Bliski istok: Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom

Iranski napad projektilima i dronovima na Izrael u subotu, 13. aprila uveče, ponovo je probudio strahove od krupne eskalacije krize na Bliskom istoku.

Iako nije bilo značajnijih žrtava u Izraelu, baražna vatra od više od 300 eksplozivnih projektila demonstrirala je sposobnost Irana da udari iz daleka.

Ovo je značajna intenzifikacija onoga što je već dugo sukob preko posrednika, sa napadima grupa povezanih sa Iranom na Izrael, kao i udarima na mete povezane sa Iranom naširoko pripisivanim Izraelu.

Izrael je već zauzet ratom u Gazi, a suočava se i sa sve većim prekograničnim borbama sa libanskom grupom Hezbolah, tako da bi dalja eskalacija mogla da predstavlja velik rizik po njega.

Načelnik generalštaba izraelske vojske potpukovnik Herzei Halevi izjavio je da će njegova zemlja odgovoriti na subotnji napad, ali nije davao detalje.

U petak, 19. aprila, američki vojni izvori rekli su da je Izrael poslao rakete i dronove na Iran.

Iz Teherana su rekli da je napad osujećen i da nije bilo nikakve štete.

• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Koliko je snažna iranska vojska
• Šta je izraelska Gvozdena kupola
• Ko upravlja Iranom

Prethodno je zamenik ministra spoljnih poslova Irana Ali Bageri Kani poručio na državnoj televiziji da će na eventualni izraelski napad biti odgovoreno u roku od nekoliko sekundi, a ne sati.

Koja strana je nadmoćnija?

BBC je razmotrio ovo pitanje koristeći dole navedene izvore, mada bi svaka zemlja mogla da poseduje značajniju silu koju drži u tajnosti.

Međunarodni institut za strateške studije (IISS) poredi silu vojske obe zemlje koristeći razne zvanične i javno dostupne metode da bi napravio što bolje procene.

Druge organizacije, kao što je Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira, takođe prave procene, ali tačnost može da varira kod zemalja koje često ne objavljuju zvanične cifre.

Međutim, Nikolas Marš, sa Instituta za istraživanje mira iz Osla (PRIO), kaže da se IISS doživljava kao standard za procenjivanje vojne snage svetskih zemalja.

IISS kaže da Izrael troši više na budžet za odbranu od Irana, što mu obezbeđuje značajnu snagu u bilo kakvom potencijalnom sukobu.

Prema IICC-u, budžet Irana za odbranu bio je oko 7,4 milijarde dolara 2022. i 2023. godine, dok je izraelski, sa oko 19 milijardi dolara, bio više nego dvostruko veći.

Trošenje Izraela na odbranu u odnosu na Bruto domaći proizvod (mera njegove ekonomske aktivnosti) takođe je dvostruko veće od iranskog.

Tehnološka prednost

Brojke IISS-a pokazuju da Izrael ima 340 vojnih aviona spremnih za borbu, što mu daje prednost u preciznim vazdušnim napadima.

Među njegovim lovcima su avioni dugog dometa F-15 , F-35 - visokotehnološki „nevidljivi" avioni koji mogu da izbegnu radare - i brzi jurišni helikopteri.

IISS procenjuje da Iran ima oko 320 aviona osposobljenih za borbu.

Njegovi lovci datiraju čak iz šezdesetih, a među njima su F-4, F-5 i F-14 (potonji je avion koji je proslavio film Top Gan iz 1986. godine).

Ali Nikolas Marš iz PRIO kaže da se ne zna koliko ovih starih aviona uopšte može da leti, zato što je dolaženje do rezervnih delova izuzetno otežano.

Gvozdena kupola i Strela

Kičma izraelske odbrane su njeni sistemi Gvozdena kupola i Strela.

Inženjer projektila Uzi Rubin osnivač je Izraelske organizacije za odbranu projektilima pri Ministarstvu odbrane ove zemlje.

Sada viši istraživač na Jerusalimskom institutu za strategiju i bezbednost, on je za BBC rekao koliko se „bezbedno" osećao kad je video da su Gvozdena kupola i međunarodni saveznici uništili skoro sve projektile i dronove koje je Iran ispalio na Izrael u subotu, 13. aprila.

„Osećao sam se vrlo zadovoljno i vrlo srećno… Ovaj sistem je specijalizovan u borbi protiv meta. To je odbrana od projektila kratkog dometa. Nema ničeg sličnog u bilo kom drugom sistemu."

