NATO bombardovanje 1999: Uništena bomba od jedne tone zbog koje je bilo evakuisano više od 1.000 ljudi u Nišu

Više od hiljadu stanovnika Niša, najvećeg grada juga Srbije, bilo je evakuisano danas zbog premeštanja velike bombe zaostale od NATO bombardovanja pre 25 godina.

Avio-bomba iz 1999. godine, teška je 1.000 kilograma i ima 430 kilograma eksplozivnog punjenja, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP).

Bomba je otkrivena prilikom radova na izgradnji Naučno-tehnološkog parka prošle nedelje, a kako bi se bezbedno uklonila 1.300 ljudi moralo je da bude evakuisano iz niškog naselja Stevan Sinđelić.

• Sećanja ratnog deminera: 20 godina kasnije
• „Bila mi je kao stari prijatelj": Aktivna bomba bila u dvorištu kuće više od 100 godina
• Iz presušene italijanske reke Po izronila neeksplodirana bomba iz Drugog svetskog rata

Bomba je utovarena na vozilo i preneta uništena u kamenolomu u Gadžinom Hanu, oko 20 kilometara daleko od Niša.

Pogledajte snimak MUP-a:

https://www.youtube.com/watch?v=0dbfkaCvInI

„Reč o jednoj od najvećih bombi pronađenih na teritoriji Srbije", rekao je ranije Luka Čaušić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra policije i načelnik Sektora za vanredne situacije..

NATO bombardovanje SR Jugoslavije, koju su nekada činile Srbija i Crna Gora, trajalo od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

Vazdušna akcija zapadne vojne alijanse usledila je posle propalih pregovora Srba i kosovskih Albanaca u francuskom Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Povod za intervenciju, prema zvaničnom obrazloženju NATO-a, bilo je sprečavanje dalje humanitarne katastrofe i progona Albanaca na Kosovu koje su sprovodile srpske bezbednosne snage.

Akcija je pokrenuta bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, NATO avioni su tokom 78 dana izvršili 38.400 letova, među kojima i 10.484 napadačka leta.

Tokom ovih letova oslobođeno je 23.614 vazdušne municije.

https://www.instagram.com/p/C6BLJDAK1Vo/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==

Kako je organizovana evakuacija?

Stanovnici niškog naselja u kojem je otkrivena bomba, morali su da napuste domove do sedam sati ujutru u nedelju, naredio je ranije MUP.

Od njih je traženo i da otvore prozore i spuste roletne i da evakuišu kućne ljubimce.

Evakuisano je 1.300 ljudi, a neki su bili razmešteni u hotel, kulturni centar i školu, saopštio je MUP.

Posle odnošenja bombe, policija je saopštila da je sada bezbedno da se ljudi vrate domovima.

Pogledajte fotografije akcije uklanjanja avio-bombe

Bombardovanje Niša 1999. godine

Tokom 78 dana NATO bombardovanja, Niš je nekoliko desetina puta bio meta.

U Nišu su se sirene za početak ili kraj vazdušne opasnosti čule 258 puta, stanovnici su pod vazdušnom opasnošću bili puna 52 dana, dok su bombe grad razarale 29 dana, prenele su Južne vesti.

Između ostalog, bačeno je 36 kontejnera kasetnih bombi, 161 avionska bomba, sedam krstarećih raketa, osam grafitnih projektila.

Srušeno je oko 120 objekta, a oštećeno oko 3.500.

Pogođena su mnoga industrijska postrojenja, glavna gradska trafo-stanica, aerodrom, kasarna Stevan Sinđelić.

• NATO bombardovanje voza u Grdelici 1999: „I kuknjava, i vika, i plač, a voda nosi”
• „Morao sam ponovo da učim da živim": Svedočenja radnika bombardovane Rafinerije u Pančevu
• Prigušena svetla, zvuci aviona i plač beba: Porođaji tokom NATO bombardovanja
• Kako je pad „nevidljivog" F-117A izgledao sa zemlje, a kako iz kabine aviona

Najviše žrtava među civilima u jednom napadu na Niš bilo je 7. maja kada su NATO avioni zasuli centar grada kasetnim bombama.

Tada je poginulo 16 ljudi, među kojima i trudnica, a nekoliko desetina ranjeno, podsetile su Južne vesti.

Pet dana kasnije, Niš je još jednom gađan kasetnim bombama.

Međunarodne humanitarne organizacije, među kojima Hjuman rajts voč su u potonjim izveštajima osudile NATO zbog korišćenja kasetne municije.

Zabranjena u više od 120 zemalja širom sveta, kasetna municija obično oslobađa velike količine male, eksplozivne podmunicije koja ima razornu moć na širem području.

Protivnici upotrebe kasetne municije upozoravaju da zbog zbog razorne moći na širokom području mogu da osakate i ubiju civile, a projektili koji ne eksplodiraju ostaju opasnost još mnogo godina posle završetka sukoba.

Tokom 2004. godine, Međunarodni sud pravde vodio je proces protiv NATO po tužbi SR Jugoslavije koju su tada činili Srbija i Crna Gora da je zapadna vojna alijansa, između ostalog, namerno gađala civile, pisao je ranije BBC.

NATO članice su tada rekle da taj sud nije nadležan da vodi takav proces.

Pogledajte video: Dan koji mu je promenio život - sećanja ratnog deminera

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]