Sport: Pep Gvardiola, Žoze Murinjo i utakmica koja je promenila fudbal

Jedna odluka iz prošlosti mogla je da dovede do dva vrlo različita, a istorijska ishoda.

Holivudski film sa Gvinet Paltrou u glavnoj ulozi je 1998. godine doneo izraz „Vrata sudbine" (Sliding Doors) u popularni rečnik.

Deset godina kasnije, Vrata sudbine su se otvorila, i to na fudbalskom terenu.

• Asim Ferhatović Hase, priča o „prototipu Sarajlije" koji je fudbal „igrao iz meraka"
• Robert Prosinečki novi selektor Crne Gore: „Možemo protiv bilo koga"
• Borba protiv rasizma u fudbalu: Automatski poraz tima čiji navijači vređaju

U leto 2008. godine, Barselona, pod vođstvom Franka Rajkarda, bila je klub u stagnaciji, na ivici ozbiljnog pada.

Druga sezona uzastopce bez trofeja završila se sa Barsom na trećem mestu u La Ligi i brukom na Bernabeu.

Nakon što je Real Madrid potvrđen kao šampion nekoliko dana ranije, Barselona je morala večitim rivalima da oda poštu na svom terenu pred susret u ligi.

Poniženje se nije završilo na tome.

Usledilo je gaženje od 4:1, a navijači Madrida skandirali su: „Laporta ostani, molim te!" Barsinom predsedniku Žoanu Laporti koji se našao pod velikim pritiskom.

Van terena, zvezda svlačionice Ronaldinjo provodio je više vremena po gradskim noćnim klubovima nego ubacujući lopte u mrežu.

Disciplina tima kao da je iščilela, a bilo je čak priča o tome kako su Brazilca ostavljali da se naspava posle bančenja od prethodne večeri umesto da ga upregnu na treninzima.

Pitanja oko Ronaldinjovog nabacivanja kilograma i sklonosti izlascima krasila su naslovne i zadnje strane listova u Barseloni dok je na konferencijama za štampu svako pitanje upućeno Rajkardu sadržalo reč „ostavka".

I dok mu je zadirkivanje navijača Madrida još odzvanjala u ušima, Laporta je dao vlastiti odgovor.

Manje od 24 časa nakon poniženja u Madridu, Rajkard je bio otpušten.

Ali ko će ga zameniti?

Na vrhu liste potencijalnih zamena, i u samom vrhu liste svakog fudbalskog pragmatiste, nalazio se Žoze Murinjo.

Murinjo je u prošlosti imao pozitivan odnos sa klubom kao asistent prethodnim trenerima Bobiju Robsonu i Luju Van Galu.

Imao je i CV jači od bilo kog drugog u Evropi u to vreme, posle trijumfa u Kupu UEFA i Ligi šampiona sa Portom, i niza neprikosnovenih titula u Premijer ligi sa Čelsijem.

Ali umesto da se odluči za slavnu fudbalsku ličnost sa A liste, Barselona je izabrala nekoga sa B liste.

I to bukvalno.

• Šok na Enfildu: Klop napušta klupu Liverpula na kraju sezone
• Kako je britanska laboratorija spasla Peleove kopačke

Izabrali su trenera vlastitog B tima, koja je bio potpuno nedokazan na vrhunskom nivou i koji je proveo prethodnu sezonu - svoju prvu kao šef - u španskoj četvrtoj ligi i katalonskoj regionalnoj diviziji.

Odluka?

Izabrati Pepa Gvardiolu umesto Murinja.

Da bismo bolje razumeli zbog čega i da bismo shvatili suštinu odluke koja je promenila fudbal, moramo da zakopamo dublje po DNK-u Barselone, gde je primarni motivator poezija a ne pragmatizam, a metodi, mišljenja i instinkti jednog čoveka nose primat u odnosu na sve ostalo.

Kao što pokazuje dokumentarac BBC sporta, Pep Guardiola: U potrazi za savršenstvom, da biste razumeli Pepa, morate da razumete Johana Krojfa.