Izraelski sistem odbrane od projektila Gvozdena kupola pomogao je da se uništi više od 300 projektila i dronova koje je Iran ispalio za vikend.

Koliko je daleko Iran od Izraela?

Izrael je od Irana udaljen više od 2.100 kilometara.

Njegovi projektili su glavni način na koji on može da udari na ovu zemlju, kaže Tim Ripli, urednik Difens aja, za BBC.

Iranski raketni program smatra se najvećim i najraznovrsnijim na Bliskom istoku.

General Kenet Mekenzi iz američke Centralne komande 2022. godine je rekao da Iran ima „više od 3.000" balističkih projektila.

Prema CSIS projektu odbrane od projektila, Izrael takođe izvozi projektile u nekoliko zemalja.

Iranski projektili i dronovi

Iran sprovodi ekstenzivne radove na vlastitim raketnim sistemima i dronovima od njegovog rata sa susednim Irakom između 1980. do 1988. godine.

Razvio je projektile i dronove kratkog i drugog dometa, od kojih su mnogi nedavno ispaljeni na Izrael.

Analitičari koju su proučavali projektile koje su Huti ispaljivali na Saudijsku Arabiju zaključili su da su ovi pravljeni u Iranu.

„Kazna" preko napada dalekog dometa

Tim Ripli iz Difens aja kaže da je vrlo malo verovatno da će se Izrael upustiti u kopneni rat sa Iranom: „Velika prednost Izraela su njegova vazdušna sila i njegova navođena oružja. Zato on ima potencijal da pokreće vazdušne napade protiv ključnih ciljeva u Iranu."

Ripli kaže da je najverovatnije da će Izrael ubiti zvaničnike i uništiti naftne instalacije iz vazduha.

„U središtu svega nalazi se želja da se 'kazni'... Izraelski vojni i politički lideri sve vreme koriste tu reč.

„To je deo njihove filozofije, da moraju da nanesu bol da bi njihov protivnik u budućnosti dobro razmislio pre nego što se suprotstavi Izraelu."

U prošlosti su u vazdušnim napadima ubijane iranske vojne i civilne ličnosti visokog ranga, među njima i u uništenju iranskog konzulata u sirijskom glavnom gradu od 1. aprila, što je i nagnalo Iran na ovaj napad.

Izrael nije preuzeo odgovornost za to niti za veliki broj drugih napada koji su za metu imali istaknute iranske zvaničnike.

Ali je nije ni negirao.

Pomorske snage

Iranska ostarela mornarica ima oko 220 brodova, dok izraelska ima 60, prema izveštajima IISS-a.

Sajber-napadi

Izrael ima više toga da izgubi u sajber-napadima od Irana.

Iranski sistem odbrane manje je tehnološki razvijen od Izraelovog, tako da elektronski napad na izraelsku vojsku može da postigne mnogo više.

Nacionalna sajber direkcija izraelske vlade kaže: „Intenzitet sajber-napada je veći nego što je ikada bio, najmanje tri puta veći, sa napadima u svakom izraelskom sektoru. Saradnja između Irana i Hezbolaha (libanska paravojna i politička organizacija) pojačala se tokom rata."

On je saopštio da je između napada 7. oktobra i kraja 2023. godine bilo izvršeno 3.380 sajber-napada.

Šef iranske Civilne odbrane general-major Golamreza Džalali rekao je da je Iran osujetio skoro 200 sajber-napada mesec dana pred skorašnje parlamentarne izbore.

U decembru je iranski ministar za naftu Džavad Ovdži rekao da je sajber-napad izazvao smetnje na benzinskim pumpama širom zemlje.

Nuklearna pretnja

Pretpostavlja se da Izrael ima vlastito nuklearno naoružanje, ali on insistira na zvaničnoj politici namerne dvosmislenosti povodom toga.

Ne veruje se da Iran ima nuklearno oružje, a, uprkos optužbama za suprotno, on negira da pokušava da iskoristi vlastiti civilni nuklearni program da bi postao nuklearno naoružana država.

Geografija i demografija

Iran je mnogo veća zemlja od Izraela i njegovo stanovništvo (skoro 89 miliona) skoro je deset puta veće od izraelskog (skoro 10 miliona).

On takođe ima oko šest puta više aktivnih vojnika od Izraela.

