„Zabrinuti smo zbog stanja demokratije u Srbiji“: Američki Kongres u izmenjenom tekstu predloga zakona o Zapadnom Balkanu

„Parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji, i ono što je usledilo odmah posle njih, povod su za duboku zabrinutost u pogledu stanja demokratije, između ostalog i zbog konačnog izveštaja Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS“, navodi se u tekstu zakonskog predloga pod nazivom „Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana“, prenosi Glas Amerike.

Zakon je Senatu u maju prošle godine podnela demokratska senatorka i predsedavajuća senatskog Pododbora za Evropu Džin Šahin, uz podršku kolega iz obe stranke, a sada je predložila njegove izmene.

U tekstu se podseća da je u izveštaju ODIHR-a utvrđeno da su postojali „nepravdeni“ izborni uslovi, da je bilo „brojnih proceduralnih nedostataka, uključujući nekozistentnu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja glasova i česte primere prevelikih gužvi i kršenja tajnosti glasanja, kao i da je bilo brojnih slučajeva grupnog glasanja“.

 „Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju takođe je navela da su zvaničnici u Srbiji optužili uglavnom mirne demonstrante, opozicione stranke i civilno društvo da pokušavaju da destabilizuju vladu, što je zabrinjavajuća optužba koja ugrožava bezbednost važnih elemenata društva u Srbiji“, navodi se u predlogu zakona.

Ističe se i da bi Srbija i Kosovo trebalo da postignu hitan napredak u primeni Aneksa Sporazuma o putu ka normalizaciju odnosa, koji je postignut u februaru prošle godine u Ohridu.

„Kada bude postignut dovoljan napredak u primeni aneksa, SAD bi trebalo da razmotre unpređenje inicijativa za jačanje bilateralnih odnosa sa obema zemljama, što bi moglo da obuhvati: uspostavljanje bilateralnog strateškog dijaloga sa Kosovom i Srbijom, kao i unapređenje konkretnih inicijativa za produbljivanje trgovine i investicija“, navodi se u predlogu i poručuje da bi SAD trebalo da nastave da podržavaju sveobuhvatni konačan sporazum Kosova i Srbije zasnovan na međusobnom priznanju.

Uz podršku senatora Rodžera Vikera, Bena Kardina, Dika Durbina i Krisa Van Holena, cilj predloga senatorke iz Nju Hempšira je promocija saradnje među zemljama Zapadnog Balkana i saradnja tih zemalja sa Sjedinjenim Državama.

U tekstu zakona se, između ostalog, navodi da je korupcija i dalje problem na Zapadnom Balkanu i da je jedna od najvećih prepreka ekonomskom i političkom razvoju regiona, kao i da kampanje dezinformacija podrivaju kredibilnost demokratskih institucija, uključujući integritet izbora, u sedam zapadnobalkanskih zemalja.

Ukazuje se i na zavisnost Zapadnog Balkana od ruskih fosilnih goriva, što „ometa njihove aspiracije za evropskim integracijama“, i poručuje da je smanjenje te zavisnosti u nacionalnom interesu SAD. Pored toga, upozorava se i na sve veći uticaj Kine na Zapadnom Balkanu, koji bi „takođe mogao da ima štetan uticaj po stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju sa Evropom“.

U predlogu zakona se poziva i na blisku koordinaciju sa Evropskom unijom, Velikom Britanijom i drugim saveznicima i partnerima kada je reč o sankcijama koje se odnose na zemlje regiona, a navodi se i da se „usklade napori što je više moguće“ da bi se pokazala jasna posvećenost poštovanju demokratskih principa.

Navedeno je i da je neophodno da Amerika poveća napore da se suprotstavi ruskim malignim kampanjama širenja uticaja i „drugim destabilizujućim i remetilačkim aktivnostima čija je meta Zapadni Balkan“, kroz saradnju sa vladinim institucijama, političkim akterima, novinarima, civilnim društvom i poslovnim liderima.

 
Poziva se i na podršku ubrzanoj integraciji zemalja u EU i NATO, za one koje to žele i ispunjavaju uslove , a traži se nastavak američke podrške razvoju civilnog društva, nezavisnih medija, političke stabilnosti i modernih tržišnih ekonomija.

Sjedinjene Države bi trebalo da daju „prioritet partnerstvima za zemljama Zapadnog Balkana koje pokazuju posvećenost jačanju demokratija i poštuju ljudska prava“, navodi se u predlogu zakona i ističe da je region ključan za mir, stabilnost i prosperit evropskog kontinenta.

Prema definiciji američkog Kongresa, region Zapadnog Balkana čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo, Crna Gora, Severna Makednija i Srbija.