Krojf je sinonim za Barselonu, koji je osvojio La Ligu 1974. i Kopa del Rej 1978. godine kao igrač, a potom dizao četiri uzastopna trofeja španske prve lige i Evropski kup kao trener između 1988. i 1996. godine.

I Krojf je imao neverovatan uticaj na Gvardiolinu karijeru.

Krojf je bio taj koji je 1990. izdvojio 19-godišnjeg Gvardiolu iz rezervne postave Barselone i katapultirao ga u nepobedivi prvi tim pun svetskih zvezda kao što su Mikeal Lavdrup i Ronald Kuman.

Krojf je u Gvardioli u tinejdžerskim godinama video trajni kvalitet.

Španski novinar Lu Martin poznaje Gvardiolu bolje od većine, budući da je kao pisac iz senke napisao njegovu malo poznatu knjigu iz 2001. godine La Meva Gent, El Meu Futbol (Moj narod, moj fudbal, na katalonskom).

„U Kataloniji mi kažemo 'seny' i 'rauxa'. [Legendarni kapiten Barselone Karl Pujol ima 'rauxa' - impuls, nagon", kaže Martin.

„'Seny' - mozak - u Barseloni je bio Pep.

„Pep je udahnuo timu smisao - zato što je Pep mogao da razume sve što je Johan želeo od njega."

„Johan je imao dva sina. Jordija, sina po krvi, i sportskog sina… Pepa."

Jordi Krojf se slaže sa Martinovom ocenom bliskog odnosa njegovog oca i Gvardiole.

Jordi se priseća kako je njegov otac imao apsolutno poverenje u Gvardiolu kao novu nadu među trenerima nakon što je njegov štićenik okončao igračku karijeru razočaravajućim partijama u Breši, Romi, Al Ahliju i meksičkom Doradosu.

„Znam da su u to vreme Pep i moj otac bili u čestom kontaktu", kaže Jordi Krojf govoreći o mesecima posle Gvardiolinog povlačenja iz igre 2006. godine.

„Mislim da moj otac ima neku vrstu intuicije kad je u pitanju procena ko će se pokazati kao dobar trener."

Česta kritika na račun Gvardiole bila je da su sva tri njegova najveća trenerska zaduženja - Barselona, Bajern Minhen i Mančester Siti - bila u klubovima sa velikim igračkim zvezdama i dubokim džepovima.

Konotacija je da Španac ne može da proizvede svoju karakterističnu magiju u manjem, skromnijem okruženju.

Ali ono ne može da bude mnogo manje nego u Barseloni B.

„Jeste, bio sam igrač, ali ću krenuti od nule kao trener", rekao je Gvardiola, tada sa 37 godina, na prvoj konferenciji za štampu na čelu Barselone B.

Bilo je veliko iznenađenje što je prihvatio taj posao, imajući u vidu da mu je nuđena i uloga šefa akademije - koja se doživljava kao prestižnija.

Međutim, Barselona B, kao i Gvardiola, započinjala je od nule.

Prethodne sezone je pala u nižu ligu nakon što nije uspela da pobedi u poslednjih 10 mečeva.

Gvardiolina prva utakmica kao šefa bila je prijateljski meč pred početak sezone koji se igrao na malom, veštačkom terenu protiv Banjolesa.

Mali tereni i, kad su se utakmice igrale na travi, neravne površine, bili su uobičajena tema nezgodnih početaka trenerskog života.

Barselona B je pobedila na jednoj od svoje prve tri utakmice.

Posle poraza od 2:0 od niže kotirane Manrese, koja je na kraju ispala iz lige, Gvardiola je izdržao prvu krizu vere.

Može li njegov igrački stil - stavljanje prioriteta na posed lopte u odnosu na raspored na terenu - napredovati u teškim uslovima četvrte lige?

U vreme kad je stigao na trening u sredu posle tog poraza, već je bio doneo odluku.

„Mislio sam da moramo da se promenimo zato što su tereni tako mali", kaže on.