U Iranu ima 600.000 aktivnih vojnika, dok ih Izrael ima 170.000, kaže IISS.

Kako bi Izrael mogao da odgovori?

Doktor Erik Rondski, istraživač Bliskog istoka sa Univerziteta u Tel Avivu, tvrdi da je Izrael praktično preuzeo odgovornost za neuspeh kad je proglasio vanredno stanje za vreme iranskog napada.

Proiranski ekstremisti iz susednih zemalja redovno vrše napade na izraelske interese i jednako mogu postati mete.

Džeremi Bini, stručnjak za bliskoistočnu odbranu u Džejns, veruje da je malo verovatno da će Izrael odmah odgovoriti: „Oni potencijalno imaju širok dijapazon opcija ako zaista žele da uzvrate, kao što je bombardovanje lokacija u Libanu ili Siriji."

• Zašto je Iran napao Izrael
• Izrael napao Iran, tvrde američki izvori, Teheran demantuje
• Napad Irana na Izrael: Ko dobija, a ko gubi

Bini sumnja da će doći do konvencionalnog totalnog rata.

„Vojska se neće boriti, mornarica se neće boriti, oni (Iran i Izrael) su daleko jedan od drugog.

„Imamo situaciju u kojoj obe strane poseduju sposobnost da udare na daljinu naprema vazdušne odbrane druge strane. U subotu i nedelju smo videli jednu stranu toga, sa iranskom sposobnošću udara na daljinu protiv izraelske odbrane."

On kaže da bi Izrael morao da naruši vazdušni prostor suverenih država kao što su Sirija, Jordan i Irak.

Izrael, međutim, ima iskusnu tajnu službu koja može da izvrši tajne operacije unutar Irana.

„Iranska karta"

Stručnjak za bliskoistočna pitanja Tarik Sulejman kaže za BBC na urdskom kako veruje da ne postoji mogućnost da ovaj rat dalje eskalira.

Ali on upozorava da postoje proratni elementi u izraelskom parlamentu i kabinetu koji žele rat, vršeći pritisak na izraelskog premijera da preduzme nešto.

„Kad god Netanjahu postane politički ranjiv, on odmah odigra na iransku kartu."

Anketa koju je sproveo izraelski Hebrejski univerzitet pokazala je da se skoro tri četvrtine izraelske javnosti protivi napadu na Iran iz odmazde ako bi takvo delo narušilo izraelsku bezbednosnu alijansu sa njegovim saveznicima.

U saopštenju sa Univerziteta kaže se da je anketa sprovedena 14. i 15 aprila preko interneta i telefona na uzorku od 1.466 muškaraca i žena koji su predstavljali odrasle Izraelce, jednako Jevreje kao i Arape.

Šta je „rat preko posrednika" Izraela i Irana?

Iako Izrael i Iran do danas nisu vodili zvaničan rat, obe zemlje su se već nalazile u nezvaničnom sukobu.

Važne iranske ličnosti bile su ubijene u drugim zemljama u napadima naširoko pripisanim Izraelu, čak i u samom Iranu, dok je Iran napadao Izrael preko posrednika.

Militantna i politička grupa Hezbolah vodi najveći iranski posrednički rat protiv Izraela iz Libana.

Iran ne negira da pruža podršku Hezbolahu.

• Šta je Hezbolah, pokret iz Libana
• Šta je Hamas
• Koje su oružane grupe u Gazi i koliko ih ima
• Jemen: Ko su Huti i zašto napadaju brodove

Njegova podrška Hamasu u Gazi veoma je slična tome.

Hamas je 7. oktobra pokrenuo napad na Izrael, a rakete je ispaljivao iz Pojasa Gaze na izraelsku teritoriju decenijama.

Izrael i zapadne sile veruju da Iran Hamasu šalje oružje, municiju i obezbeđuje mu obuku.

Huti u Jemenu naširoko se doživljavaju kao još jedni iranski posrednici.

Saudijska Arabija tvrdi da su projektili koje su na nju ispalili Huti pravljeni u Iranu.

Proiranske grupe imaju pozamašnu moć u Iraku i Siriji, takođe.

Iran podržava sirijsku vladu i tvrdi se da koristi sirijsku teritoriju za napade na Izrael.

Dodatno izveštavanje: Ahmen Kavadža, Karla Roš, Reza Saveti i Kris Partridž

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]