacije“, naveli su iz Ministarstva za naš portal.

Kako kažu u MRE, cilj je da se ovim strateškim dokumentima omogući sprovođenje procesa pravedne energetske tranzicije uz obezbeđenje zdravije životne sredine, povećanje BDP, zatim nova moderna energetska postrojenja, novi poslovi i nova radna mesta, bolja diverzifikacija izvora i pravaca snabdevanja, sigurno snabdevanje i dostupnost energije kupcima uz više zelene energije.

„Prioritet na domaćem planu će biti povećanje energetske efikasnosti i podrška energetike privrednom i tehnološkom razvoju Srbije, a na međunarodnom, jačanje interkonekcija, integracija tržišta energije u regionu i EU i saradnja u cilju unapređenja energetske sigurnosti“, naveli su iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Imali smo dobar zalet, ali se stalo
Iako navedeno zvuči lepo i obećavajuće, realno stanje je dosta drugačije. Iz Sindikata, ali i stručnih nevladinih organizacija ističu da se Radna grupa za Dijagnostiku pravedne tranzicije, najvažnijeg dokumenta za radnike u energetici, okupila samo jednom, 2022. godine kada je i osnovana, kao i da je posle održan još jedan neformalan sastanak.

S druge strane, ministarstvo tvrdi da je održan veliki broj sastanaka za svim zainteresovanim stranama: javnim preduzećima, ministarstvima, lokalnim samoupravama, obrazovnim insititucijama. U odgovoru N1 nisu navedeni sindikati i nevladin sektor.

Medijskih objava o aktivnostima radne grupe nema od 2022. godine kada je na čelu ministarstva bila Zorana Mihajlović.

„Od prvog sastanka koji je protekao u dobroj atmosferi, nisu zvali“, rekla je Aleksandra Mirković.

Isto je ponovila i Hristina Vojvodić, viša pravna savetnica Regionalnog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI):

„Imali smo dobar zalet. Radna grupa je formirana jula 2022. godine. U septembru je sastavljen nacrt dokumenta „Dijagnostika pravedne tranzicije“,“ ali on i dalje nije poznat javnosti. Poslali smo i komentare ali bez bez povratnih informacija o predlozima“.

Bez strateških odluka nema ni pravedne tranzicije
Vojvodićeva kaže da je ključni stav RERI da nema strateških odluka.

„Poput one kada će se prestati za proizvodnjom energije iz uglja. Ako nemamo taj datum, kako da postavljamo ostale parametre. Kao da uzmete stari automobil i kažete neka tera dokle tera“, navodi sagovornica portala N1.

Vojvodić ističe da je jedini dokument koji govori o nekom datumu Zakon za davanje garancije za zajam koje dobijen od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) iz 2023. kada je Srbija pozajmila 300 miliona evra, gde je navedeno da će energiju iz uglja prestati da se proizvodi 2050. godine.

Više teksta pročitajte OVDE.