„Dva dana su me izjedale sumnje. Ali u tom trenutku sam prelomio - ako možemo da pobedimo i igramo prilično dobar fudbal na malom terenu, onda ću to isto moći i na višem nivou sa boljim igračima i na boljim terenima.

Pogledajte video: Kako je domaćica u osmoj deceniji zavolela kriket

„Došao sam na trening i rekao: 'Evo u šta verujem.' Alternative, načini promene koje smo razmatrali, nisu mi bile ubedljive. I zbog toga nisam mogao da se promenim.

„Bio je to važan trenutak, zato što sam bio nov, nisam imao iskustva. Sa 37 godina, nikad nisam vodio velike igrače. Morao sam da se dokažem."

Jedan čovek od kog nije morao da traži da se dokazuje bio je Domenek Torent.

Torent je bio trener Đirona, konkurentskog kluba iz četvrte lige.

Kad je Gvardiola, čovek kome se ovaj divio kao igraču, pokucao na njegova vrata, Torent je smesta prihvatio priliku da mu se pridruži.

Torent je proveo 11 godina uz Gvardiolu kao njegov asistent, a napustio je Mančester Siti radi uloge glavnog trenera u fudbalskom klubu Njujork Siti 2018. godine.

„Uvek govorim kako Pep ima ogromne zavodničke moći", kaže on.

„On je neko ko može da ubedi igrače u svakodnevnom radu sa njima. On je sunđer.

„On vrlo brzo otkrije sve o svakome.

„Pretvorio je Barselonu B u veoma kompaktan tim koji je igrao veoma dobar fudbal. I preneo je igračima ideje koje su bile potpuno drugačije od svega što su videli do tada.

„Istina je da smo izgradili veoma dobar tim.

Serhio Buskec, Pedro i Tiago Alkantara bili su novajlije u tom timu, a Gvardiola je bio beskompromisna, nepopustljiva, surova pokretačka snaga u njegovom centru.

Profesionalizam je bio odvrnut na maksimum.

Protivnički timovi bili su skautovani i analizirani na video snimcima, do detalja koji do tada nisu bili viđeni u toj diviziji.

Uveden je policijski čas u 11 uveče - baš kao i novčane kazne.

„Pep je postavio vrlo jasne granice, nije dozvoljavao nikome da radi ništa što je mislio da je neprikladno", rekao je tadašnji Pepov kapiten Mark Valijente.

„Imao je vrlo jasan kodeks. Morao si da se pridržavaš toga kad su u pitanju pravila, kad su u pitanju novčane kazne, i mislim da je to bilo fer."

Barselonin tadašnji sportski direktor Čiki Begiristain - sada na istom poslu u Mančester Sitiju - takođe se seća Gvardiolinog traganja za savršenstvom.

„Bilo je to neverovatno", kaže Begiristain. „U Engleskoj bi to bilo na nivou Druge lige.

„Pep je radio u nižoj diviziji kao da vodi Barselonin prvi tim: vodio je računa o igračima, hrani, kuvarima, putovanjima, snimanju utakmica.

„Bio je zaista fantastičan. On je mislio: 'Jednog dana ću biti trener prvog tima, želim da radim ovako'.

„I tako je to već radio u četvrtoj ligi. Bilo je to suludo."

Nakon njihovog neubedljivog starta, forma Gvardiolinog B tima dramatično se popravila na putu do prelaska u višu ligu.

Gvardiolina radna etika osvojila je upravni odbor, iznad svih najuticajnije lice Barselone.

„Sećam se da je Johan Krojf dolazio često u posetu sa suprugom da gleda utakmice Barse B", kaže Torent.

„I, da sve bude neobičnije, primetio sam da je, umesto da prati utakmicu, pratio Pepa, kako vodi tim, kako se ponaša, kako se kreće: njegov govor tela.

„I sećam se kako sam pomenuo Pepu: 'To je drugi put da je Johan došao da te gleda i gledao je samo tebe.' Sve je to dobilo smisao kad je Pep preuzeo prvi tim.

„Setio sam se svih tih popodneva kad je Johan dolazio da gleda njega, a ne fudbal."

