Marinović: Mobilni operateri ne smeju deliti korisničke podatke sa političkim strankama

Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, govorio je o trenutnom stanju zaštite podataka o ličnosti u Srbiji. Konferencija, koja je deo projekta sprovedenog u saradnji sa EU, GIZ i drugim partnerima, fokusirala se na edukaciju građana i nadležnih organa o važnosti i metodama zaštite ličnih podataka.

Poverenik Marinović ističe važnost i razumevanja novih regulativa i zakona koji štite lične podatke.

Poseban naglasak stavio je na digitalizaciju i sve prisutnije korišćenje veštačke inteligencije, što donosi nove izazove u zaštiti privatnosti građana. Poverenik je naglasio važnost svesti građana o pravima i mehanizmima zaštite koji su im na raspolaganju, te je detaljno objasnio aktivnosti koje se sprovode širom Srbije kako bi se podigla svest o ovom pitanju.

,,Svi mi smo svedoci da sve više postajemo e-građani, sve ređe ostajemo obični građani i treba naći granicu. Ne treba sputati razvoj civilizacije i razvoj društva ali to treba kanalisati na taj način da naša ljudska prava, posebno prava na privatnosi budu što manje ugrožena'', rekao je Marinović.

Marinović je naglasio značaj trenutnih i budućih aktivnosti usmerenih na poboljšanje svesti o zaštiti ličnih podataka među građanima Srbije.

,,Glavni cilj je da upoznamo slušaoce, polaznike sa trenutnim stanjima zaštite podataka u ličnosti, sa aktuelnim stanjima, sa nekim novinama koje su se već desile, sa onim planovima šta će da se desi i sa nečim što, nažalost, nije tako poznato građanima," rekao je Poverenik.

Pored osvrtanja na promene, Poverenik je spomenuo i značaj institucionalne podrške u oblasti zaštite ličnih podataka. Istakao je i izazove sa kojima se susreću inspektori na terenu.

,,Naši inspektori kada su išli na teren, mogli su da se uvere u to da su ljudi bili iznenađeni. Da, prvo nisu znali ne da postoji inspektori, nisu znali da postoji poverenik, nisu znali čime se on bavi. I jedan od glavnih ciljeva je bio da se ta svest digne, da se zna kome se obratiti u slučaju da je povređen jedan od dva ljudska prava koja štiti povrednik. Ovaj današnji skup je posvećen tome da nekako s jedne strane upozorimo na opasnosti, upozorimo na rizike, da ukažemo na moguće odgovore, ali i da na neki način upozorimo ljude da sami počnu da se brinu o svojim podacima o ličnosti'', rekao je Marinović.

Na pitanje novinara Boom 93, da li mobilni operateri imaju pravo da podatke svojih korisnika daju političkim strankama u svrhu političke kampanje, Poverenik Marinković je jasno istakao da mobilni operateri obrađuju osetljive podatke korisnika, ali ih moraju čuvati po zakonu i ne smeju ih neovlašćeno deliti. Stoga, svako davanje podataka političkim strankama bez izričitog pristanka korisnika predstavlja kršenje zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Poverenik je naglasio da su informacije koje pojedinci dele onlajn često zloupotrebljene, što može imati dalekosežne posledice.

,,Naši podaci su sada postavljeni na neki način tako da su i vredniji od novca. Zbog toga što novac možete izgubiti, ali ga možete i povratiti. Podatke kad jednom date, više ih ne možete povratiti," rekao je Poverenik.

Posebno je upozorio na opasnosti koje vrebaju maloletne korisnike društvenih mreža, navodeći da su u nekoliko navrata zloupotrebe podataka dovedene do tragičnih ishoda, uključujući samoubistva.

,,Treba biti jako oprezan kada dajete te podatke, jer teško ćete ih povratiti" dodao je on.

Poverenik je apelovao na građane da budu svesni kome i u koju svrhu daju svoje podatke, naglašavajući važnost informisanosti o pravima i mehanizmima zaštite koji su im na raspolaganju kako bi se izbegle štetne posledice.

Petar Antić, savetnik za vladavinu prava ispred GIZ-a navodi da projekat ima za cilj podršku implementacije akcionog plana za Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava.

Projekat se realizuje od 1. januara 2022. do 30. septembra 2025. godine, uz finansijsku podršku od strane Evropske unije, koja doprinosi sa 5.000.000 evra, Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) koje učestvuje sa 1.000.000 evra, i Austrijske razvojne saradnje, koja obezbeđuje 500.000 evra.