Prelazak u višu ligu koštao je Gvardiolu velike količine novca.

Na početku kampanje, obećao je da će častiti tim ručkom ako dobiju tri utakmice zaredom.

To se desilo u pet navrata.

Najvažnija utakmica, međutim, bio je prijateljski susret protiv Rajkardovog sve raštimanijeg i nemotivisanijeg prvog tima, koji je gledala svega šačica gledalaca.

„Mislim da nikad nisam toliko trčao i jurio za loptom", kaže bivši napadač Barselone Ejdur Gvidjonsen.

U kombinaciji sa Krojfovim nedeljnim skauterskim izveštajima, ta prijateljska utakmica bila je ključna u ubeđivanju upravnog odbora Barselone da je Pep pravi čovek za najviši položaj.

„Gajili su određeni stil igre", dodaje Gvidjonsen.

„Bilo je to skoro kao da ne možemo da im priđemo. Prilično sam siguran da neki od igrača prvog tima nisu to shvatili onoliko ozbiljno kao što je trebalo.

„Ali još se danas sećam da sam pomislio: 'Vidi ti to, kako oni to igraju? Zašto uvek imaju igrača viška?'

„Bilo je jako teško izvršiti pritisak na njih."

Za prvi tim, ta utakmica je bila bruka.

Ronaldinjo je zamenjen već posle 10 minuta.

Deko se navodno takođe mučio pred nepokolebljivim rezervama.

Pepov pritisak pokazao se prejakim čak i za upravni odbor Barselone.

• Zašto je važno da se devojčice bave sportom
• Misteriozni bivši engleski fudbaler prodaje dresove sa Mundijala u Italiji 1990.
• Ovo je pravi „Roki“: Čovek koji je patosirao Muhameda Alija

Kombinacija prelaska tima B u višu ligu, farsična prijateljska utakmica i Rajkardova nespremnost da kazni neposlušni tim doveli su do promene na samom vrhu.

Izbor je bio očigledan.

Najkrupnija evropska zverka, nepobedivi disciplinarac Žoze Murinjo?

Ili poetski izbor, Pep Guardiola, opsednut posedom lopte?

Havijer Sala I Martin nalazio se u središtu tih razgovora kao Barselonin blagajnik i član upravnog odbora između 2004. i 2010. godine.

„Svi znaju da imamo problem", priseća se on u Pep Guardiola: U potrazi za savršenstvom.

„Ronaldinjo svake noći svira bongose do dva ujutro. Kako to zaustaviti? Treba nam neko ko će izdavati naređenja, treba nam general.

„Ko je najveći general na svetu? Žoze Murinjno, zar ne?

„Imajući u vidu probleme koje smo imali, rešenje je delovalo očigledno."

Nažalost, Murinjo se nije uklapao u DNK Barselone.

„DNK Barselone je imala razne aspekte. Jedan od njih je način naše igre.

„Nasledili smo ga od Johana Krojfa. Mi pobeđujemo kad igramo holandski stil fudbala. Najbolji Krojfov učenik je Pep.

„Ali Murinjo je osvajao Ligu šampiona. I zato je došlo do velike rasprave.

„Ali Žoan Laporta je rekao: 'Ne možemo poći u Murinjovom pravcu… on ne igra našim stilom. On je defanzivni trener sa kontranapadima. Mi ni igramo tako.'

„I, takođe, on nije pravi džentlmen. Način na koji se trudi da manipuliše, on se ne povodi Barseloninim stilom na terenu."

I dalje je sve moglo da pođe na bilo koju stranu, kako se seća Sala I Martin, da nije bilo intervencije jednog čoveka.

„Mnogi članovi odbora bili su za Murinja", kaže on.

„Laporta se konsultovao sa Johanom Krojfom i pitao ga da li misli da je Pep spreman.

„I Johan je rekao da jeste. A kad Johan kaže da jeste, onda jeste."

Na kraju je najveća zvezda Barselone insistirala na nedokazanom šefu B tima.

I fudbal od tada više nije bio isti.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]